PROFESOR IZ SAD U MARTU 2022. NAJAVIO MAJDAN U BEOGRADU: Ukrajinski scenario danas priželjkuje poslanik iz Srbije

KAD je albansko-bošnjački lobista Janoš Bugajski, profesor sa Džejmstaun fondacije u Vašingtonu, još 18. marta prošle godine poručio da je u Srbiji potreban drugi Majdan, mnogi su to komentarisali kao nebuloze deklarisanog antisrbina.

Foto: Printskrin/Tviter

- Jedini izbor za obične normalne Srbe, koji žele sigurnost je da urade ono što su Ukrajinci uradili kada su zbacili svoju koruptivnu vladu koja je bila povezana s Moskvom - savetovao je Srbe Bugajski početkom specijalne operacije Rusije u Ukrajini, pošto Beograd nije uveo sankcije Moskvi.

Taj horor o „drugom Majdanu“ u Beogradu, neki ekstremni ukrozapadni krugovi u regionu, zloupotrebljavajući proteste u Beogradu, provlače danas sve otvorenije i glasnije kao – realan i poželjan scenario za Srbiju.

Narodni poslanik Skupštine Srbije Aleksandar Olenik snimio se na Trgu Majdan u Kijevu i odatle pozvao građane na protest u petak u Beogradu u organizaciji prozapadnih opozicionih stranaka.

Olenik je u toj neobičnoj pozivnici na demonstracije istakao da se na Majdanu "branila demokratija i evropska ideja u Ukrajini", te da se sada to isto "brani" i protestima u Beogradu.

Poziv s Majdana na protest u srpskoj prestonici Olenik je zaključio rečima:

Dakle, narodni poslanik u Skupštini Srbije skup pod nazivom „Stop nasilju“ direktno poredi sa kijevskim krvoprolićem iz 2014. godine kada je nasilno svrgnuta legitimna vlast u Ukrajini, ubijeno na desetina građana i policajaca i započeo strašan progon nad ruskim stanovništvom.

I možda ne bi bio problem, da samo opskurni političarčići u naletu egzibicionizma i patološke želje za naslovnim stranama, banalnim i neodgovornim selfi-porukama, koristeći narod na ulicama, prizivaju u Beogradu Majdan.

U Srbiji i regionu Majdan se sada perfidno ponavlja kao refren. Kao želja da se taj scenario uvuče u javnost i građane kao nešto pozitivno, dopušteno, poželjno, kao neka „evropska vrednost“, nešto čemu se stremi. Kao nekakva mantra koju bismo trebali svi da prihvatimo kao realan cilj i ishodište.

Pre nekoliko dana je i Bljerim Velja, šef kabineta predsednice tzv. Kosova Vjose Osmani podržao proteste u Beogradu rečima:

- Ponosim se ljudima koji protestuju u Beogradu, sve mi miriše na Majdan i vrlo sam zadovoljan zbog toga - napisao je Velja na tviteru.

A austrijski ekonomista i NATO i EU lobista Ginter Felinger, koji svakodnevno komentariše događaje u Srbiji, objavio je na svom tviter nalogu da je ministar Rade Basta (koji se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji) dobra alternativa Vučiću posle Majdana.

Čak i ako je razumljivo da neprijatelji Srba priželjkuju bratoubilačku krv u Beogradu, da potpiruju strasti i podmeću požare, ipak deluje pomalo zastrašujuće da se takva ideja rađa i među narodnim poslanicima u Skupštini Srbije, bez obzira na njihovu totalno marginalnu političku snagu.

Posledice ukrajinskog Majdana, kada su i „plišani snajperisti“ ubijali na trgu narod i policajce, danas su samoubilačko uništenje te zemlje koje gledamo, a ne šarena bajka o evropskoj i evroatlanskoj budućnosti.

Konce tih događaja u Kijevu vukli su i sada više nego uticajni Džo Bajden, Viktorija Nuland, Džordž Soroš...

Zato bi svi akteri u Srbiji trebalo dobro da promisle pre nego što krenu u revolucionarnom ludilu da se frljaju i Majdanom. Pre nego što i pomisle na tu jezivu paralelu.

Protesti, demonstracije, političke bitke u državi su jedno, čak i kada se odvijaju na ulici, a teledirigovane obojene revolucije sa tuđim ciljevima, prepisanim metodama i krvavim ishodima nešto su sasvim drugo.

To je nešto čega se zgražava ogromna većina građana Srbije. Tačnije, svaki normalan čovek. Bez obzira da li podržava vlast ili opoziciju.

Ostaje samo nedoumica, šta je to znao Janoš Bugajski u martu prošle godine?

(Sputnjik)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije