Irena Jovanović, voditeljka emisije „Svitanje“ i „Jutarnjeg programa“ televizije Pink je neko uz koga se gledaoci rado bude, a njena harizmatičnost, profesionalizam i informisanost dovoljan su razlog da se kanal na kome radi jutrom ne menja, pa zato „Svitanje“ beleži veliku gledanost, iako je jedini ovakav format koji počinje mnogo pre svih jutarnjih programa. Sa šarmantnom voditeljkom koja je veliko novinarsko iskustvo stekla na Studiju B, uspešno ga prenevši na nacionalnu frekvenciju, za Novosti Online razgovaramo o karijeri, izazovima stvaranja jutarnjeg programa, medijima i njenom mestu u današnjoj, vrlo intenzivnoj, televizijskoj produkciji.

* Već tri godine ste u timu Jutarnjeg programa Pink televizije. Koja su najznačajnija iskustva koja ste stekli i šta su vam ona donela kao autoru?

Za rad u informativnom programu važan je timski duh i kooperativnost. Veliki je broj tema i aktuelnosti na dnevnom nivou, pa koncentracija mora biti na visini zadatka. Kada ovladate tehnologijom proizvodnje programa i imate složan tim, iskustvo je ono što gledaoci nagrađuju poverenjem. Televizija Pink ima izuzetne prezentacione mogućnosti i uz takvu podršku je zadovoljstvo raditi voditeljski posao. Uz takvu logistiku autorski pečat se neminovno brusi i pronalazi svoj put.

* Jedna ste od retkih koja, uslovno rečeno, vodi jutarnji program pre jutarnjeg programa. Da li je „Svitanje“ opravdalo vaša i očekivanja gledalaca?

Svitanje” se pokazalo kao novi “prajmtajm”. Srbija se rano budi, verovali ili ne. Mi smo njihovo društvo, kanal informisanja, a gledaoci nama dobronamerni domaćini koji koriste sve mogućnosti za komunikaciju i predlaganje tema: mejl adresu, društvene mreže, ali i redakcijski telefon. Željko Mitrović je verovao u svoju ideju o “Svitanju”, čak i kada smo mi bili pomalo skeptični u vezi sa brojem gledalaca u to doba dana. Gledanost se za ove tri godine udvostručila.

* Da li je zabluda da se jutarnji programi ne gledaju, a posebno „Svitanje“ koje počinje u pet ujutru? Šta je svakodnevni pokazatelj da ste na dobrom putu?

Kada program ide uživo u vreme u kojem nije lako ustati i organizovati svoju porodicu i obaveze, to ima izuzetno specifičnu težinu za naše gledaoce. Mi im olakšavamo ulazak u dnevne obaveze, ne samo servisnim informacijama, već i zanimljivim gostima i reportažama iz cele Srbije. Gosti vole da dođu u “Svitanje” i taj trend je sve primetniji. Ima jako malo ljudi koji su nam priznali da medijski ne funkcionišu tako rano, ali većina se rado odaziva, naročito pošto dobiju uzvratne reakcije posle gostovanja. Od kvalitetnih razgovora imamo koristi na tri strane. Odgovornost prema temi, gledaocima i televizijskom vremenu.

* Na koji način se stvara i kreira tako specifična vrsta programa, a da to bude smisleno, atraktivno i zanimljivo, ne bi li ljudi zorom uključili televizore?

Ujutru treba da budete aktuelni, nepretenciozni, tačni i umereno zabavni. Gledalac voli toplinu jutarnjeg programa i proverenu informaciju. Uz linkove i uključenja sa gradskih ulica, prenosimo živost metropole u domove gledalaca. U okviru “Svitanja” ide i prvi jutarnji dnevnik Pinka, kao i rubrika “Konkretno” koja pokriva sferu najaktuelnijih tema koje naše društvo otvara.

* Odnedavno vodite i “Novo jutro”. Da li je to za vas samo intenzivniji nastavak “Svitanja” ili je, ipak, mnogo toga drugačije i šta je najveći izazov?

Moje iskustvo sa jutarnjim programima datira još iz ranih dvehiljaditih, na Studiju B. Taj format me je oduvek privlačio zbog sjajnih mogućnosti da pretresete društvene aktuelnosti i otvorite ključna pitanja na koja ljudi žele da dobiju odgovore. Naučiti da postavljate prava pitanja i izvlačite teze iz velikih tema u brzom i skupom televizijskom vremenu je zanat u kojem se traži veština i posvećenost. Taj izazov je uvek pred nama.

* Šta je najzanimljivije što pamtite iz dosadašnjeg trajanja „Svitanja“ ili “Novog jutra” i koliko se sve to razlikuje od popodnevne emisije koju ste godinama radili na Studiju B?

Kod nas, u studiju 2 televizije Pink, postoji dogovor da sve što je izrečeno u periodu od 4:30 do 6:45 niko ne širi dalje. Tako se jedni sa drugima šalimo povodom ranog ustajanja i ulaska u punu koncentraciju za veliki auditorijum, gotovo usred noći. Šalimo se i stimulišemo jedni druge na najbolje rezultate u poslu. Na televiziji možete biti samo profesionalac. Sve drugo nije dozvoljeno. Popodnevna emisija na Studiju B, koju sam radila sa Jugoslavom Pantelićem, imala je posebnu harizmu i ljubav gledalaca. Scenarističke zahteve smo ispunjavali sami, pa se neretko događalo da “iskliznemo” iz tog okvira, što je ponekad umelo da bude nepremostivi izazov, ali češće nas je jako zabavljalo. I gledaoce i ekipu.

* Kako danas gledate na televiziju Studio B ili ono što je od nje ostalo?

Volim Studio B. Toj školi dugujem sve što znam.

* Svakodnevno smo izloženi tabloidizaciji, rijalitima, banalnostima i drugim negativnim stvarima sa gotovo svih ekrana i naslovnih strana. Kakav stav imate prema tome i na koji način komentarišete medije u našoj zemlji?

Trendovi se menjaju. I mi smo, kao i sva tranziciona društva, prošli kroz različita iskušenja. Tabloidi rade svoj posao, svuda, širom planete, a novinarstvo uzvraća udarac. Tako je svakog dana. Gledaoci biraju pristup koji im više odgovara, a novinari ne bi smeli da prave kompromise tog tipa, samo zarad rejtinga. Tako čuvamo profesiju. Nije obavezno komentarisati baš sve što se pojavi u žutoj štampi. Sačuvajmo našu publiku nepotrebne i nekorisne banalizacije života.

* Trka za rejtingom na televizijama je postala nemilosrdna. Na kakve kompromise zarad toga nikada ne biste pristali, a koji su neminovni?

U stvaranju medijske slike Srbije učestvujem svakodnevno. Kompromise pravim jer se bez toga ne može ni živeti, ni raditi. Ne prelazim granicu ukusa i odmeravam je, nikad sama, uvek uz konsultaciju sa profesionalcima i vrednosno dobro postavljenim ljudima.

* Niste se promenili iako ste sada deo komercijalne televizije čija je estetika, čini se, drugačija u odnosu na vašu ličnu. Zadržali ste svoj načina rada, manire, stav, profesionalizam, imidž. Koliko ponekad grešimo kada mislimo da mediji kroje profil ličnosti ili ste vi samo bili dovoljno svoji da ne dozvolite uticaje?

Mislim da svako donosi odluke u skladu sa onim što je do tada naučio. Sa datom pameću i iskustvom ne možemo biti bolji od onoga što jesmo, ali to je solidno promenljiva kategorija, ne treba srljati u nepovrat. Nikad nisam bila stoprocentno sigurna da radim pravu stvar, samo sam imala potrebu da svaki put bude malo bolje. Nisam sebe doživljavala kao javnu ličnost ili zvezdu sa malih ekrana. Bilo je urednika koji su me zvali zvezdom, ali ja sam, valjda, iz domaćeg vaspitanja razlikovala uspeh zbog rada od titularenja koje vas lako može zavesti.

* Smatra se da je sud gledalaca uvek najmerodavniji. Da li je zaista tako?

Gledaoci me stalno zbog nečega pohvale. Iako se sa televizije jednobrazno obraćate svima, svaki čovek to razume na svoj način i ističe ono što se njemu dopada ili bi voleo da se promeni. Pažljivo osluškujem kritike. Tu vam je uvek velika šansa da pronađete dobitnu kombinaciju koja će privući interesovanje publike. Kao sa prijateljima koje dobro poznajete, tako i televizija analizira populaciju svojih gledalaca, sadržaja i načina prezentacije. Tek onda uočite prostor za neposrednost, kada dobro sagledate potrebe i mogućnosti društva kome se obraćate. Onda naš posao nije više samo larpurlartizam.

* Može li „šarena laž“ televizije da oboji privatni život ili je to samo obmana?

Kažu da neki ljudi čine sve da bi se dopali drugima. Prvo, to nije dobro, drugo voditeljski posao to radi za nas, uz ceo tim, tako da privatni život može samo da se živi, izvan toga, sa izazovima, sasvim jednostavno.