Oni koji vole mogu i da čekaju

MIRNA BAČKA. Od Bečeja, vijugavim kolskim putem stižemo do putokazima prilično neobeleženog dvorca „Fantast“, nekad imanja Dunđerskih. Tišinu narušava tek poneki poj ptica. Put nas vodi do seta trećeg ciklusa serije „Jagodići“, u režiji Miroslava Lekića.

Zatičemo Nadu Šargin i Ninu Janković kako na baroknoj klupici ispred kaštela piju limunadu, obučene u odeću kao iz četrdesetih godina prošlog veka. Prema držanju i odeći nagađamo da je Šarginova dama, dok je Jankovićeva, obučena u svedeniju haljinu, domaćica kaštela Belopoljanskih, skromna i suzdržana.

„Čudno, zar ne?“, pita Aleksandra, koju tumači Nina. „Šta to?“ - odgovara Ljubica (Nada Šargin). „Sedimo ovde, pijemo kafu, kao dve prijateljice što se nisu dugo videle“, veli sa određenim ravnodušnim nepoverenjem Aleksandra. „Ja bih to volela, volela bih da budemo prijateljice“ - nastavlja smireno, sa osmehom, Ljubica.

Lekić ponavlja scenu više puta. Sunce otapa šminku, glumice se u hlade lepezom, pa nastavljaju. Ljubica objašnjava da je odmah primetila da nešto još postoji između Aleksandre i Branka (Gordan Kičić), Aleksandra pokušava da se odbrani. „Na Branku je znaš... da odluči šta želi. Oni koji vole mogu samo da stoje i čekaju... hoće li biti odgurnuti ili prigrljeni“ - zaključuje Ljubica.

Utom dolazi Tomislav (Ervin Hadžimurtezić), Aleksandrin brat, klekne ispred Ljubice, koja ga nežno pomazi po obrazu. I ova scena je ponovljena nekoliko puta i završena. Raša Jovančićević, sekretarica režije, pomno prati svaku promenu na setu, prateći scenario Đorđa Milosavljevića.

U sledećoj sceni zatičemo Branka i Aleksandru. On pokušava da se izmiri sa njom, ali mu ne polazi za rukom. Čuje se i zvuk helikoptera koji „imitira“ bespilotna letelica heksakopter.

- Igram Branka Jagodića, koji se posle sedam godina vraća iz Pariza u svoj kaštel sa verenicom. Međutim, repovi prošlosti ga progone i to je zaplet ove sezone, što se mog lika tiče“ - kaže nam Kičić i dodaje: „On je bio neprijatan prema svojoj prijateljici iz mladosti i rekao je stvari koje nije trebalo. Sada se izvinjava, ali je sve gore i gore, jer ona to ne prihvata.“

Nina Janković nam kaže: „Publika se sada upoznaje i sa mojom porodicom. Brata su već upoznali, znaju da je bolestan, a evo je tu i moja majka (Dara Džokić). Posle sedam godina Branko je ponovo u mom životu i onda se, naravno, ponovo dešava ta naša ljubav koja je moguća ili nemoguća. To ćemo još videti, ali svakako shvatamo da nismo preboleli jedno drugo.“

Na kraju prošlog ciklusa Aleksandra je poslala pismo da se udaje za Belopoljanskog, što je ugovorila njena majka Milena, koja se prvi put pojavljuje u trećoj sezoni:

- Ovakvu ulogu nikad nisam igrala. Imam retardiranog sina koji ne govori, sama sam s dvoje dece. Zapravo sam nagovorila Aleksandru da se uda za Belopoljanskog, jer sve to posmatram kroz svoj egzistencijalni problem. U strahu da ne ostanemo na ulici, bogami ne prezam od raznih metoda. Zlo koje moj lik nosi je zastrašujuće“ - kaže nam Džokićeva, dodajući da se u ulozi našla neplanirano, na predlog Kileta (Kičića, koji je sada i producent).

Rođena Zrenjaninka Nada Šargin je na snimanje došla odmah po povratku iz Rovinja. Bačka joj prija iako dugo nije bila u njoj i nema puno vremena za šetnju jer na setu ostaje samo jedan dan. „Igram verenicu Brankovu, Srpkinju iz Pariza, koja tamo živi i bavi se slikarstvom. Rekli su mi da je piscu inspiracija bila Nadežda Petrović. Ljubica je otmena, dostojanstvena dama, koja traži svoju ljubav već u nekim malo zrelijim godinama, zapravo u Branku traži potvrdu ljubavi.“

Za kraj, pitamo reditelja kako ovo nepredvidivo leto utiče na snimanje: „Zasad izdržavamo. Kiša nam je najveći problem, ali navikli smo, snaći ćemo se“ - kaže Lekić i pojašnjava: „Danas smo radili treću, sedmu i osmu epizodu. Vraćamo se uskoro u Beograd, pa malo u Pančevo, pa u Novi Sad, gde ćemo ostati do kraja snimanja. Veoma sam zadovoljan glumcima i tempom snimanja.“