"SRBIJA JE TEMA NA EVROPSKOM NIVOU": Bekman-Dirkes se zahvalio Vučiću i poručio da su odnosi naše zemlje i Nemačke u razvoju

Novosti online

13. 08. 2022. u 12:42

NEMAČKO-SRPSKI privredni odnosi su se poslednjih godina značajno razvili, a interesovanje nemačkih privrednika za ulaganje u Srbiju je i dalje veoma veliko, kaže odlazeći direktor Konrad Adenauer Fondacije (KAS) u Beogradu, Norbert Bekman-Dirkes.

СРБИЈА ЈЕ ТЕМА НА ЕВРОПСКОМ НИВОУ: Бекман-Диркес се захвалио Вучићу и поручио да су односи наше земље и Немачке у развоју

Foto: Printscreen

Sumirajući sedam i po godina, koliko je vodio tu nemačku nevladinu organizaciju u Srbiji, Dirkes u izjavi za Tanjug rekao da nemačke kompanije u našoj zemljii nisu investirale samo u radno intenzivnu proizvodnju, već sve više u tehnološku i inovativnu oblast.

- Trenutna situacija je teška i preduzeća isčekuju njen epilog, ali je važno da je interesovanje za Srbijom, kao mestom za investiranje, ostalo veliko - rekao je Dirkes.

Podsetio je da je KAS u Srbiji aktivan 25 godina i deluje na pružanju podrške u podsticanju demokratije, međupartijske saradnje, podsticanju civilnog društva, podizanju političke kulture i evropskoj integraciji.

- Srbija je tema na evropskom nivou. Političko-partijska scena se promenila, razvijena je demokratija i spremnost na dijalog - ocenio je Dirkes dodajući da je podizanje političke kulture dijaloga i saradnje ono što odlikuje rad KAS-a.

Bekman-Dirkes je ukazao da se, tokom mandata nemačke kancelarke Angele Merkel, moglo videti veliko interesovanje za Zapadnim Balkanom.

Ostvareni su, objašnjava, brojni formalni i neformalni kontakti i posete, koji su doprineli otvorenoj razmeni i podizanju svesti da Zapadni Balkan i Srbija nisu na rubu, već u središtu Evrope.

- To je važan doprinos koji se ne sme potceniti. Sve to ne bi bilo moguće bez interesovanja nemačke vlade za regionom - naglasio je on.

Na pitanje da li je odlaskom bivše kancelarke sa čela vlade došlo do promene politike prema Srbiji, imajući u vidu da je kancelar Olaf Šolc jasno stavio do znanja da očekuje međusobno priznanje Srbije i tzv. Kosova, Bekman-Dirkes stavlja ovo u kontekst kontinuiteta nemačke spoljne politike.

- Postoji odluka Bundestaga da je neophodno da se postigne dogovor o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ta odluka nije ukinuta, i vlada mora da je sledi - rekao je Dirkes.

On kaže i da je veliki izazov Poglavlje 35, koji se tiče postizanja dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

- Neophodno je pronaći rešenje, a njega moraju da nađu dve strane. Ne može, i ne treba, Berlin, Pariz ili Brisel da iniciraju rešenje. Dijalog je težak, ima uspone i padove, ali mora biti nastavljen uz, očigledno, puno strpljenja - rekao je Dirkes.

Ukazao je i da je dobro što nemačka vlada ima kontinuitet u praćenju tog pitanja.

Kada je reč o pritisku EU da Srbija mora da se priključi sankcijama protiv Rusije i da li on, kao neko ko je dugo živeo u Srbiji, ima razumevanje za stav Beograda, rekao je da se Srbija nalazi u pristupnom procesu, a da je deo toga usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

- Kad tad Srbija će morati da donese odluku o usaglašavanju sa spoljnom politikom Unije - uveren je Bekman-Dirkes.

Sa druge strane, kaže, jasna mu je situacija u Srbiji, budući da ovde već dugo živi, pa može da kaže da stvari nisu jednostavne.

- Zavisnost od energenata, nedostatak drugih gasovoda, pokreću pitanje kako preživeti sledeću i naredne zime. Zato je važno da se teži ka evropskom rešenju i da se ono nađe što pre - mišljenja je Dirkes.

Podseća i da se Srbija snažno angažovala u Berlinskom procesu, koji je inicirala upravo bivša nemačka kancelarka, ističući da je Srbija od početka želela regionalnu saradnju.

- Pored svih teškoća, ovaj proces daje dobre rezultate. Jedan je Omladinska kancelarija, po uzoru na nemačko-francusku inicijativu, a razmena mladih, koja je važna, dobro se razvija - kazao je on, dodajući da je srećan što je KAS u tome dao svoj doprinos.

Ukazao je da postoji još mnogo ideja iz brojnih oblasti koje se mogu realizovati u okviru Berlinskog procesa, dodajući da i inicijativu “Otvoreni Balkan”, treba staviti pod “taj krov”.

Bekman-Dirkes je podvukao da je ekonomija ta, koja, na kraju, presuđuje koliko je neki region uspešan, ali i da li će građani ostati da žive u svojim zemljama.

- Znam da građani Srbije, i svi ostali iz regiona, vole svoje domovine, i da bi, ako dobiju šansu da se vrate, i imaju dobra primanja, budućnost tražili u svojim zemljama - rekao je on.

Uoči odlaska iz Srbije, sastao se i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a kaže da su u fokusu tog razgovora bila politička pitanja.

- Sa Vučićem sam se sastajao, pre svega, kao sa liderom stranke. Sada je u fokusu našeg razgovora bila situacija vezana za Ukrajinu i tamošnji rat, kako se Srbija nosi sa posledicama, i kako to čine Nemačka i EU, te i koji doprinos politička fondacija, poput KAS-a, može da pruži - objasnio je on.

Izrazio je zahvalnost predsedniku Vučiću na bliskoj saradnji punoj poverenja, što je i Fondaciji i njemu lično olakšalo politički rad u Srbiji.

Kaže i da će mu, kada Srbiju bude napustio, najviše nedostajati ljudi, jer je u ovoj zemlji doživeo toliko srdačnosti, pozitivne energije, i to je, kaže, ono što mu se posebno svidelo i što će poneti sa sobom u Sofiju, na novu dužnost.

Bekman-Dirkes ukazuje i da je poslednjih sedam godina mnogo urađeno u oblasti razvoja putne infrastrukture, da ostaje još da se izgradi železnička mreža, i da je time omogućeno brzo putovanje, pa Sofija više nije toliko udaljena od Beograda, te to sve omogućuje uspostavljanje plodotvornog dijaloga među narodima.

Bekman-Dirkes je ocenio uspešnim i projekat kulturne prestonice Evrope, naglasivši da ta ideja doprinosi povezivanju i prikazivanju bogatstva šarolikosti Evrope.

Iskoristio je priliku i čestitao Novom Sadu na uspešnom predstavljanju u okviru kulturne prestonice Evrope.


BONUS VIDEO: Mariza i Vučić
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KOJE SU TO EVROPSKE VREDNOSTI?: Ministarka pravde oštro osudila sramnu provokaciju hrvatske štampe