PIĆE BOGOVA IZ RUKU ŽENA: U Srbiji je sve više pripadnica lepšeg pola koje su vlasnice porodičnih vinarija

VINOVA loza se neguje, nežna je, osetljiva, nepredvidiva. Takva je, kažu, i žena. Posao oko vinove loze je težak, naporan, rudarski.

Foto Privatna arhiva

Vinograd traži slugu. U nekada isključivo muški posao, u Srbiji, poslednjih godina "uplivala" je ženska ruka. Zbog toga je stub mnogih malih porodičnih vinarija u našoj zemlji upravo - žena.

* * * * * * * *

SEDUŠA IZ MIRAZA

TAJ prvi vinograd seduše, naše autohtone sorte grožđa, bio je na zemlji, koju je baka donela u miraz. Njoj smo posvetili i etiketu, stavili smo njen lik, a vino se zove "seduša". Vinarija "Šijački", ušuškana je na obroncima Fruške gore, u mestu Banoštor. Iz nje, puca pogled na Dunav, govori nam Ivana Šijački, majka troje dece, koja predstavlja četvrtu generaciju u porodici koja se bavi vinarstvom i vinogradarstvom.

Foto Privatna arhiva

- Moj otac je bio taj koji je osnovao današnju vinariju, jer smo nekad vino proizvodili samo za kućne potrebe - priča nam Ivana Šijački. - Dok je bilo velikih industrijskih vinarija, sve grožđe nam je skoro išlo tamo. Ali kada su devedesetih veliki sistemi propali, ostali smo sa mnogo grožđa. Prevashodno smo tada sadili italijanski rizling.

Ivana Šijački, Foto Privatna arhiva

Brzo smo se snašli, preradili svo grožđe i deo vina prodali. To je mog oca i ohrabrilo da krene u stvaranje jedne ozbiljne vinarije.

Vinarija "Šijački" otvorena je 1997. godine sa kapacitetom od nekih 15.000 litara, a danas je to oko 70.000. Od sorti grožđa imaju hamburg, frankovku, šardone, merlo, rajnski rizling... Tu je i nova sorta - neoplanta, ali i njihova seduša.

- Autohtonu sortu sedušu gajimo samo mi na celom svetu - kaže nam Šijački.

- Brat i ja smo odrasli uz ovaj posao. Tako smo se i školovali. Diplomirala sam na tehnologiji vina, a on je studirao voćarstvo i vinogradarstvo. S vremenom smo se širili i rasli, sve po severnim padinama Fruške gore. Sada više pod polovine proizvedenog vina prodamo u objektu vinarije, u Banoštoru. Vinarija nam je na obali Dunava, imamo terasu i leti ljudi vole da dođu i degustiraju vino.

Foto Privatna arhiva

Neoplanta, dodaje Ivana Šijački, novi je zasad, nova generacija. Kako nam kaže, brat i ona imaju po troje dece, pa su na etiketi ovog vina otisci njihovih ručica.

- Učimo i decu da vole vinograde - nastavlja nam svoju priču Ivana. - Volim sa njima da se prošetam po vinogradu. To se ne može rečima opisati koliko je lepo i koliko su tu predivni predeli Fruške gore.

* * * * * * * *

NOVI ŽIVOT NA BRDU PUSULA

Foto Privatna arhiva

Volim vinograde. Naš kraj je Pocersko-valjevski rejon i on je prelep. Nema industrije. Ekološki čista sredina. Volim i samu proizvodnju vina. Za mene je to rađanje novog života, počinje nam svoju priču Dijana Milić, vlasnica porodične vinarije "Pusula" u selu Miličinica, nadomak Valjeva.

- Vino je kao živo biće, momenat proizvodnje je trenutak kad se rađa - govori Dijana Milić.

- Tok proizvodnje, flaširanje i boravak u boci su rast i razvoj, a vino umire onog trenutka kada umru kiseline. A naš put započet je 2006. godine, kada se krenulo sa prvim zasadima. Imali smo parče zemlje, na brdu Pusula, a kako smo voleli da pijemo vino, sve je krenulo iz hobija. Zbog toga smo i posadili ono što volimo - sovinjon blan, pino noar i kaberne sovinjon. Vino iz prve berbe smo uglavnom mi popili i tek nešto malo prodali.

Dijana Milić, Foto Privatna arhiva

Ubrzo smo krenuli da širimo zasade, kupujemo parcele i danas, zajedno sa kooperantima, radimo 24 hektara vinograda. Krenuli smo sa 2,5 hektara.

Kako nam priča Dijana, prva berba koja je kompletno izbačena na tržište, bila je iz 2013. godine. Posla u vinogradu i oko vina ima svakodnevno. Nekada nema ni spavanja.

- Berba grožđa traje danima, podelimo se po parcelama i sortama, pa ponekad dnevno bere i do 30 ljudi - objašnjava nam Dijana. - Sve je to mnogo naporno. Vinogradarstvo i vinarstvo konzumira čoveka na svaki način. Najteži i najlepši deo posla je sama proizvodnja. Gledati kako od grožđa nastaje vino je neprocenjivo. Ima toliko momenata gde može da se pogreši, pa zbog toga treba da se pazi i štiti. Ovo se više ne može nazvati muškim poslom, jer je sve više žena koje se ovime bave. One stilski oblikuju vino. Recimo, kako od jednog sovinjona, koji je čudesna sorta, napraviš da bude svež i hrskav ili na talogu, kao što mi radimo. Izgradimo mu dodatno telo, možemo da ga stavimo u bure i da dobije dodir drveta.

* * * * * * * *

U VINOGRADU SAM STALNO KAD JE BERBA

Rejon tri Morave spada u najbolja područja za gajenje vinove loze. Ovde se ušuškala i porodična vinaraija "Stemina", koju uspešno vodi Mina Avramović. Odrasla je u vinogradu, a prvo vino pravili su njeni baba i deda. Inače, kada joj je otac, koji je po zanimanju lekar, još 2000. rekao da budućnost leži u ovom poslu, ni slutila nije da će upravo to biti njen posao. Završila je Fakultet političkih nauka i tek kada je Minin otac 2005. godine, osnovao vinariju, to je odredilo njen put - put duše.

Mina Avramović, Foto Privatna arhiva

- Otac je podigao kredit iz Fonda za razvoj i kao "grlom u jagode" smo krenuli - objasnila nam je Mina Avramović.

Foto Privatna arhiva

- U početku smo imali 50 ari zemlje. Tu je izraslo naše ekskluzivno vino. Vino "draga". Berba je iz 2008. godine. To je ujedno i najstarije vino u aktivnoj prodaji. Nastalo je od prirodno sušenog grožđa i to potpuno spontano. Bilo je nešto više od 2.000 boca, a sada je ostalo još 1.300. Ovo vino je u Londonu, na takmičenju Dekanter, dobilo 94 poena. Naziv nosi po našoj majci Dragici.

Vinogradi vinarije "Stemina" nalaze se u selu Medveđa, nedaleko od Trstenika. Na vrhu vinograda, sada prave i degustacionu salu, iz koje se proteže divan pogled na Pomoravlje.

- Male vinarije prave najbolja vina u Srbiji - smatra Mina. - U početku je bilo teško objasniti ljudima, koji su navikli da piju industrijska vina, da probaju naša, ali i da ih plate. Onda su se pojavili festivali, koji su približili vino mladima. Da im pokažu da vina nisu bauk i da nisu dosadna. Slika vina u Srbiji počela je polako da se, tada, menja. U vinogradu sam stalno kada je berba. Uspevamo naše vino i da izvezemo, male količine idu u Kinu, Nemačku, Norvešku, BiH i Crnu Goru.

* * * * * * * *

Foto Privatna arhiva

ZEMLjA VINA

PODACI Centra za vinarstvo i vinogradarstvo govore da od ukupne površine Srbije, povoljne uslovi za razvoj ove grane poljoprivrede, ima 80,1 odsto naše zemlje. Poslednjih godina sve su veći i podsticaji Ministarstva poljoprivrede domaćim proizvođačima vina i vinogradarima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije