Trebalo je naučiti da se prepreke vole: Hana Selimović o ženskim negativnim likovima

Ono što je sigurno je to da Hana Selimović nije „slatka i dosadnjikava“. Lepota se u njenom slučaju ne dovodi u pitanje, ali ta datost nije ono što je definiše i određuje. Naprotiv. Njeni koreni vuku od nekih dubokih pisanih tragova, ali joj slavno prezime ne predstavlja teret, već tvrđavu na koju se povremeno može osloniti u životu i kreiranju umetnosti kojom se bavi.

Prva rečenica ovog uvoda svoju potvrdu dobija u seriji „Tajkun“ u kojoj ovu talentovanu glumicu gledamo u jednoj od najkarakterističnijih uloga u njenoj karijeri. Priča o tome nam je otvorila i neke druge teme, kroz koje smo portret ove pomalo tajanstvene žene sagledali bolje nego što nam to uloge, kamere i pozorišne scene, možda, dozvoljavaju.

* Imate stroge kriterijume kada su televizijski projekti u pitanju. Šta je presudilo da ulogu u seriji “Tajkun” prihvatite “na prvu”?

- Njen opseg, pre svega. Trenutno se suočavam sa jednim zanimljivim paradoksom, naime, primećujem među komentarima obične publike koliki je procenat onih koji ne tolerišu snažnu žensku ulogu kao opciju. Oni, naravno, nisu jedini, ima i onih koji se upravo ovakvim likovima raduju, ali ovo prvo mi je zanimljiv fenomen. Ukoliko žena nije slatka, lepa i dosadnjikava, njen habitus remeti očekivane standarde. Zanimljivo bi bilo videti reakcije na Jovanu Nestorović, da je u pitanju Jovan. Muškarcima, kao likovima, tolerišemo ubistva, kriminal, mizoginiju, nasilje, agresiju, međutim kada jedan takav lik poljubi muškarca, nastane haos. Kada žena igra, uslovno rečeno, muški, snažan, beskompromisan lik, takođe nailazimo na burna negodovanja, jer to nije normativ na koji smo pristali. Zna se, ženski lik je lepi privezak muškog lika, a ne onaj koji pokreće radnju. Tako da je upravo taj nestandardni format ženske uloge presudio da ne razmišljam ni malo, hoću li ulogu prihvatiti. I moja želja je da se susretnem sa još mnogo takvih ženskih likova, sve dok to ne postane normalnost, a ne incident.

* Pored te snage, beskompromisnosti i netipičnosti šta je još ovu ulogu činilo privlačnom i izazovnom?

- Najlepša i najizazovnija stvar kod ove uloge je to što koliko god da verujete da ste je shvatili, čeka vas iznenađenje iza prvog ćoška. Stvari nikada nisu crno-bele. Ona je naprosto snažna i bogata ličnost, u njoj ima mnogo toga što nije vidljivo na prvi pogled. To je bilo divno. Graditi slojeve, od kojih su neki najvidljiviji i prvi na udaru, a onda slagati šta je sve iza.

- Pretpostavljam da je to bolje pitanje za reditelja Mišu Terzića, ali verujem da je određena strast i neka vrsta muške snage u ženskom obličju nešto što nas povezuje. Iza toga, još mnogo što šta o čemu sada neću da govorim. Gledajte seriju!

* Mnogo kvalitetnih serija je snimljeno tokom poslednjih godina koje žanrovski imaju dodirnih tačaka. Po čemu se, iz vašeg iskustva, “Tajkun” razlikuje?

- Najznačajnije iskustvo sa ove serije za mene je to kako, kada svaki čovek radi svoj posao najbolje što može, čitav proces može da protekne u međusobnom poštovanju, saglasju i zajedničkom trudu, da ostvarimo najbolji mogući rezultat. Dakle, bez ikakvih trzavica. Mislim da se razlikuje po mnogo čemu, pre svega po jednoj osobenoj vizuelnosti, načinu na koji se grade odnosi među likovima, promenama koje likovi doživljavaju, i činjenici da se trudilo da se učini da ništa nije crno-belo, i da ne postoje jednostavni odgovori. Svemu što nastane, lako je naći greške. U tome, ako primetite, ima puno eksperata. Međutim, uvideti neke hrabrosti i pokušaje da se proba nešto drugačije, za to već treba jedna druga vrsta pogleda. Nadam se da će ova serija u svom ishodištu, privući više ovih drugih.

* Gledali smo vas i u seriji “Besa”. Šta je najznačajnije što vam je donela?

- Prvu televizijsku ulogu u životu, puno novih saradnika koji su postali dragi prijatelji i mogućnost dalje saradnje sa njima, na istom projektu. Ako mene pitate, nije malo.

- Čovek mora da odabere šta su stvari koje ga se tiču, i kao gledaoca i kao učesnika. Mora da zna iza čega može stati, i šta je sadržaj na koji želi da utroši svoje vreme i trud. Nekada se i uz takvu, pažljivu trijažu, dogode greške, međutim mnogo je lakše kretati se u okviru svojih istinskih interesovanja. Tada se glumac oseća kao svoj na svome, što znači da je svaki ishod, pa i potencijalno loš, nešto iza čega se može stajati sa uspravnom kičmom. Bar znaš da je u pitanju bio pošten pokušaj.

* Čime je bio popločan vaš dosadašnji put, i kako ste prevazilazili prepreke koje su možda pretile da, uslovno rečeno, slome kičmu?

- Iskustvima, koja su uvek bila neodvojiva od mojih izbora, mojih uverenja i susreta sa ljudima sa kojima delim puno toga, kao i sa onim drugima. Svaka prepreka je dragoceni deo puta, koji me je učinio osobom kakva jesam. Trebalo je naučiti da se prepreke vole.

* Koliko vam je takav stav pomogao da stignete do životne i profesionalne zrelosti, da učite iz svojih grešaka i menjate se na bolje kao umetnik i ličnost?

- Nisam sigurna da je zrelost još nastupila, ali svakog dana grabim ka njoj. Grešaka je sigurno bilo puno, verujem da će ih i biti, međutim i one, kao i stvari koje bih i danas ponovila, su neodvojivi deo mog bića i ne kajem se zbog njih. Učim da se više volim i poštujem, a manje budem sebi neki strogi supervizor koji stalno lovi loše poteze i istražuje gde je sve moglo bolje. Zrelost, paradoksalno, ne dolazi sa strogoćom, nego sa nežnošću prema sebi. I verujte, to je mnogo teže ostvariti.

* Da li vam je ta vrsta nežnosti pomogla da ostanete svoji? Da Haha Selimović glumica ne zaseni Hanu privatno, njenu individualnost, emotivnost, suštinu?

- One su ista žena. Nikada nisam umela da napravim jasnu crtu između te dve Hane. I na sceni i kod kuće ja sam ja. Moj organizam, telo, glas, osećanja, isti su na oba mesta.

* Šta ih povezuje i čini važan deo vašeg karaktera i senzbiliteta?

- Sopstveni poriv da se borim za ono u šta verujem.

* Da li taj poriv ponekad podrazumeva i borbu sa samom sobom i pokreće vašu hrabrost, kako u glumačkim izazovima, tako i u životu?

- Volim da se hvatam u koštac sa stvarima koje ne poznajem. Bojim se, i jedan deo mene uvek hrli ka sigurnom, poznatom. Međutim, imam sreću da sam imala ljude oko sebe koji su od mene zahtevali novo, a ja nisam bila kadra da odolim takvim zadacima. To je dakle neki sticaj srećnih okolnosti u sprezi sa mojom prirodom. Odustajanje nije imanentno mojoj prirodi, ne vidim to kao neki naročiti uspeh, prosto, takva sam, to je datost na kojoj treba da budem zahvalna. Ta priroda krajnosti je često i vrlo težak saveznik, i nešto što je neophodno krotiti i naučiti da se sa tim živi. Ali mi, barem, nikada nije dosadno.

- Bez obzira na moj posao, koji podrazumeva izloženost, zadržavam pravo na svoju intimu. Ono kako ljudima delujem je njihov utisak, i ništa drugo. Šta ja jesam, to je stvar koju vide oni koji imaju želju da me upoznaju. Oni koji tu želju nemaju će uvek biti zadovoljni predrasudom. Ja sam tu da im ispunim želje. I onima koji bi da me upoznaju, i onima koji žele samo instant zaključke o meni.

* Kada se emotivno nakupi ono što je život, a ne predrasuda, gde je izlaz?

- Imam tu privilegiju da svi viškovi imaju svoje mesto i smisao u mojoj profesiji.

* Vaša profesija podrazumeva i medijsku eksponiranost, koju vrlo birano dozirate. Da li i to spada u onu trijažu s početka priče?

- Eksponiram se koliko odaberem i mislim da je nužno. Sve preko toga je za mene višak, sa kojim ne znam šta bih.

* Vaš Instagram profil nosi naziv “Mitraljeza”. Da li je inspiracija bila pesma Vladimira Nazora ili nešto drugo?

- Jeste, u pitanju je pesma Vladimira Nazora. Volim tu pesmu

.

* U ovim vremenima neizvesnosti i nemira gde pronalazite utočište i mir?

- Kod kuće, u naručju voljenih.

* Šta vam u životu i karijeri donosi radost, smisao, lepotu?

- Uvek ljudi.

* Kom delu Meše Selimovića se uvek vraćate i zbog čega?

-“Tvrđavi”. Razlozi nisu racionalni, naprosto nešto blisko i poznato uvek osećam tu.