Dragana Mićalović: Znam šta hoću!

SESTRA Marije Karan u seriji „Nepobedivo srce“, a u životu Slobode Mićalović Ćetković, dvadesetogodišnja Dragana Mićalović, svojim šarmom osvojila je prvo glumce i reditelja Zdravka Šotru, a zatim i gledaoce RTS.

U hit seriji tumači lik Anđe, drugarice mladog Staše (Ljubomir Bulajić), ali i njegove buduće ljubavi.

- Zaljubljena sam u njega, i moram da priznam da će se ljubav između nas desiti na moju inicijativu - otkriva nam Dragana. - On je stidljiv i zbunjen, i taman kada odluči da bude mačo muškarac, naći će se pred devojčicom koja zna šta hoće.

* Da li si i privatno devojčica koja zna šta hoće?

- Ne dam na sebe i volim da isteram ono što mislim da je dobro. Tvrdoglava sam, i u ljubavi se postavljam tako da se stiče utisak da sam jaka, ali sam, u stvari, emotivna i volim da me neko pazi.

* Kako je došlo do saradnje sa Šotrom?

- Šotra i ja smo se upoznali na premijeri filma „Zona Zamfirova“, na filmskom festivalu u Nišu. Tada sam imala 12 godina i ostala je zanimljiva anegdota po kojoj me svi pamte. Pošto volim da igram i pevam, prišla sam trubačima, i tu se odjednom stvorila gužva, svi su došli da vide šta se dešava. Trubači su bili oko mene, a Dragan Nikolić je aplaudirao i davao mi pare da ih dam muzičarima. Ove godine srela sam Radmilu Živković, koja me nije prepoznala pošto sam se dosta promenila - bila sam buca ranije. Priđem joj i kažem da sam Bobina sestra, na šta ona viknu: „Ono malo debelo što je igralo na tvrđavi!“ Tada je i Šotra, kad me je video tako slobodnu, kako on kaže, s južnjačkim temperamentom, rekao: „Jednog dana ćeš ti mala da dođeš kod mene da igraš.“ I za ovu seriju mu je, eto, sinulo da igram Anđu. S tim se jedino Sloboda nije složila. Kad je čula, pitala je: „Pa je l’ mora to?“

* Zbog čega se nije složila?

- Ona se prema meni ponaša kao majka, ja je zovem mama Boba. Ne želi da prolazim kroz situacije kroz koje ona prolazi. Glumački posao je dosta zahtevan, pun odricanja, predrasuda i mnogo traži, što moj tata kaže, gluma nije ženski posao.

* Prvi put si zaigrala u tinejdžerskoj seriji „Priđi bliže“. Da li ti je ova uloga teža?

- Bilo je lakše u „Priđi bliže“, jer smo svi bili bez iskustva. A onda sam došla ovde, gde su vrhunski glumci, ozbiljna uloga, i stala rame uz rame s mnogim velikanima. Znam da ti glumci vladaju kamerom koja mene lako može da „proguta“ u sceni. Ali nekako sam se opustila i rekla sebi - sad ili nikad. Svi su bili tu da mi pomognu, a najviše sam sarađivala s Marijom Karan. Ona me zove - moja TV seja.

* Čime te je opčinila gluma?

- Pre svega bih volela da budem pozorišna glumica. Odrasla sam pored tate u Leskovačkom pozorištu, bila sam njihov pozorišni miš. Kada sam se doselila u Beograd, trčala sam na Bobine probe i zavlačila se u poslednje redove, da nikome ne smetam, i da gledam. Svaki tekst sam znala napamet. Volim scenu, volim da tumačim razne uloge, da prolazim kroz različite situacije, volim taj miris pozorišta, to me ispunjava.

* Voliš i da pevaš poput sestre?

- Završila sam srednju muzičku školu, teorijski odsek i solo pevanje. Kolege muzičari teraju me da nešto snimim, ali želim da mi gluma bude prioritet. Pošto i naša najstarija sestra lepo peva i diplomirala je na muzičkoj akademiji, možda nas tri jednog dana i snimimo nešto zajedno.