RUSIJA NE "NIŠANI" ODESU VEĆ AZOVSKO MORE: Prof. Darko Tanasković o ratu u Ukrajini, namerama Turske i NATO

OD svih mirotvoraca koji su se od početka ukrajinskog rata 24. februara do danas preporučivali dvema zaraćenim stranama, samo je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uspeo 33. ratnog dana da Ruse i Ukrajince okupi za svojim pregovaračkim stolom u Istanbulu.

Foto D. Dozet

Iz tog poteza i pomalo teatralnog naklona kojim je pozdravio obe strane, moglo se pročitati koliko je Turskoj važno da bude u samom vrhu država i nacija koje će uticati na sudbinu savremenog čovečanstva.

Na nastojanje moderne Turske da sredstvima savremene politike i ekonomije zadobije mesto među desetak najuticajnijih zemalja na svetu, ukazuje u intervjuu "Novostima" najveći poznavalac ove tematike, profesor emeritus Darko Tanasković, orijentalista i bivši naš dugogodišnji ambasador u Turskoj, kao i u Vatikanu i pri Unesku.

* Kakvi konkretni interesi vode Erdogana, pošto je ranije potvrdio snagu Turske u Nagornom Karabahu i Siriji, da se u rusko-ukrajinskom ratu pojavi kao mirotvorac?

- Ako je ranije neko u to i mogao da sumnja, mislim da su za svakoga ko objektivno rasuđuje poslednje godine donele dovoljno argumenata da Tursku uvrsti među države čija je snaga nesumnjiva, a njen uticaj na događaje i procese u međunarodnim odnosima, kako na (makro)regionalnom tako i na najširem planu, neporeciv. Predsednik Erdogan je vođen neoosmanističkom idejom da Turska u multipolarnom svetu treba ponovo da izraste u jednu od sila koje, kroz uspostavljanje novog odnosa snaga, preraspodelu interesnih sfera i izgrađivanje novih političkih, ekonomskih i bezbednosnih aranžmana, presudno utiču na sudbinu sveta, a prvenstveno u evroazijskim i bliskoistočnim relacijama. Među programskim prioritetima turske spoljne politike, utvrđenim pre dvadesetak godina, značajno mesto ima njena sistematska diverzifikacija, što se planski i aktivno ostvaruje. U svakoj međunarodnoj krizi ili sukobu Ankara traži prostor da se ubaci u igru i potvrdi kao respektabilan i delotvoran činilac u traganju za rešenjem, vođena prevashodno svojim strategijskim interesima.

* Prema nekim procenama analitičara, naredni plan ruske vojske moglo bi biti zauzimanje Odese. Šta bi to značilo za Tursku?

- Premda mnogo šta do pre kraćeg vremena nije bilo zamislivo, pa se ipak dogodilo, ne verujem da bi planovi ruske vojne operacije u Ukrajini mogli uključivati i zauzimanje Odese, iako bi se ono moglo uklapati u idealnu projekciju određene geopolitičke logike. Turska je i do sada bila jedan od najuticajnijih aktera u Organizaciji crnomorske saradnje, a kontroliše i plovidbu kroz Bosfor i Dardanele, tako da je, na osnovu odredaba Konvencije iz Montrea, usled aktualnih okolnosti, zabranila prolazak ratnih brodova kroz moreuze, čime utiče na kretanje ruskih, ali ne samo ruskih borbenih plovila.

* Koji je cilj ruske vojske na južnom frontu?

- Po svemu sudeći, cilj operacija ruske vojske na južnom frontu je blokiranje, odnosno "zatvaranje" Azovskog mora koje i Ukrajina i Rusija smatraju "unutrašnjim morem" i oko koga su se stalno sporile. Ne treba sumnjati u to da će se Turska i Rusija ubuduće srazmerno lako sporazumevati o ukupnoj crnomorskoj problematici, s tim što je to još jedan poligon na kome Turska demonstrira ravnopravnost sa svojim velikim istočnim partnerom i rivalom. Ne treba, međutim, gubiti iz vida da na Crno more izlaze i Bugarska, Rumunija i Gruzija, koje imaju svoje interese, a i zainteresovane sekundante.

* Posle ovog rata, po mnogim mišljenjima, svet više neće biti isti, a pogotovo to neće biti Evropa. Može li se dogoditi da Erdogan odustane od članstva u EU?

- Iako je Turska izrazila želju da se priključi evropskim integracijama još 1963. godine, kada je postala pridružena članica Evropske ekonomske zajednice, a 2005. je i započela pregovore o pristupanju EU, mislim da one snage koje su politički stvarno odlučivale u Ankari nikada nisu bile do kraja iskrene i ubeđene na evrointegracijskom putu. Doduše, ni EU nije bila iskrena prema Turskoj. Premda je čak i nedavno predsednik Erdogan izjavio da, u svetlu sadašnjih teškoća, ne bi trebalo nepovratno obeshrabrivati dijalog sa Evropom, uveren sam da se na članstvo u EU u Turskoj više ozbiljno ne računa, iako će se ovakva retorika iz niza razloga i dalje održavati.

* Bez obzira na evidentno promenjenu Erdoganovu retoriku poslednjih godina prema Srbiji i srpskom narodu, primetno je da u svakoj krizi u BiH ili povodom KiM turski predsednik pojačava retoriku koja se kosi sa interesima naše zemlje. Koji je glavni Erdoganov interes na Balkanu?

- Interes Turske je da iskoristi sve komparativne prednosti kojima kao regionalna sila raspolaže, sve mogućnosti za bilateralnu i multilateralnu saradnju u raznim oblastima, ali i sve protivrečnosti među balkanskim državama, nacijama i verskim zajednicama, kako bi ostvarila što solidnije i trajnije prisustvo, a samim tim i što veći ukupni uticaj na jugoistoku Evrope. Osnovno uporište neoosmanističke politike na Balkanu ostaju lokalne muslimanske zajednice, ali je Ankara racionalno spremna za konstruktivno partnerstvo na liniji svojih interesa sa svim subjektima regionalne politike. Ponajmanje sa Grčkom, dok Srbiju istinski smatra značajnim i nezaobilaznim partnerom, ali bez odviše empatije za njene nacionalne brige.

Foto D. Dozet

* Erdogan je nedvosmisleno najavio da će Turska sa pozicije članice NATO pomoći Kosovu da što pre uđe u taj vojni savez. Koliko je to realno?

- Iako u pogledu pridruživanja NATO-u postoje čvrsta pravila, stroga procedura i jasne propozicije, kao i uslov konsenzusa članica, političko-bezbednosni interes SAD i njihovih satelita, pogotovo u izuzetno zategnutim međunarodnim prilikama, sve to može ozbiljno relativizovati. Uz rezervu da nisam stručnjak za vojnu problematiku, rekao bih ipak da je teško zamisliti prečicu kojom bi "Kosovo" brzo ušlo u Atlantsku alijansu. S druge strane, ima ozbiljnih nagoveštaja da se sprovodi plan jačeg organizaciono-operativnog, trenažnog i logističkog povezivanja kosovskih bezbednosnih formacija sa strukturom NATO-a. Mislim da u ovom trenutku "Kosovo" nema ozbiljne izglede da se domogne članstva u Unesku, gde se, inače, može posredno kandidovati sledeće godine. Sve ukazuje na to da se Priština, zajedno sa svojim pokroviteljima, za to sistematično priprema, kako bi povećala svoje izglede.

VEČNA PARTIJA ŠAHA NA BALKANU

* NA promociji drugog izdanja vaše knjige "Pusto tursko" u petak u Matici srpskoj ukazali ste na značaj što boljih srpsko-turskih odnosa. Uspevamo li u tome?

- U dobroj meri uspevamo, ali nikada se ne sme zaboraviti da na transistorijskom planu Turska uvek ima ideju dominacije i na prostoru Balkana. Načinom na koji se ponašaju Turska i njen predsednik Erdogan ponekad ljudi mogu da budu zavarani i pomisle da Turska odstupa od onoga što je zapravo konstanta njene celokupne spoljne politike, a to je neoosmanizam. Jer, kada igrate partiju šaha sa velemajstorom, ako ste početnik, on će vam na početku odmah dati figuru a vi ćete na kraju ipak izgubiti partiju.

Preporučujemo

Svet

0 1

RUSKA OFANZIVA U DONBASU: Žestoke borbe za svaku kuću, izbačeno iz stroja 89 pripadnika VSU, uništeni oklopnjaci, minobacačka baterije

02. 04. 2022. u 19:27

Svet

0 1

ZAPAD ŽELI DA UKRAJINA PO SVAKU CENU PRODUŽI RAT: SAD posreduju u slanju tenkova iz bivših socijalističkih zemalja

02. 04. 2022. u 19:25

Svet

1 10

UKRAJINSKA VOJSKA NESTAJE: Uništeno 1.888 tenkova i BVP, 213 aviona i helikoptera, štab sa 100 plaćenika i neonacista

02. 04. 2022. u 18:56

Svet

0 2

ISKANDERI SEJU STRAH PO UKRAJINI: Više od 100 nacista i plaćenika poginulo u udaru Iskandera u Harkovu

02. 04. 2022. u 18:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije