ZBOG ĐILASOVIH FAJONOVA HTELA DA NAPUSTI SALU: Opozicija zvala evroparlamentarce da posreduju u dijalogu, sad tvrdi da su sami došli

S. S. R.

20. 09. 2021. u 07:25

OPOZICIJA okupljena oko Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa izašla je iz pregovora u okviru međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima pod "kapom" evroparlamentaraca, iako su uporno insistirali da sa vlašću žele jedino da razgovaraju preko posrednika.

ЗБОГ ЂИЛАСОВИХ ФАЈОНОВА ХТЕЛА  ДА НАПУСТИ САЛУ: Опозиција звала европарламентарце да посредују у дијалогу, сад тврди да су сами дошли

ZATEGNUTO Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i Ivica Dačić, Foto Tanjug

Nekadašnji gradonačelnik Beograda čak je juče i poručio da se "Evropa sama ponudila da posreduje u dijalogu", iako su opozicionari svojevremeno sami insistirali da se uključe medijatori.

Tako se kolosek dijaloga uz prisustvo stranaca za vikend završio prihvatanjem vlasti da primeni sporazum, prema kojem se, između ostalog, osniva privremeni nadzorni odbor za praćenje medija i kampanje i dozvoljava ulazak predstavnicima neparlamentarnih stranaka u Republičku izbornu komisiju. Opoziciji je ostavljeno da odluči i o narednim koracima.

Prema rečima predsednika parlamenta Ivice Dačića, u jednom trenutku su evroparlamentarci krenuli da napuste dijalog, prvo Knut Flekenštajn, a zatim Tanja Fajon, razočarani ponašanjem dela opozicije, pre svega Dragana Đilasa i Vuka Jeremića:

- Rekao sam im: Dajte im pauzu od 10 minuta, pa vidite šta ćete da radite. Oni su veoma razočarani odnosom dela opozicije. Pre svega, mislim na Đilasa i Jeremića. Oni su tražili da dođu, samo su sa njima komunicirali. Ja sam sa Boškom Obradovićem razgovarao 10 puta, sa njima nikad, jer oni nas ne priznaju kao legitiman politički faktor.

Kako saznajemo, deo opozicionara poput Dveri, Socijaldemokratske stranke, Nove i DJB, nije u potpunosti protiv dogovorenog. Tokom sastanaka diskutovali su da je sporazum dobra polazna osnova, a imali su nedoumice ko će garantovati njegovu primenu. Osim partija okupljenih oko Đilasa - DS, Pokret za preokret... i predstavnici Narodne stranke izjavili su da je sporazum loš, ali i dodali da to ne znači da će bojkotovati izbore. Kako je istakao potpredsednik NS Miroslav Aleksić, procenjivaće gde će izaći na birališta, a gde ne (stranka Vuka Jeremića izlazi na lokalne izbore u Negotinu u oktobru).

Predsednik SSP Đilas rekao je juče za N1 da neće biti saradnje sa delom opozicije koja prihvati učešće u RIK i nadzornom telu za medije.

- Evropski posrednici su zadali još jedan udarac svima koji veruju da je Srbiji mesto u EU.

Nije fer da napravite papir u kom su besmisleni predlozi. Sve relevantne stranke opozicije imaju negativan stav prema dokumentu - istakao je Đilas i dodao da je još rano za odluku da li će bojkotovati izbore.

Kazao je i da ima negativan stav o izlasku Narodne stranke na izbore u Negotinu, ali da neće da ih kritikuje "jer oni sigurno nikada neće ući u vlast sa Vučićem".

Inače, Đilas je tokom dijaloga insistirao da se razgovara o njegovom predlogu da se dozvoli opoziciji da dva puta nedeljno gostuje na RTS po pola sata bez vlasti i da se određenim medijima dozvoli da emituju svoje programe na Javnom servisu. Kada je to odbijeno, napustio je razgovore.

KRITIKE Dragan Đilas za neuspeh dijaloga optužuje EU posrednike, Foto Tanjug

Predsednica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura rekla je juče da ponuđeni dokument nije idealan, ali jeste dobar:

- Razumem i legitimni su politički razlozi da se ovaj dokument odbije. Prvi, strah od odmazde botova po društvenim mrežama i drugi - predizborna kampanja uveliko traje u kojoj jednu scenu čini momenat u kojem se kaže - pokušali smo, ali nije uspelo, na ovaj skup smo došli da sa njega izađemo. Sve su to legitimni politički, ali i kukavički razlozi da se u izjavama lidera čuje da vlast nije učinila ništa. To, jednostavno, nije tačno. 

Dogovori traju

DIJALOG bez prisustva stranaca se i dalje vodi. U narednih desetak dana trebalo bi da dođe do sastanka na kojem bi se, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića, govorilo o konačnom dokumentu. Do sada je dogovoreno da se novac za izbore deli u odnosu 30 odsto pre glasanja, a 70 posle dodele mandata, da se smanji broj potpisa potrebnih za izlazak na izbore za manjine - sa 10.000 na 5.000, da se pronađu mehanizmi za kontrolu izveštavanja tokom izborne trke na javnim servisima...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)