Na signal NATO čekaju dva đetića: Učešće crnogorskih vojnika u misiji u Iraku zavisiće od stava Alijanse

MINISTARSTVO odbrane Crne Gore prati kriznu situaciju na Bliskom istoku u svetu eskalacije tenzija prethodnih dana izazvanih ubistvom iranskog generala Kasema Sulejmanija, koje su izvele američke snage. O eventualnom slanju vojnika u taj region odlučivaće se nakon procene bezbednosne situacije, navodi se u saopštenju ovog vladinog organa. Da li će đetići pod šlemovima poći u avanturu na još jedno ratno žarište i biti deo NATO misije u Iraku zavisiće od stava tog vojnog saveza o budućnosti te misije.

- Preuranjeno je govoriti bilo šta o tome i da li će neki crnogorski vojnik biti angažovan u misiji u Iraku. Crna Gora ostaje posvećena međunarodnim misijama, kao i do sada, u saradnji sa našim partnerima - navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Skupština Crne Gore nedavno je usvojila odluku Saveta za bezbednost i odbranu o slanju do dva crnogorska vojnika u ovu misiju. Predviđeno je da budu raspoređeni na logističkim pozicijama na aerodromu u Bagdadu, gde bi mogao biti upućen jedan oficir ili dva oficira. Iako nije bilo predviđeno, postoji mogućnost da se odloži slanje crnogorskih vojnika na Bliski istok.

- Zasada su suspendovane samo trening aktivnosti zbog situacije u Iraku. Misija nije ukinuta, ali ćemo da vidimo koliko će ova situacija potrajati i kako će se razvijati - saopštavaju iz vojnog resora. - Može se desiti da se odloži odlazak naših vojnika u misiju, iako ono ne bi bilo realizovano pre sredine godine.

U međuvremenu je svoj stav o ovoj temi izneo Edvard Jozef, profesor Univerziteta Džon Hopkins koji smatra da bi crnogorsko Ministarstvo odbrane, ukoliko je najavilo angažovanje crnogorskih vojnika u NATO misiji u Iraku, trebalo da poštuje tu odluku. Cela ova priča odavno je izašla iz rovova i preselila se na teren politike. U državnom parlamentu više puta se iz klupa opozicije moglo čuti da je Crna Gora anketirana od strane NATO.

PROČITAJTE JOŠ: Novi incident u Crnoj Gori: Uhapšen advokat Srđan Lješković posle verbalnog sukoba sa policajcem van dužnosti

- Kao i uvek što biva vreme je majstorsko rešeto i sve što više prolazi pokazuje se notorna istina da Crnoj Gori nije mesto u NATO ni po kom aršinu - kaže za "Novosti" Strahinja Bulajić, poslanik Demokratskog fronta. - To nije i ne može biti nacionalni interes Crne Gore. Radi se o ličnom interesu uskog kruga ljudi na vlasti koji su prihvatili iz nekih razloga da sprovode vojno-političke interese anglosaksonske imperijalne politike. Treba li uopšte naglašavati da je Crna Gora po svemu u globalnim političkim igrama minorna zemlja i u tom smislu kakav može biti njen interes na Bliskom istoku. Crna Gora ima isuviše svojih problema pre svega u socioekonomskoj sferi da je sramota da vodi više računa o tuđim interesima, nego li o svojim.

OTIMANjE PRAVOSLAVNOG PROSTORA

- OSTAĆE otvoreno pitanje zbog čega je mala, ekonomski, vojno i populaciono beznačajna Crna Gora postala član NATO, glavnog globalnog remetičlačkog faktora. U tom kontekstu može se posmatrati i donošenje više nego sramnog Zakona o slobodi veroispovesti. To je klasična ujdurma Anglosaksonaca u cilju otimanja pravoslavnog prostora. To nikako ne bi trebalo posmatrati kao izolovan slučaj već se jedino može tretirati kao deo globalnog udara na pravoslavlje. Najporaznije u svemu tome je što pravoslavna Crna Gora preko sopstvene vlasti daje pun doprinos tom antipravoslavnom uticaju - naglašava Bulajić.