PRVI POBEDNIK LESKOVAČKE ROŠTILJIJADE: Baja je zanat učio od najboljih majstora

I. Mitić

03. 09. 2021. u 09:23

DA za naporan posao majstora roštilja postoji beneficirani radni staž Dejan Miljković, u Leskovcu poznatiji kao Baja, sada bi već bio u penziji, ali bi i dalje roštiljao.

ПРВИ ПОБЕДНИК ЛЕСКОВАЧКЕ РОШТИЉИЈАДЕ: Баја је занат учио од најбољих мајстора

Foto I. Mitić

Iza njega je više od 30 godina rada, a ovaj zanat ima u malom prstu, pa svoje iskustvo prenosi mlađim kolegama, baš kao što je i sam, kao golobradi mladić, učio od čuvenih majstora koje i danas pominje sa velikim poštovanjem.

Baja nije školovani roštiljdžija. Po struci je "metalac", ali ga je život odveo u roštiljske vode. Ubrzo se pokazalo da će u njima dobro da pliva, pa su ga pod svoje okrilje uzeli majstori roštilja nekadašnjeg Hotelsko-ugostiteljskog preduzeća "Balkan".

- U "Balkanu" je sve krenulo, a kada se preduzeće raspalo, počeo sam da radim svadbe i druga veselja sa čuvenim majstorom Miletom Cvetkovićem Šikijem. To je bio vrhunski majstor. Znao je sve. I da zakolje, da ispangluje meso i batak, da napravi pljeskavice i ćevape, vešalice, roštiljske kobasice... Radim i vašarske poslove, a tu sam krao zanat od Bobana Gusle - priča nam Baja, koga smo nakratko odvojili od skare na leskovačkoj "Roštiljijadi".

Foto I. Mitić

Dejan Miljković

On ističe da ima utisak da se roštiljem bavi koliko je živ, a svoje znanje i veštine stalno je unapređivao. Nenadmašan je i u pravljenju čuvene leskovačke mućkalice, u šta su se uverila mnoga poznata estradna imena, kao i pojedini političari.

- Radio sam širom Srbije, a išao sam i u inostranstvo da i tamo osete neponovljivi ukus leskovačkog roštilja. Bilo je tu i "Guče", brojnih festivala piva i drugih manifestacija koje sam radio za ugostitelje iz Leskovca, Čačka, Beograda - naglašava Baja.

Voli kontakt i komunikaciju sa gostima i ističe da i to treba znati kao sastavni deo posla svakog roštiljdžije na velikim manifestacijama na otvorenom.

- Ne znam koliko sam pljeskavica napravio, ali se njihov broj sigurno meri milionima. Takmičili smo se i bacali po sedam pljeskavica u minutu. To bacaš tokom prvog sata, a kada se umoriš bude malo manje, ali na kraju ih ipak bude i do 420 - smeje se Baja.

Kaže da bi bio srećan da za skarom doživi penzionerske dane, ali ako ga zdravlje bude služilo i posle toga neće odustati od roštilja.

- Ovo vam jednostavno uđe u krv. Trudimo se da mlađe naučimo zanatu, ali nema tu neke velike tajne. Posao mora da se voli, a najveća tajna je u junećem mesu. Ako je june mlado, i pljeskavica bude lepa. Na skari postane bela kao bulka, a od roštiljske rešetke dobije crvene šare. Naravno, svaki zanat ima neka svoja pravila, ali nije to filozofija. Meso se pravi po osećaju, a kad se dobro ispeče to je onda prste da poližeš - zaključuje naš sagovornik, dok mlađe kolege hvale njegovo iskustvo.

Ovdašnje roštiljdžije zbog virusa korona na minulom najvećem gastronomskom festivalu u Srbiji nisu imale posla na kakav su navikle, ali Baja poručuje da su tu da sačuvaju tradiciju "Roštiljijade" po kojoj je Leskovac poznat širom sveta.

PRVI POBEDNIK "ROŠTILJIJADE"

Baja je svoje umeće dokazao još na prvom takmičenju u oblikovanju velike pljeskavice "uz ruke" koje se na "Roštiljijadi" održava punih 28 godina. Kaže da može da je napravi i od pet kilograma roštilj-mesa koristeći samo svoje dlanove, baš onako kako se oblikuje i obična pljeskavica. Nadmetao se prve dve godine i obe pobedio, a na medalje i pehare koje je osvojio je više nego ponosan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)