SVEDOČENjA SAVEZNIČKIH PILOTA : I danas zahvalni zbog spasavanja 500 Amerikanaca, slavili oslobađanje Beograda, umalo ih ubila šljivovica!

Dubravka Savić

20. 09. 2020. u 19:33

СВЕДОЧЕЊА САВЕЗНИЧКИХ ПИЛОТА : И данас захвални због спасавања 500 Американаца, славили ослобађање Београда, умало их убила шљивовица!

Foto privatna arhiva

OPERACIJA "Vazdušni most", najveća akcija spasavanja savezničkih snaga iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu, izvedena u Srbiji, smatra se jednom od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratova.

Ovu spasilačku misiju, poznatu u Americi kao "Operacija Halijard" izvela je avijacija SAD u saradnji sa Srbima, domaćinima, Jugoslovenskom vojskom u otadžbini generala Dragoljuba Mihailovića...

Spasavanje više od 500 savezničkih pilota koje su Nemci oborili iznad Jugoslavije trajalo je od januara 1944. godine do februara 1945. godine. Početkom marta 1944. započela je izgradnja aerodroma, na planinskoj visoravni nedaleko od sela Pranjani u zapadnoj Srbiji, na Galovića polju. Stotine seljana radilo je svakodnevno sa volovskim zapregama kako bi izgradili improvizovani aerodrom odakle je evakuisan najveći broj pilota.

 Džo Moteral, Foto privatna arhiva

Svedočanstva spasenih američkih pilota sakupio je Džo Moteral, inženjer i pisac, koji nikada nije bio u Srbiji, ali je inspiraciju za knjigu dobio kada se upoznao sa jednim od spasenih avijatičara, Čarlijem Dejvisom. On ga je pozvao na godišnje okupljanje AFEES, udruženja pilota koji su oboreni u neprijateljskim akcijama i spaseni, gde ih je Moteral i intervjuisao.

- Svima je zajedničko da su neverovatno zahvalni Srbima, neki su i išli u Srbiju posle rata da obnove prijateljstvo - kaže, za "Novosti", Moteral.

Ovaj američki pisac je ovekovečio i dragocena svedočenja o herojskom gestu Srba u Drugom svetskom ratu. Knjigu, koja sadrži i deo sa pismima Moteralovog oca s Pacifika tokom

Drugog svetskog rata, očekuje kalifornijski izdavač "Doksajd pablišer".

Epidemija virusa korona je privremeno zaustavila projekat, ali Moteral želi da iskoristi to vreme da stupi u kontakt sa spasiocima ili njihovim potomcima iz Srbije. U međuvremenu, ekskluzivno je ponudio "Novostima" odlomke rukopisa. Prenosimo ih u izvornom obliku.

*******************************************************************************************************************

ČARLI DEJVIS NAVIGATOR BOMBARDERA B-24: OD NEMACA NAS KRILI I NEGOVALI 66 DANA

DIVNOG sunčanog dana u 11 sati pre podne prišao mu je krupni muškarac sa dugom bradom. "Amerikanski?", ponovio je tri puta, dok je Čarli držao ruku na repetiranoj 45-ici pod jaknom.

- Konačno sam rekao "da". A onda je čovek, za koga se kasnije ispostavilo da je Slavko Jevtović, prišao i poljubio me triput u obraz. Po tradiciji pravoslavaca, za oca, sina i duha svetog - priča Čarli.

Foto privatna arhiva

Ovaj žustri 89-godišnjak seća se do najsitnijih detalja iskustava iz Drugog svetskog rata. Bio je navigator bombardera B-24 oborenog iznad Jugoslavije u 14. bombaškoj misiji. Avion je poleteo iz Guilje u Italiji 6. juna 1944. s ciljem da gađa rezervoare s gorivom u Rumuniji:

- Prvi cilj su skrili oblaci, pa smo krenuli na drugi - železničku prugu koja je odatle kretala. Prvi motor se pokvario, iz trećeg je počelo da curi gorivo. Morali smo da prekinemo kada je i četvrti motor pogođen - priseća se Čarli.

Uspeli su da ostanu u vazduhu sve dok nisu prešli Dunav. Znali su da su u Srbiji. Šest članova posade padobranima se spustilo na obronke Ravne Gore.

- Dok sam se spuštao čuo sam glasove u krošnjama ispod sebe, ali nisam znao da li su prijateljski - seća se.

Toliko se koncentrisao na te glasove da se prizemljio na jednu nogu i polomio članak, kao i još jedan član posade. Tada je sreo Jevtovića. Preneli su ga do mesta gde je mogao da uzjaše konja, i grupa je krenula.

- Našli smo se u sigurnosti divne kuće sa trščanim krovom. Domaćica me pozdravila uz flašicu sa nečim što je izgledalo kao vino. Ponudila me je. Rekao sam: "Ne, prvo vi!" Uzela je gutljaj, a onda mi dala flašicu. Otpio sam veliki gutljaj, pocrveneo, pa pozeleneo, a oči su mi zasuzile. Bila je to domaća rakija od šljive - šljivovica. Svi su se nasmejali. Dobro došli u Srbiju! - priča Čarli.

Spustili su ga, kaže, na krevet, a onda ga premestili u veći. Domaćica je stavila fenjer pored uzglavlja, a onda mu donela strip debljine "Riders dajdžesta". Bio je to američki strip. A negde 9. ili 10. juna je ušla u njegovu sobu i rekla:

- Dejvis, tvoj rođendan?

- Da, gospođo - odgovorio je.

Njegov 25. rođendan bio je 8. juna. Malo kasnije mu je donela malu tortu:

- Kako je pronašla šećer i druge sastojke, nikada nisam saznao.

Cela grupa svakog dana se selila iz jedne kuće u drugu.

- Ljudi kod kojih smo odsedali davali su nam svoje krevete, dok su oni spavali na zemlji, ili na stogu sena.

Svako je, kaže, bio opremljen kompletom za preživljavanje. Sastojao se od mape na svili kako bi se boje zadržale u slučaju da se pokvasi, mamca na žici za pecanje, kompasa, knjige i bočice morfijuma. Pošto mu je zglob namešten, morfijum je dobro došao. Srbi su pronašli čoveka koji je lečio životinje, jer doktora nije bilo. Sredio mu je zglob i napravio štaku. Bilo je važno da može da hoda, jer se posada selila svaki dan.

Dnevna rutina je podrazumevala ostajanje u kući dok su domaćini tokom dana radili u polju. Kada su se vratili kasno po podne večerali su, šta se našlo. Tako su proveli 66 dana.

- Jednom su nas prevozili volovskim kolima punim sena. Čuli smo zvuk nečeg mehaničkog. Znali smo da su to Nemci. Naš vozač je okrenuo kola prema potoku. Pokrili smo se senom. Nemci su se provezli putem ne obraćajući mnogo pažnje na volove na pojilu...

Uspeli su Mihailovićevi vojnici da izvuku i radio iz oborenog B-24. Počeli su da odašilju poruke. OSS, prethodnik CIA, je odgovorio. Ali, OSS nije znao ko šalje poruke i tražili su da se identifikuju. Rekli su da je jedan član posade uvek nosio žutu maramu oko vrata, a drugi je ostavio crtež na unutrašnjoj strani šatora u Italiji...

Poslali su sve serijske brojeve - vojnici su imali osam cifara, oficiri sedam. OSS je na kraju oformila "Halijard misiju spasavanja". Poslali su 10. avgusta 1944. godine na pistu koja je ovde izgrađena 17 C-47. Te noći je evakuisano 252 letača u Italiju.

Čarli je kasnije odlikovan Purpurnim srcem i vazduhoplovačkom medaljom. Predsedavao je Nacionalnim komitetom američkih vazduhoplovaca koje je spasao general Mihailović i radio je na tome da mu bude podignut spomenik u Vašingtonu. Politika SAD je, međutim, u to vreme favorizovala Tita, tako da je to ostao samo njegov san.

Predsednik SAD Hari Truman 29. marta 1948. godine posthumno je odlikovao Mihailovića najvišim ordenom SAD - Legijom za zasluge. Čarli je odabran da 2005. godine, na 60. godišnjicu kraja rata u Evropi, uruči Legiju za zasluge kćerki generala Mihailovića, Gordani Mihailović u Ambasadi SAD u Beogradu.

*******************************************************************************************************************

BOB VILSON PILOT B-17: KVAR BOMBARDERA SAM PREŽIVEO, ALI ME UMALO UBI ŠLjIVOVICA

NA bombarderu b-17 Bob Vilson je poleteo iz Italije 1944. godine. Tokom misije 15. jula te godine njegov avion je pogođen, dva motora su uništena. Mogli su da lete još dva sata sa preostala dva motora dok i treći nije zahvaćen vatrom. Deset članova posade spaslo se spuštanjem u Srbiju, južno od Beograda, blizu Jagodine. Vilson je bio oprezan:

Foto privatna arhiva

- Nisam bio ranjen. Čuo sam farmere u polju i lavež pasa. Rečeno nam je da se pazimo spuštanja u ovu oblast, pa nismo znali šta nas čeka - seća se.

Sam je sklonio padobran i sakrio ga kako je obučen. Ali, prišao mu je čovek i povikao: "Amerikanski ili engleski?"

- Brzo sam odgovorio "amerikanski", a on mi je onda prišao i poljubio me triput u obraz - jedan, dva, tri...

Bob je pomislio da je to ohrabrujući znak. Čovek je onda pozvao devojku od oko 16 godina sa drvenim burencetom. Pružila ga je čoveku, on mu je sipao piće i pružio mu ga.

- Stvarno mi se pila voda. Ali, to nije voda. Mislio sam da ću umreti. Celo telo mi je gorelo. Nasmejao sam se, i on, takođe - seća se Vilson.

Bila je to šljivovica.

Vilsona su spasli četnici. Odveli su ga u seosku kuću.

- Bili smo u brdima gde su Nemci retko zalazili. Nije bilo dovoljno kreveta, pa smo spavali i u ambaru, ili hangaru. Prao sam zube štapom kome sam spržio vrh - seća se Bob.

Kako bi osigurali Vilsona i njegove saborce, prebacivali su ih iz jedne kuće u drugu, skoro svaki dan. Prevozili su ih volovskim zapregama.

U rekama su, kaže, pecali belice obučeni u nemačke uniforme koje su dobijali od domaćina.

- Bili smo gladni. Svi su bili gladni. A belice sa kozjim sirom bile su strašno ukusne! Brate, bilo je to dobro!

Sa još 250 pilota spasen je u misiji "Halijard" i vratio se u Ameriku.

*******************************************************************************************************************

 Operacija "Vazdušni most" jedna je od najuspešnijih spasilačkih misija u istoriji ratovanja, Foto privatna arhiva

FRENK LAŠINSKI PILOT BOMBARDERA "KING": SEĆAM SE URNEBESA KAD SE SAZNALO DA JE KONAČNO OSLOBOĐEN BEOGRAD

FRENK Lašinski iz Pensilvanije otišao je u Italiju avgusta 1944. godine. Njegova misija bombardovanja naftne rafinerije nedaleko od Aušvica, pošla je po zlu. Spas je našao u Bosni. Posle dramatičnog problema sa konopcima padobrana, uspeo je da ga otvori i spustio se u nešto nalik krateru, okruženom paprati. Brzo je skupio padobran i sakrio se.

- Pažljivo vireći, opazio sam grupu dece i žena koja me posmatrala sa oko 20 metara. Trčali su ka krateru, a kada su me ugledali, zaustavili su se - seća se Lašinski.

Kada se oglasio da je "amerikanski" jedno od njih je prišlo i pružilo mu ruku.
Rekli su im da su Nemci u okolini, najviše u obližnjoj Banja Luci. Stigli su četnici.

- Požurivali su me u ambar. Popravili su mi padobran i vratili mi ga.

U međuvremenu su privezali vola na dvokolicu punu sena. Pošto su sklonili spoljne zupčanike, sakrili su ih u seno, tako da su se i ostaci njegovog aviona "king" i sam Frenk našli u dvokolici. Put ih je vodio uzanim, prašnjavim putem. Prošli su mnogo spaljenih nemačkih tenkova i kamiona duž puta. Kretali su se ka dinarskim visinama.

Foto privatna arhiva

Kada se smestio, Frenk je izašao u šetnju gde je sreo čoveka sa velikim brkovima, u kozjem kožuhu. Pozdravio je Frenka: "Dobro jutro, ser!" Ispostavilo se da je nekada živeo u Pueblu, u Koloradu, gde je radio kao predvodnik rudara.

Foto privatna arhiva

Posle doručka, koji se sastojao od hleba i surogat kafe, Frenka i njegove saborce su odvezli volovkim kolima na dva dana u Sanski Most. Smestili su ih na drugi sprat velike zgrade. Tu je već bilo dosta spasenih pilota.

Livada je korišćena za spuštanje aviona. Pošto su proveli nekoliko dana u Sanskom Mostu, pojavio se C-47. Uspostavili su trijažni sistem. Prvo su odvozili ranjenike. Frenk je morao da sačeka drugi let.

U međuvremenu, išli su na pijacu, igrali na gradskom trgu sa lokalnim ženama, a Frenk je opisivao da je jedna od njih divno pevala, kao Doroti Lamur u filmu. Iako nije govorila engleski, savršeno je izgovarala reči pesme.

Tokom jedne od tih večeri, kaže, nastao je urnebes koji je sve razveselio, pucalo se u vazduh. Ispostavilo se da su Rusi izbacili Nemce iz Beograda.

Posle dve nedelje C-47 se spustio i Frenk je sa drugim letačima odleteo u Bari, u Italiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (32)

Mama

20.09.2020. 21:13

Ponosna sam na nas narod! Toliko spasenih pilota trebalo bi da izazove zahvalnost kod Americkog naroda a oni su nas unistavali.Spaseni piloti su zahvalni ali sta je sa ostalima.To je njihova sramota.Siptari su ih lovili zajedno sa Nemcima!Sta normalan covek moze da misli o Amerikancima!!???

Mr Radomir Scepanovic

20.09.2020. 21:18

Срби су требали да све пилоте изруче СС.-у! Јер нису адекватно вратили кроз истрију Србији!

Nikola Uzelac

20.09.2020. 21:29

Eto, a da smo ih sve pobili, postali bi glavni saveznici Amerike u južnoj Evropi, onako kao Nemci u zapadnoj. Međutim, mi smo ih spasili, a Ameri su nas bombardovali, oteli KiM i dali ga Šiptarima. Ne znamo da gradimo ta prijateljstva sa zapadnim narodima...

sima

20.09.2020. 21:44

Sve je to lepo onda bilo. Al nama Ameri uzeše silom Kosovo i dadoše ga Albancima. Kad im je bila prpa Srbi su im prvi pomogli,i bili smo ti najbolji. Prođoše neka vremena i Ameri to zaboravili?i ne tako davno izbombardovaše Srbiju i oduzeše joj to najsvetlije Kosovo?! Ljudi se nenjsju al ćud nikad.

Jovan

20.09.2020. 23:04

Bilo je to davno. Srbi su u to vreme gledali u Ameriku I Britaniju u ulozi saveznika, medjutim oni su nas predali komunistima i izdali. Kraj price.

OZBILJAN ISTORIČAR

20.09.2020. 23:15

Nadam se da ćete smeti da ovo objavite, što se događalo u vreme operacije ,,Halyard" o čemu svedoči priloženi nemački dokumenat iz Muzeja holokausta Vašington NAW(Arhiva nemačkog Rajha) УСАГЛАШЕНА ПОНУДА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА И МИЛАНА НЕДИЋА, НЕМАЧКОМ ОКУПАТОРУ ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ БОРБУ ПРОТИВ ПАРТИЗАНА [НОВЈ ] Documents from National Archive Washington NAW Armijska grupa F (Heeresgruppe F), T311 roll 190 f.948 IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 3.DECEMBRA 1944. GODINE Operativno odeljenje Beograd — Dedinje 16. 8. 1944: Srbija: SPORAZUMNO SA Nedićem, D[raža] M[ihailović] JE PONUDIO NEMAČKOM KOMANDOVANJU POTPUNO POTČINJAVANJE ČETNIČKIH JEDINICA. Pored postojanja problema davanja talaca, unutrašnjih srpskih suprotnosti i ponude za lični dogovor D[raže] M[ihailovića] sa specijalnim opunomoćenikom Ministarstva inostranih poslova, SADA POSTOJI samo ZAHTEV ZA ORUŽJE ZA ZAJEDNIČKU BORBU. Srpska vlada je jednovremeno zamolila prijem kod komandanta Jugoistoka i verovatno će tom prilikom biti iznesena i namera o njenoj ostavci.

Ivan Zgrozeni

21.09.2020. 08:53

@OZBILJAN ISTORIČAR - Ako je to stvarno tako, Draza je bio izuzetno pametan covek. Shvatio je da je komunizam veca opasnost od nacizma. Nacisti su bili kod nas cetiri godine a komunisti svoj fasizam sprovode do dana danasnjeg sprovodeci u delo Odluke Cetvrtog kongresa KPJ.

BEOGRAĐANIN

20.09.2020. 23:28

Vama ne pada na pamet da bar jednom napomenete kako su partizani spasili blizu 3.000 savezničkih vazduhoplovaca, nego ste razvrzli samo o tom četničkom spašavanju američkih pilota. Osim toga u ovaj tekst se utrpali i ovog FRENK LAŠINSKI PILOT BOMBARDERA "KING", koji je iz Sanskog Mosta, prebačen u Bari. A, to je delo partizana, jer u tom delu Krajine, nije bilo četnika nego isključivo- partizani.

Šator

21.09.2020. 07:42

@BEOGRAĐANIN - То није тачно, било је и четника под командом Бране Богуновића... Народ је поштовао и Краља и Броза, само су чланови партије били екстремно искључиви. Тако да београђанине, врати се мало и у свој крај да мало боље научиш како је било...

Pavlović

20.09.2020. 23:39

Lepo je to od amerikanaca što se sećaju kako smo im pomogli a što se ne setiše i ne učiniše nešto da nas ne bombarduju i ne kažnjavaju što branimo svoje od arnauta ????????

SRĐAN

21.09.2020. 00:26

Tokom evakuacije savezničkih vazduhoplovaca iz Srbije, vođeni su intezivni pregovori sa Nemcima i kvislinškom Nedićevom vladom. Tokom operacije Vazdušni most četnički komandanti Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić su 11. avgusta u Topoli potpisali sporazum o zajedničkoj borbi protiv partizana. Takođe, General Mihailović se 13. avgusta sastao sa predsednikom kvislinške vlade Nedićem u selu Ražani, te su sporazumno (16.avgusta ) ponudili Nemcima saradnju u borbi protiv partizana. Ova ponuda je bila predmet referisanja kod Hitlera, 22. avgusta 1944. Hitler je prihvatio saradnju sa Dražom Mihailović, kao ,,male taktične manevre”. Dok je odbio datgi saglasnost za formiranje armije od 50.000 ljudi. Nekima je možda teško razumeti kako četnici mogu da spašavaju američke avijatičare od Nemaca, kao što su učinili najmanje u jednom slučaju, a istovremeno, da sarađuju sa tim istim snagama. Odgovor leži u četničkoj percepciji ko je stvarno neprijatelj. Četnici smatraju partizanski komunistički pokret daleko većom pretnjom po Jugoslaviju nego nemačke okupacione snage. Obnovljena američka podrška bila je Mihailoviću jedino sredstvo suprotstavljanja partizanskoj prevlasti. On nije mogao apsolutno ništa dobiti predajom američkih avijatičara Nemcima. Zapravo, evakuisani Amerikanci bili su značajan izvor prvoklasnih odnosa sa javnošću u ime četnika. Učiniti bilo šta osim spasavanja i zaštite američkih avijatičara značilo bi im gubitak poslednjeg izvora podrške i spasa

Brana

21.09.2020. 09:28

Mi njih hlebom oni nas bombama. Dobar prijatelj postaje najgori neprijatelj dokazano. Neka neka ima boga sve po bojim zakonom kad tad će im se vratiti.

borko

21.09.2020. 10:52

Svi su trebali da dobiju sekiru u čelo. Za Beograd, Niš. Leskovac i ostale gradove počašćene od tih istih bombardera. Pobili su više Srba nego Nemci.

Aki

21.09.2020. 12:18

Moj komšija sećanje na 6 april 44 bombardovanje saveznika poredi kao veće razaranje nego 41 od nemaca. Kad bi znali da će da ponov 99 godine..... ali tako ti je ona srpska:,, Rani kuče da te ujede".

Mica Bor

21.09.2020. 15:12

Koliko je njih spaseno pise i zna se . Koliko li je nasih civila stradalo od "saveznickog" bombardovanja nasih gradova , krajem drugog svetskog rata , to se ne zna a i nece . To je bilo i vec se zaboravilo , onda su nas u "trecem svetskom ratu " po nas , ponovo satirali . Sto je mnogo mnogo je !

Miladin

26.09.2020. 22:49

Samo nije mi jasno kako da smo mi Srbi uvek kroz istoriju dezurni krivci , pa ti isti Ameri su nas bombardovali i 1944 i 99 i nikako da im udje u glavu da smo im mi pravi prijatelji , mozda ce doci dan da javno kazu da je nad nama izvrsen genocid , ali ne verujem docice opet neki razlog da nas ponovo biju