RTS: U zoru užurbano kao u podne

PRVO "Dobro jutro" na RTS osvanulo je 3. marta, pre 32 godine. Tim povodom posetili smo ekipu emisije koja nas zabavlja, informiše i edukuje 365 dana u godini. Ali ovoga puta zanimalo nas je kako se život Jutarnjeg programa odvija iza kamera. U studiju nas dočekuje petoro urednika - Vanja Ratković, Duško Nikolić, Dušica Tasić, Aleksandar Tucaković i Zorana Živadinović. Naizgled, deluje kao da je sve mirno, ali kako će biti da kraja emisije, niko ne može ni da nasluti.

- Za običnog čoveka ovaj posao bi bio veoma stresan, ali mi ga radimo više od 20 godina - kaže Aleksandar. - Ne mogu sad da tvrdim i u ime kolega, ali mislim da će me podržati - mi zapravo i volimo kada dođe do vanrednih situacija. Dosadno nam je kad radimo emisiju koja je standardna i ima svoj određen tok. Kada se desi nešto neočekivano pokreću se naša mašinerija znanja i iskustva, takmičarski karakter, želja da prvi doneseš vest. To je suština novinarstva, posebno televizijskog.

Budući da već dve decenije pripremaju emisiju u cik zore, u šali uglas odgovaraju da im je dodatni motiv za rad velika plata, ali ako nju izuzmemo, svakako je, dodaju, važno da svoj posao pre svega volite.

- Znači, samo neka proba neko ko to nikad nije uradio, da ustane u četiri ujutro, dobacuje Aleksandar. - Ne mora ništa da radi, samo neka skuva kafu i bude budan. A ovde smo u redakciji, već od pet, svi na nogama - prelistavamo novine, gledamo šta se desilo preko noći, pratimo informacije koje pristižu...

Zorana kaže da joj otkad radi Jutarnji program ta smena apsolutno odgovara, zato što je ranoranilac, kako joj i samo ime kaže. Slaže se sa kolegom da nije lako ustati u praskozorje, pa onda još ako se zbog potrebe posla ostane duže, zakoračiti u mrak, posebno zimi.

- Ali onog trenutka kad sednemo i upalimo kompjutere, sve se zaboravi. Atmosfera je i u cik zore kao i usred dana - redakcija je puna, svako je na svojim zadacima, reporteri odlaze na teren, vraćaju se sa informacijama, zovu nas naši insajderi iz raznih službi, javljaju i gledaoci šta se dešava u Beogradu, u celoj Srbiji...

Za Dušicu Tasić kolege kažu da je "vanredna" zato što jedina ustaje u pola tri ujutro - to je njeno vreme za prelistavanje štampe.

- A i kad ne čita novine, ona gleda NBA ligu - u šali će Aleksandar, ali i Dušica potvrđuje da je sport njena pasija.

- Mislim da u ovoj emisiji osim informacija, ima i emocija - nastavlja Tasićeva. - Tako se ponašamo jedni prema drugima, a trudimo se da to prenesemo i publici. Želimo da sa njom podelimo i tugu i radost, jer je život i jedno i drugo.

Ekipi se pridružuje i Vanja Ratković koja, kažu kolege, kasni iz opravdanih razloga - u rektoratu je zvanično promovisana za doktora nauka.

- Posle završenog fakulteta i diplomskih studija, došao je i doktorat, nisam htela da prekidam tu nit - kaže Vanja. - Znate, nas petoro funkcionišemo kao dobar tim, što je veoma važno da biste se ostvarili i u nekim drugim stvarima. Tako se pomažemo i u vanrednim situacijama. Koliko puta iskrsne nešto zbog čega moramo da menjamo ceo plan programa. Dovoljno je da ujutro kad ustanete ugledate pola metra snega. Tada zaboravite na sve ono što ste stavili na papir i pravite novu emisiju u hodu. A moramo da pokrijemo sve, od Horgoša na severu do Preševa na jugu.

Razgovoru sa uredničkom ekipom Jutarnjeg programa nikako da se pridruži i peti član - Duško Nikolić, koga zovu Džordž Kluni, a zakasnio je i na fotografisanje. Očigledno da je u velikom poslu, pošto sve vreme sedi za kompjuterom, a na poziv kolega da dođe i izjavi nešto, rekao je da ne može da stigne, jer se upravo dopisuje sa - premijerkom...

SLIKA UŽIVO JE NEPROCENjIVA

GORDANA Savić, urednik Jutarnjeg programa, kaže da je ova emisija na početku emitovanja bila prvi takav televizijski program na Balkanu, a peti u Evropi.

- Od početka sam u ovom TV formatu i uvek je bio izazov raditi ga. Nije se mnogo toga promenilo, i danas se, kao i onda, radi i noću i ujutro. Javni servis ne sme da napravi propust - da ne zna šta se desilo bilo gde u zemlji. Sada je i tehnologija otišla daleko. Koliko je samo važno da i slikom pokažemo kad se neko javlja iz Paraćina, Jagodine, da u Ćupriji budete pored Velike Morave i prikažete uživo šta se događa - to je zaista neprocenjivo. Veoma nam je bitan vizuelni efekat, a trudimo se i da nam teme uvek budu aktuelne.