Autentična lokacija za seriju Ravna gora

OSIM što se bavi temom koja se decenijama nije našla na malim ekranima - odnosom četnika i partizana - serija „Ravna gora“ posebna je po još nečemu: autentičnim lokacijama na kojima se snima.

Scenograf Dragan Mićanović primećuje da epoha Drugog svetskog rata dugo nije bila zastupljena u našoj kinematografiji, prvenstveno zbog toga što takvi projekti mnogo koštaju.

- Mi kao država očigledno nismo bili spremni za to proteklih decenija. „Ravna gora“ nije rehabilitacija četnika, niti četnička varijanta partizanskih filmova, već objektivan pogled na tragična dešavanja u Srbiji 1941-1945. Zbog te kompleksnosti predstavlja izazov za svakog člana ekipe, u prvom redu za scenografa - kaže Mićanović.

Jedan od najvećih problema kad je reč o lokacijama bila je sama Ravna gora, otkriva scenograf. Zbog izgrađenih objekata svako snimanje je bilo nemoguće, tako da će Ravnu goru „glumiti“ Tara. Ali ne slučajno.

- Preko Tare je general Mihailović prešao da bi došao do Suvobora i Ravne gore, tako da nismo daleko od autentičnosti. Ali za sve drugo, gde smo mogli, trudili smo se da nađemo mesta gde su se događaji zaista dešavali - kaže Mićanović.

Podzemni grad u Malom Zvorniku jedno je od tih mesta. Tu je snimljena scena poslednje sednice Vlade Kraljevine Jugoslavije, tamo gde se ona zaista i održala. Uprkos teškoćama koje je ekipa imala vukući kablove i reflektore kroz uzane hodnike kojima su, malo pre njihovog useljavanja, leteli slepi miševi, nije bilo dileme da li će se snimati baš tu.

- Svakom je jasno da smo ovakav objekat mogli lako, jednostavno i jeftino da napravimo u studiju. Ali posebna je težina kad snimate tamo gde su se događaji zaista desili. Osim toga, mislimo da ovako nešto što posedujemo kao država, a malo ljudi zna za to, mora da se promoviše. U podzemni grad dolaze organizovane grupe Slovenaca, a većina građana Srbije, pa i meštani Malog Zvornika, nisu svesni njegovog značaja, što je tužno - kaže Mićanović.

„Ravna gora“ će se snimati i u autentičnim beogradskim enterijerima, pre svega u dvoru i u Domu vazduhoplovstva u Zemunu. Neke scene prikazaće i ratni Beograd, što neće biti tako jednostavno, jer, otkriva Mićanović, jako je malo automobila iz tog perioda sačuvano. Mada priznaje da je teško 2012. godine naći neke predmete iz 1941, siguran je da mobilni telefon neće zalutati ni u jedan kadar.

- On sigurno neće, mada nije neobično da se u ovakvim projektima provuče nešto što nije iz epohe. Dešava se to čak i u Holivudu, ali mislim da ćemo odoleti tom iskušenju. U ekipi je nekolicina nas koji smo malo vremešniji, bliži onoj epohi nego današnjoj. I još važnije, sa nama je i vojni savetnik kome se obraćamo za savet počev od izgleda uniformi, činova, načina obraćanja, pa do izgleda setova. Ništa ne prepuštamo slučaju, tako da su u tom smislu greške apsolutno nemoguće - zaključuje Mićanović.

NACIONALNI ZNAČAJ

MADA je znao da je budžet za „Ravnu goru“ daleko ispod onog koji bi priželjkivao svaki scenograf, Mićanović je prihvatio ponudu Radoša Bajića znajući da radi priču koja će ostati za naredna pokolenja.

- Velika je čast raditi projekat od nacionalnog značaja. Rešeni smo svi, počev od Radoša, da damo sve od sebe, bez obzira na teškoće sa kojima se suočavamo. Radimo u bliskoj saradnji sa Institutom za savremenu istoriju, koji je odmerio svaku reč u scenariju. Ono što će gledaoci videti apsolutna je realnost i mislim da je to najveći kvalitet naše serije - kaže Mićanović, koji je sa Bajićem sarađivao na seriji „Selo gori, a baba se češlja“ i na filmu „Led“.