Prvakinja u tekvondu igra u „Ravnoj gori“

ONA je prvak države u tekvondu u svojoj kategoriji, baletom se bavila pet godina, u beogradskim pozorištima igra od vrtića - a u septembru će tek krenuti u osmi razred.

Dok su se njene vršnjakinje brčkale na moru, Nina Mrđa je ovog leta novobeogradske blokove zamenila za šumadijska sela. Razlog je snimanje serije „Ravna gora“, zahvaljujući kojoj će Nina debitovati na televiziji.

- Za jednu scenu sam morala da vodim zapregu, ali nisam se plašila, nemam strah od životinja. Bilo mi je simpatično, i to, i odeća, pošto se to ne viđa tako često na Novom Beogradu gde živim. Sve je ovo za mene drugačije, i novo, i baš zanimljivo - priča Nina.

Uloga Radmile Taralić, devojčice sa sela koja se zaljubljuje u učitelja, odmah joj se svidela. Nije joj bilo teško da se preseli u 1941. godinu, ni da zamisli kako se njena vršnjakinja tada osećala.

- Radmila je pozitivan lik. Brine za svoju braću, a istovremeno je zaljubljena u učitelja koji želi da je odvede na stranu partizana, pa tu nastaje sukob. Uglavnom dobijaš priliku da glumiš nekog ko je sličan tebi i da igraš situacije koje si već proživljavao. Ovo mi je zanimljivije, trudim se da izađem iz sebe i uđem u lik te devojčice - kaže Mrđa.

Mada ima tek 14 godina, ova mlada glumica iza sebe ima mnogo iskustva - od vrtića pohađa škole glume, a igra u Dadovu i pozorištu „Duško Radović“. Mogućnost da se stalno igra privukla ju je glumi, a radoznalost odvela na trening tekvonda pre pet godina.

- Kad je bio mlađi, moj tata je trenirao tekvondo i stalno mi je pričao o tome. Pošto sam inače radoznala osoba, jednom sam otišla na trening i toliko mi se svidelo da sam odlučila da se ispišem sa baleta, iako sam ga trenirala pet godina i bila baš uspešna. A tekvondo nije toliko grub sport koliko ljudi misle. Nema mnogo povreda i fizičkog kontakta, više se zasniva na brzini - razbija predrasude Nina.

Da nije pogrešila što je suknjice i baletanke zamenila Dobo-kom i kacigom, dokazala je kada je postala prvak države u svojoj kategoriji kadeta, do 51 kilograma. Trenira u istom klubu sa olimpijskom šampionkom Milicom Mandić i sada se sprema za predstojeća takmičenja. Olimpijska medalja ili Oskar - dilema je koja je i za nju, ipak, preteška.

- Teško je odlučiti se, ja bih sve istovremeno. Gluma mi je zasada hobi i uživanje, videćemo šta će biti. A nema tog sportiste koji ne sanja o Olimpijadi. Ali, važnije i od Oskara i zlatne medalje mi je da dam maksimum od sebe, bilo gde - u sportu, seriji, školi - kaže Nina.

Tehnike tekvonda ova tinejdžerka do sada nije upotrebljavala u svakodnevnom životu. Nije ni bila u iskušenju, jer, kako kaže, ne voli da se svađa, a kad je neko baš iznervira, sukobe rešava rečima. Dečaci je se, ipak, plaše.

- Super se družim sa dečacima, ali ne smeju da me naljute. Samo kažem: Imam crni pojas u tekvondu, a oni se odmah povlače, izvinjavaju, nude čokoladu. Tako da nemam problema sa dečacima.