REPLIKA SARKOFAGA NA VEČNOJ KUĆI ROZENŠILDA: Na Uspensko groblje u Novom Sadu vraćeno obeležje groba ruskog carskog oficira Tevtonskog reda

Zdravko GRUMIĆ

05. 01. 2021. u 13:11

РЕПЛИКА САРКОФАГА НА ВЕЧНОЈ КУЋИ РОЗЕНШИЛДА: На Успенско гробље у Новом Саду враћено обележје гроба руског царског официра Тевтонског реда

Replika na Uspenskom groblju / FotoZ. Grumić

GROB general-lajtnanta Anatolija Nikolajeviča Rozenšild fon Paulina (1860-1929), junaka Rusko-japanskog rata i člana svite ruskog cara Nikolaja Drugog, nije više zatravljen i bez obeležja.

Nedavno je na njegovo večno počivalište na novosadskom Uspenskom groblju, postavljena replika sarkofaga, specifičnog spomenika od ružičastog teraco kamena izrađenog za tog autentičnog pripadnika Tevtonskog viteškog reda.

Originalni nadgrobnik, delo nepoznatog autora, postavljen je tridesetih godina prošlog veka, da bi 1978. godine, neposredno nakon smrti generalove kćerke Aleksandre Anatolijne Rozenšild fon Paulin Serdjukove (1893-1978), bio prenet na groblje u obližnjoj Budisavi, gde je sahranjena ta ruska plemkinja.

- Ovaj spomenik u neobaroknom stilu, po svom izgledu i simbolici koju nosi jedinstven je ne samo na području Novog Sada već i u Srbiji, jer predstavlja varijantu sarkofaga, onih nadgrobnih spomenika koji su podizani pripadnicima srednjovekovnih viteških redova - objašnjava, za "Novosti", Đorđe Srbulović, istoričar u Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

General Rozenšild, podseća Srbulović, pripadao je po muškoj naslednoj liniji viteškom redu starogermanskog plemena Tevtonaca a njegovi preci se, prema istorijskim arhivima Švedske i Danske, mogu pratiti još od prve polovine 16. veka.

General Anatolij Rozenšild fon Paulin / Privatna arhiva

Rođen je u Belorusiji, a posle završenih visokih vojnih škola ceo svoj život posvetio je vojsci. Za učešće u Rusko-japanskom ratu višestruko je odlikovan, a zbog izuzetnih sposobnosti uvršten je u svitu cara Nikolaja. Učestvovao je i u Prvom svetskom ratu, a ta svedočenja o ratnim vremenima ostavio je u svojim memoarima i mnogim drugim spisima.

NJegova kći Aleksandra detinjstvo je provela u Sankt Peterburgu, gde se školovala i na tamošnjem Univerzitetu diplomirala 1916. godine, na temu iz književnosti.

Tri godine po izbijanju Oktobarske revolucije i građanskog rata, ona sa majkom i ocem, oboma obolelim, 1920. francuskim brodom napušta Rusiju i preko Carigrada i Kotora stiže u Novi Sad, gde sa mnogobrojnim drugim ruskim izbeglicama, "belim Rusima", nalaze utočište. Ostavila je značajan trag u kulturnim i pedagoškim delatnostima u međuratnom periodu i posle Drugog svetskog rata, predavala je u novosadskim gimnazijama francuski i ruski jezik, bila prevodilac i lektor Matice srpske i istaknuti saradnik mnogih literarnih i pedagoških časopisa.

Gradski zavod je pre pet godina uputio obrazloženi predlog da grobno mesto i nadgrobni spomenik Aleksandre Serdjukove bude utvrđeno za spomenik kulture, a odluka Vlade Srbije o tome očekuje se iduće godine.

PLOČA

NA prednjoj, užoj strani sarkofaga je ploča od belog mermera, sa uklesanim porodičnim plemićkim grbom Rozenšild fon Paulin, ispod kojeg je uklesan tevtonski krst. Iznad njega je tekst na ruskom jeziku sa podacima o generalu Rozenšildu.

Identična ploča je i na replici spomenika, koju je izradila domaća firma "Granit-Liješće", uz stručni nadzor Zavoda.

ALEKSANDRA PODIGLA SAVICU

ALEKSANDRA se udala 1927. godine za udovca Mihajla Serdjukova, koji je umro 1944. godine. Nisu imali dece pa je ona, posle oslobođenja zemlje, prihvatila i odškolovala devojčicu Savicu Daničić iz Budisave, na čijim je rukama i preminula u svojoj 85. godini. Sahranjena je na budisavskom Pravoslavnom groblju, pošto je Uspensko nešto ranije uredbom bilo zatvoreno za sahranjivanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)