Amira Medunjanin: Balkancima je duša velika

BALKANSKA Bili Holidej, kako ju je titulisao londonski "Gardijan", poredeći način na koji se igra sa sevdahom, Amira Medunjanin zakazala je za 14. mart u Sava centru novo druženje sa beogradskom publikom. Posle prošlogodišnjeg uspešnog nastupa na istom mestu, gde su je poklonici sevdaha nekoliko puta vraćali na bis, svetski poznata Sarajka dolazi u srpsku prestonicu kako bi predstavila hvaljeni aktuelni album "Silk & stone".

- Uvek mi je veliko zadovoljstvo doći u Beograd, u koji bih mogla sutra da se preselim - kaže za "Novosti" Amira Medunjanin. - Prošlu godinu pamtim po predivnom koncertu u Sava centru, ali i majskim poplavama koje su unesrećile mnoge ljude. Kad ste svedok katastrofalnih prirodnih nepogoda, onda shvatite koliko je čovek mali i kako je sve osim života nevažno. S druge strane, ljudi su ostali bez svega što su sticali čitavog radnog veka. Znam koliko je teško kad počinjete iznova. U teškim momentima vidi se koliko hrabrih i dobrih ljudi ima na ovim prostorima. Nimalo nisam iznenađena. Znam to kroz pesme koje slušam, pevam, i proživljavam. Duša nam je velika i to je suštinski slika nas samih.

* Kažete da vam nastup u Beogradu predstavlja više od koncerta. Zašto je muzičarima s prostora bivše Jugoslavije i dalje stalo da se dokažu u srpskoj prestonici?

- Drugačiji su to nastupi od onih u zapadnoj Evropi. Ovde na koncerte dolaze prijatelji, poznanici i istomišljenici. Ljudi koji su slušali naše pesme stotinu puta i koji uživaju u njima jednako kao i mi. E, tu postoji drugi motiv. Prvi put sam prošle godine samostalno nastupala u Sava centru, što nosi mnogo veću odgovornost. Reč je o kultnoj dvorani i publici koja tačno zna šta valja, a šta ne. Zato mi je važno, ne samo da ispunim očekivanja, nego da pružim više od toga.

* Da li pevajući po svetu i dalje susrećete ljude koji imaju pogrešnu percepciju o nama, ili su se stvari, u međuvremenu, promenile?

- Naravno da se situacija menja, mada je teško otarasiti se stereotipa. Volela bih da, osim pojedinačnih nastojanja, postoji i ozbiljna struktuirana promocija nematerijalne balkanske kulturne baštine. Teško je bilo šta uraditi sam. Saradnja je neophodna i zajedničkim predstavljanjem može se mnogo toga učiniti. Dobar primer je nominacija stećaka za listu svetske baštine UNESKO, koju su BiH, Srbija, Crna Gora i Hrvatska zajednički realizovale. Sliku o nama treba sami da oblikujemo. Nismo ni svesni koliko mnogo možemo da promenimo. Potrebno nam je samo malo volje i vremena.

* Kada će ljudi na Balkanu živeti bolje?

- Uvek ističem da imamo više onoga što nas spaja, nego što nas razdvaja. Govorim iz ličnog iskustva i dugogodišnjeg rada sa ljudima iz svih zemalja Jugoistočne Evrope. To što postoje male razlike među nama, daje dodatnu vrednost ovom podneblju i obogaćuje nam život. Što se tiče boljeg života, nemam nikakvih iluzija da ćemo uskoro živeti kao sav normalan zapadni svet. Mnogo je problema u tranziciji da bismo mogli odmah da podvučemo crtu i krenemo bez minusa. Ali, kada bi države mogle da ostave nebitne stvari po strani i preusmere sve raspoložive resurse isključivo na ekonomiju, situacija bi se popravila. Čovek kad ima posao, drugačije razmišlja.

* Koji je najlepši kompliment koji ste dobili, a da nije balkanska Bili Holidej?

- Ne smatram to komplimentom. To poređenje mi je obaveza i teret, a s druge strane ne vidim koga bi uopšte mogli da uporedimo sa Bili. Velika stvar je svaki put kad osetim da publika deli emocije sa mnom na sceni. Ništa lepše ne mogu da poželim. Predivno je kad ste u interakciji s ljudima koji su vam istomišljenici i razumeju šta želite da kažete. Ni njima, ni meni ne treba mnogo da bi nam srce bilo puno.

* Jeste li nekad pevali sa knedlom u grlu?

- Skoro na svakom koncertu proživljavam teške momente, ali, to je normalno. Kad pokušavate da ljudima prenesete poruku pesme, ne možete površno i mehanički da držite koncert. U suprotnom, ne vidim smisla za bavljenje muzikom. Ako u njoj nema nikakvih ograničenja, zašto bi bilo zadrške u ispoljavanju emocija? U nekim situacijama osećanja o kojima pevam daju mi mogućnost da postignem ravnotežu i dodatni motiv za dalji rad. U životu čovek većinu vremena provede sam, i šteta bi bilo da ne iskoristimo priliku u kojoj možemo da podelimo i radost i tugu, i budemo jednako srećni koliko i zaljubljeni.