KAKO JE BRISANA "CRVENA PETOKRAKA": Pokušaj članova Komisije za predlog Ustava SFRJ da promene državne simbole Jugoslavije

V. N.

05. 09. 2020. u 14:00

O USTAVNIM rešenjima za himnu dva puta se raspravljalo na sednicama Komisije za pipremu predloga Ustava SFRJ.

КАКО ЈЕ БРИСАНА ЦРВЕНА ПЕТОКРАКА: Покушај чланова Комисије за предлог Устава СФРЈ да промене државне симболе Југославије

Arhiva

Najpre 3. aprila, a potom 21. novembra 1973. godine. Na prvoj sednici predsedavao je Edvard Kardelj, a na drugoj Mijalko Todorović.

Mijalko Todorović: Trebalo bi da usvojimo novu himnu.

Krste Crvenkovski: Inače, treba da se napiše - nema himne.

Edvard Kardelj: Treba da se dogovorimo da neko preuzme odgovornost, što predlaže drug Plavi, da to istera na čisto. To je prilika da mi himnu "Hej Sloveni" napustimo i da usvojimo novu himnu.

Mijalko Todorović: Da se mi dogovorimo i da po normalnoj proceduri to pokrenemo. Postoji jedna himna, postoji muzika koju je jedan žiri kompozitora usvojio i predložio da forumi usvoje. To je razmatrano i na Socijalističkom savezu, ali sve nekako stane, ne dođe do kraja. Sada je prilika da mi sa himnom "Hej Sloveni" više ne ostanemo. Mi razvijamo samoupravljanje i ne bi trebalo da ostane ta himna. Ako se vi na Koordinacionom odboru slažete ja bih to pokrenuo dalje na Ustavnoj komisiji i da idemo sa tim.

Vidoje Žarković: Slažemo se, može se sa tim ići.

Edvard Kardelj: Koliko ja znam ta himna nema tekst. Mislim da je komponovao jedan Makedonac, kompozitor. To je Savez muzičara usvojio, ili neki specijalni žiri.

Mijalko Todorović: Savez muzičara je odredio jednu komisiju koja je to slušala i predložila jednoglasno. Nije sada tu Milatović koji bi to znao objasniti.

Krste Crvenkovski: To je usvojilo 14 kompozitora jednoglasno.

Mijalko Todorović: Ako muzika odgovara našem društvenom sistemu, ako bismo se na tome složili. Onda bismo napravili neki konkurs, angažovali bismo pesnike da naprave reči. To je lakše nego muziku praviti.

Edvard Kardelj: Ili, da zadužimo nekoga da to napravi i da ne bude nacionalistička himna nego socijalističko samoupravna.

Mijalko Todorović: Da bude humanistička.

Edvard Kardelj: Da ne bude: "Jugoslavijo ti si sve silnija, svemoćnija, budi sve moćnija..." (misli se na tekst Čede Minderovića.)

Radoslav Ratković: Dobro, oko toga smo se dogovorili. Prelazimo na drugi deo, glava I.

Kiro Hadživasilev: U vezi 6. člana ima predlog da se kaže da se nejednako upotrebljavaju, pošto nije precizirano Ustavom, takva je boja trake, koja se pominje u grbu. Negde se upotrebljavala trobojnica, negde samo plava traka, itd.

Mi smo o tome malo razgovarali i došli do zaključka da je verovatno najbolje da se jedina boja, koja se ovde pominje, izbriše, jer se ovde kaže: "crvena petokraka zvezda", a nigde nije precizirano od kakvog se materijala grb pravi. Zato mislim da je najbolje ostati na osnovnim oznakama, s tim da se briše "crvena petokraka zvezda" i da ostane samo "petokraka zvezda".

Leon Geršković: Neka ostane "crvena zvezda petokraka". Jasno je kada se to i kako upotrebljava. Ako je pečat jednobojan, zna se da ne može biti drugih boja. Ali čim je on višebojan, mora biti "crvena petokraka zvezda".

Moma Ćuković: Ovo je ustavno razlikovanje i te petokrake.

Aleksandar Fira: Ja se, doduše, ne razumem u heraldiku, ali mislim da primedba koja je stavljena, opravdana je. Meni se čini da je opravdana, i mislim da bi trebali da dopunimo ovo. Mislim da se može utvrditi šta je bila originalna boja te trake i samo dodati tu boju.

To što će grbovi biti na nekim mestima jednobojni, to nije ustavna materija. Grb se sastoji iz onih znakova i boja koje su propisane Ustavom. Nije trebalo reći "žuto žitno klasje". Možda može i to. Možda se misli i na zeleno. Oko trake, to znači u stvari da je traka bez boje, ako nema nikakve boje. Ovo "žitno klasje" ipak asocira na to da je žuto. Kada nema boje, to znači da može biti bela ili crna traka.

Mijalko Todorović: Ako grb ne menjamo od rata naovamo, ne znam zašto bismo i tekst o grbu menjali. Nikome do sada to nije smetalo. To su ti simboli koji najduže traju, najsporije se menjaju.

Edvard Kardelj: Ja sam za to da grb prave kako god hoće. Na kraju krajeva, kada i zastavu prave u drvu, neće imati crveno, belo i plavo. Ali imam utisak da bi onaj pravi grb morao da ima fiksiranu boju. Ja ne znam kako to izgleda u drugim ustavima. Amerikanci imaju ponekad u boji, ponekad u zlatu.

Leon Geršković: Fira ima pravo, boje su uvek naznačene. Meni se samo postavlja pitanje oportuniteta izmena.

Voja Rakić: Možda će posle toga mnoge ustanove morati da menjaju ploče.

Edvard Kardelj: Ne moraju. Kako bi bilo ako bismo rekli: "Ima grb koji je utvrđen zakonom?"

Mijat Šuković: Ako je tačan podatak da je ranije na grbovima bila trobojka i sada mi utvrđujemo da bude crvena, onda će se postaviti pitanje zašto i kako. Ako ostanemo pri odredbi da je petokraka crvene boje, onda mislim da bi i boju trake u ustavu morali dati. Verovatno bi bilo najbolje ostati pri rešenju kako je bilo ranije.

Edvard Kardelj: Taj grb je uspostavljen u Jajcu.

Leon Geršković: Iz ove diskusije proizilazi da bi to moglo biti vrlo različito i da stvarno pitanje trake treba rešiti. Ja bih predložio da mi rezervišemo ovo za traku i da pogledamo ranije dokumente. Ja se sećam da je 1953. godine drug Moša bio doneo nama nacrt grbova. Mi to imamo u dokumentaciji. Dobro bi bilo kako smo ustanovili tada grb, prema toj originalnoj dokumentaciji i da prema tome ovaj tekst dopunimo.

Mijalko Todorović: Da to usvojimo.

Kiro Hadživasilev: Ima nekoliko predloga da se menja zastava. Radna grupa je to razmotrila i stala na stanovište da to nije potrebno, jer tu već imamo jednu tradiciju.

Mijalko Todorović: Slažemo se.

Kiro Hadživasilev: Ima predloga da se precizno kaže koju to himnu ima Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Neki kažu: tekst i muzika. Radna grupa smatra da je ovo dovoljno, pogotovo što se posle kod funkcija federacije kaže da se zakonom utvrđuje himna.

Milorad Vučković: Ja ne bih bio za ispuštanje. Radi se o jednom simbolu, koji je isto tako značajan, kao i zastava i grb. Da ne govorim u kojim se sve prilikama svira himna. Bitno je sa ustavno-pravnog gledišta da postoji jedna zajednička himna za celu federaciju, s obzirom na postojanje nacionalnih himni. To je jedno načelno pitanje i ustavno-pravno. Razume se, može se to prepustiti i zakonu. Ali kao simbol mislim da to ima isti rang kao i drugi simboli.

Milan Ćuković: Zar nije dovoljno da kažemo "himna se utvrđuje saveznim zakonom"?

Edvard Kardelj: Kako bi bilo da ostane ovde, ali da dodamo "koja se utvrđuje zakonom".

Aleksandar Fira: Mi se u ovoj jezičkoj grupi nismo složili, ali je bio predlog da se umesto "SFRJ ima himnu", kaže "SFRJ ima himnu koja se utvrđuje saveznim zakonom". Ali, nismo se potpuno složili.

Edvard Kardelj: Dobro, neka ostane.

Mijalko Todorović: Ostavljamo ovako kako jeste. Ako ova jezička grupa bude i ovde dala neke predloge, videćemo to.

Raša Šturanović: Ali, očito je nepotpuna. Mogao bi ići novi stav: "himna SFRJ potvrđuje se saveznim zakonom."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)