Nikola Popević: Srbi vole vesterne i akciju

U PRETHODNIH nekoliko godina, RTS je napravio najveći fond domaćih (eksjugoslovenskih i srpskih) filmova. Od Nikole Popevića, odgovornog urednika filmskog i stranog serijskog programa, saznali smo da je reč o obimnom fondu i da nijedna televizija, kao ni filmska platforma, nema ni približno takav.

- Ne bi trebalo zaboraviti da film nakon bioskopske eksploatacije u Srbiji najviše "živi" na televiziji i veliko prisustvo na kanalima RTS podseća i upoznaje gledaoce sa brojnim legendarnim naslovima, ali i nekim skrajnutim - kaže Nikola. - Problem koga smo svesni jeste kvalitet nekih kopija i nepostojanje boljih u digitalnom obliku. Pred dilemom da li da se film emituje ili ne, izabrao sam prvu opciju, ali prateći rad Kinoteke na restauracijama. Biće pravo zadovoljstvo videti klasike sa vrhunskom slikom i zvukom.

* Kao odgovorni urednik filmskog i stranog serijskog programa, kojim se kriterijumima vodite?

- Pre svega, važna mi je raznovrsnost. Insistiram na klasicima, nekim dokazanim vrednostima, ma koliko oni bili nekomercijalni. Važan kriterijum za odabir i programiranje jeste svest o različitosti tri RTS kanala, kao i njihove funkcije i publike koju imaju. U trenutku ekspanzije kablovskih televizija, odnos gledalaca zemaljskih i kablovskih kanala bio je 50-50. Sada je taj odnos 60-40 u korist zemaljskih, sa laganim trendom da se ta prednost čak i poveća. Naizgled veća ponuda zapravo je donela niz bezličnih kanala sa sličnim sadržajima, gde RTS nalazi svoje mesto nudeći program koji drugde ne postoji, a sa ulaganjem u tehniku, publici će omogućavati lakše i udobnije gledanje.

PROČITAJTE JOŠ - TV biseri sačuvani od zaborava

* Kažete da je lakši put za kreiranje programa praćenje interesovanja publike i oslanjanje na aktuelnu holivudsku produkciju. Šta je iz toga dobitna kombinacija?

- Osluškivanje interesovanja publike je za mene ne samo profesionalan čin nego i izraz poštovanja prema njoj. Javni servis mora da ima edukativnu funciju, ali važno je shvatiti i to da mu je cilj da ponudi, ne da nametne, tim više što je ovo drugo, jer postoji jaka konkurencija, praktično nemoguće. Analize gledanosti pratim pažljivo i na osnovu toga prilično su mi jasna interesovanja i navike gledalaca. Od igranih filmova, srpsku publiku najviše privlače uzbudljivi akcijaši i trileri, poneka krimi misterija i - vestern. Komedije skoro isključivo domaće. Za gledanost je važno, mada ne i presudno, da postoje poznata glumačka imena.

* U kojoj meri na interesovanje gledalaca utiču i aktuelna dešavanja, politika, stanje u društvu, zemlji...?

- Iako su neka interesovanja publike ista već godinama, ako ne i decenijama, zanimljivo je naći program koji će ad hok privući veliki broj gledalaca. Film "Atentat" o ubistvu Franca Ferdinanda je na stogodišnjicu privukao nešto više gledalaca nego specijalna emisija o samom događaju. U večeri predsedničkih izbora u Rusiji dvoipočasovni dokumentarac o Vladimiru Putinu odgledale su stotine hiljada. Putin je po svoj prilici superzvezda u Srbiji, slično je interesovanje bilo za sada već legendarne razgovore sa Oliverom Stounom.

* Sudeći po rejtinzima koji film srpska publika više voli domaći ili strani?

- Postoji određeni broj domaćih filmova, najčešće franšiza iz osamdesetih koji su uvek omiljeni. Te svojevrsne fenomene obično čuvamo za novogodišnje praznike, a po pravilu ostvaruju nešto veće rejtinge nego premijerni blokbasteri emitovani istih tih dana. Međutim, ako se izuzme tih nekoliko kultnih ostvarenja, nije moguće dati precizan odgovor da li srpska publika više voli strane ili domaće. Našim filmovima, pogotovo jugoslovenskim, skloniji su stariji sugrađani, dok su strani filmovi po pravilu bolje kotirani u ciljnoj grupi 18-49 godina. Moguće je da tu ima još faktora, recimo to što su strani filmovi titlovani i da je mlađoj publici lakše da ih prate.

PROČITAJTE JOŠ - RTS: U zoru užurbano kao u podne

* Istraživanja od pre nekoliko godina pokazuju da većina gledalaca prebacuje kanal kada u filmu ne čuje srpski ili engleski jezik. Da li je danas situacija ista?

- Da, to je zanimljivo pitanje. Iskustvo kaže da osim engleskog i srpskog, naša publika "voli da čuje" i francuski, španski i donekle ruski. Postoji više filmova na ovim jezicima koji su ostvarili značajne rejtinge. Ono što je zanimljivo jeste da ostvarenja koja bi po svim odlikama trebalo da privuku gledaoce, a to ne urade, često jesu na Srbima manje razumljivim jezicima, a izgleda da su najmanje omiljeni dalekoistočni. Voleo bih kad bi se neki tim naučnika pozabavio tim fenomenom, spreman sam da im detaljnije iznesem svoja zapažanja i podatke.

SERIJE NAPRAVILE OGROMAN SKOK

- U DOBA serijske "proizvodnje" svega u industrijama zabave i umetnosti (strip, književnost, igre, film), kao i s pojavom novih oblika medija, TV serije su kao "starosedeoci" napravile ogroman skok napred i postale veliki izazov za programiranje u "klasičnim" medijima - kaže Popević. - S jedne strane, najpopularnije naslove su najzainteresovaniji već gledali, kompanije često drže ekskluzivna prava na svoj program i direktno zarađuju od njega, bez prodaje. Zato prednost dajem serijama koje su u domenu kultnih, zanimljivih i kvalitetnih, a van medijske pompe koja prati holivudske blokbastere. I one ne moraju da budu američke. Najčešće to i nisu.