Snežana Bogdanović: Ne delimo sećanja, već život

NjENA Dobrila iz "Sinđelića", koji su se donedavno emitovali na Prvoj (a sledi im i nastavak), baš kao i Danica iz serije "Na terapiji", podsetila nas je kakav talenat i šarm poseduje Snežana Bogdanović.

Prisetili smo se Bademe iz "Kuduza", rola u filmovima "Original falsifikata", "Brod plovi za Šangaj"... Igrala je i u pozorišnim predstavama ("Zapali me"), ali je uspešnu karijeru pre dve decenije "zamrzla" preseljenjem u Ameriku, gde se udala za kolegu Uliksa Fehmiua, s kojim je dobila ćerku Niku. Bračno-glumački par danas živi u Njujorku. Imaju pekaru "Hleb iz Avinjona", iz čijih peći izlazi hleb koji zadovoljava i ukus gostiju prestižnih restorana i hotela.

* Kada se, poput Dobrile iz "Sinđelića", suočite sa haotičnom svakodnevicom, imate li dovoljno strpljenja kao ona?

- Kaže mi prijateljica: "Volela bih da mi je ta Dobrila drugarica, ona je baš kul". Pa, sad vidite koliko ja uspevam. Ali trudim se, i kad uspem da ostanem mirna, baš sam srećna. Sviđaju mi se Dobrilina bezbrižnost i prihvatanje svega. Naravno, nije ni ona sve to baš savladala, ali je na boljem putu od muža ili njegovog brata. Potpuno prihvatanje života baš takvog kakav jeste najveća je životna mudrost.

* Imate li saznanja o tome kako su prihvaćeni vaš lik i serija?

- Čula sam da je veoma gledana. Svi volimo da vidimo kako su i tuđi životi zapetljani, tužni i smešni i kako sve na kraju bude dobro. To čini da se na kraju dana distanciramo od sopstvenih problema ili da ih posmatramo sa više humora.

* Ima li poziva za novo glumačko angažovanje u Srbiji?

- Poziva ima, ali, nažalost, sve je neizvesno kad je u pitanju produkcija u Srbiji. Ima nekoliko potencijalnih projekata. Neki su gotovo izvesni, ali ne bih smela ništa da tvrdim dok zaista i ne započnu.

* Na koji način nastojite da ostanete u glumačkoj formi, budući da se u SAD bavite sasvim drugim poslom?

- Mislim da je to malo drugačije kada su u pitanju umetnički dar i forma. Nisam čula da je neko umeo, recimo, fantastično da peva, a da je zbog toga što dugo nije pevao ostao bez sluha. Naravno da dar nije sve i da je ozbiljan rad neophodan, ali forma je ponekad stanje svesti, duha i mentalne spremnosti da zaboravimo sopstvenu stvarnost i samo otplovimo na neku drugu obalu.

* Kakvu ulogu u ovom životnom periodu priželjkujete?

- Ranije sam mnogo više priželjkivala razne uloge, a sad sve manje. Ne znam zašto je tako. Promenio mi se odnos prema profesiji. U brzom vremenu poljuljanih vrednosti, amaterizma i neukusa, ponekad mi sve izgleda besmisleno.

* Da li ste "patentirali" neko pecivo? Vaše omiljeno je?

- Razne stvari smo patentirali, naročito moj suprug. U hlebu ste limitirani. On je uvek samo voda i brašno, sve ostalo je u strasti i kreativnosti, a pre svega u mukotrpnom radu. Mnogo puta promašite pre nego što nešto napravite. Ja volim velike tamne hlebove, napravljene od nekih zaboravljenih žitarica, po najsporijim i najstarijim metodama.

* Tamo ste u kontaktu s nekoliko ovdašnjih glumaca. Čega se zajedno najradije prisetite?

- Sretnemo se s nekim našim kolegom ali, razočaraću vas, ne tako često. I, retko delimo sećanja. Naš život je ovde i sada, a pričati se može o raznim stvarima koje nas zanimaju ili koje delimo.

* Šta ste posavetovali ćerku kada je napuštala dom?

- Roditelji, naročito mame, uvek mnogo pričaju i ponavljaju razne gluposti iz straha da dete, ne daj bože, ne zaboravi. Po pravilu su to dosadne, praktične stvari. Ni ja nisam ostala imuna na to, pa sam bila predmet smeha u kući pred njen put. Odlazak na fakultet i odvajanje deteta je emotivno težak proces, mnogo drukčiji nego kod nas. Dete zaista odlazi od kuće i to treba preživeti. Ali, rekli smo joj da uživa u svojoj slobodi, da može da proba šta god je zanima, da je ovo vreme samo njeno i da iskoristi ono što joj pruža fantastičan koledž.

* U kom pravcu će ići njena karijera, ka politici ili umetnosti?

- Čini mi se da politika i političari lagano kod nje "padaju u nemilost" i to me ne čudi. Ali, još silno želi da svojim radom utiče na svet i da ga menja, bilo kroz umetnost ili politički aktivizam. Videćemo...

- Ovo bi mogla da bude tema za jedan ozbiljan esej koji bi, potpuno razumljivo, uznemirio razne ljude. Nedavno sam pročitala u "Peščaniku" tekst moje briljantne profesorke Mirjane Miočinović, u kome nepogrešivo daje presek i analizu našeg društva i nas u njemu. Ona je jedan od poslednjih velikih, mudrih i nadasve pametnih učitelja iz naše sredine i namerno ne kažem intelektualaca, da ne bih nekima dala neki argument protiv. I kamo sreće da smo sledili njen glas ili neke slične dok ih je bilo.

* Kada sletite na naš aerodrom, koja vam je prva misao?

- Uvek: "O, samo da mi je stigao kofer", jer u 70 odsto slučajeva nije.

* Kako ste, udaljeni čitav Atlantik, doživeli poplave koje su pogodile Srbiju?

- Sa ove daljine stvari možda izgledaju i gore no što jesu. Kao da je samo ta nedaća nedostajala našem napaćenom narodu. Možda je to još jedan poziv na potpunu promenu u društvu i nada za zaokret, mogućnost da pružimo ruku ljubavi i mira svima oko nas.