MARŠ PO TAKTU NATO: Kako će se vojska Crne Gore uklopiti u Alijansu

PRED Vojskom Crne Gore je pet godina tokom kojih treba da se reformiše da bi postala partner ostalih 29 članica NATO, kako za potrebe međunarodnih misija, tako i civilnog stanovništva. Ministar Predrag Bošković optimistički gleda na godine koje dolaze i poručuje da će Vojska biti onakva kakvu žele da imaju, shodno potrebama države i njenim nacionalnim interesima.

- Ovo je samo početak kada je reforma VCG u pitanju. Do sredine sedmice stvorićemo uslove da Vojsku još više podmladimo, bez obzira na to što smo u proteklih 15 meseci dosta uradili na tom planu, a s druge strane i da je modernizujemo - poručio je Bošković.

Pročitajte još: Crna Gora uvodi dobrovoljni vojni rok

Vlada Crne Gore je upravo ovih dana usvojila odluku o organizacijsko-formacijskoj strukturi i veličini VCG, koja će u mirnodopskom sastavu brojati 2.368 ljudi, a u ratnom 5.159. U planu je otvaranje kasarne u Andrijevici, u naselju Prljanija, gde će na prostoru od oko 40.000 kvadratnih metara biti smeštena Treća pešadijska četa. U tom gradu je nekada bila komanda graničnog bataljona, pa otud i odluka da se u ovoj siromašnoj sredini usele pešadinci. Ministar Bošković najavio je gradnju stanova za potrebe zaposlenih u kasarni, što bi trebalo da promeni sumornu sliku tog grada, ali i celog kraja.

Poslanik i potpredsednik Nove srpske demokratije Strahinja Bulajić kaže, za "Novosti", da će Crna Gora, kao članica Alijanse, morati da reformiše Vojsku prema modelima NATO.

Pročitajte još: Vojska Crne Gore brojaće 2.368 vojnika

- Ništa se ne može uraditi bez odobrenja NATO, pa i kada je reč o najavljenoj reformi Vojske, koja će biti usklađena prema potrebi tog vojnog saveza, računajući i brojno stanje i njenu organizacionu strukturu. Poznato je da reformu sprovode američke službe iz države Mejn i njihova nacionalna garda. Tri su tačke modela u koji se mora uklopiti Vojska Crne Gore sa onim što preferira NATO - učešće u međunarodnim misijama, borba protiv međunarodnog terorizma i borba protiv elementarnih nepogoda - ističe Bulajić.

Na pitanje kako ocenjuje to što se u novoj strategiji spominje regionalna upotreba vojske, on odgovara da je to znak da u regionu ipak neko ne želi da postane član NATO.

- Ne vidim drugačiju svrhu. Znamo koje zemlje u regionu su članice NATO, koje nisu, a koje su na pragu da to postanu - kaže Bulajić. - Zanimljivo je da nadležni, u sklopu reformi, sada najavljuju uvođenje dobrovoljnog služenja vojnog roka u trajanju od tri meseca, iako su ne tako davno izričito bili protiv toga. Najavljeno je izmeštanje vojnog aerodroma u Golubovcima, bez dodatnih objašnjenja zašto se to čini. Jer, taj aerodrom ima svu potrebnu infrastrukturu i sumnjam da je jedini razlog njegova prodaja. Neizvesno je šta će biti sa fašističkim okupacionim grobljem koje čuva vojska.

Otvaranje kasarne u Andrijevici takođe otvara više pitanja. Naš sagovornik smatra da bi bilo bolje da se ona postavi na tromeđi, i to najmanje na nivou bataljona.

- Čudno je zbog čega je kasarna u Plavu u ovoj priči zaobiđena, kada je ona decenijama bila aktivna i takođe strateški zanimljiva. Postavlja se pitanje kome se ova kasarna ostavlja i zbog čega se "beži" iz Plava - dodaje Bulajić.

PREVLAKA

- DISLOCIRANjE mornarice iz Boke kotorske u Bar sprovodi se takođe po nalogu NATO zbog nerešenog pitanja razgraničenja Crne Gore i Hrvatske na poluostrvu Prevlaka. To je pitanje na koje će se morati staviti tačka. Znamo da je Hrvatska godinama pre Crne Gore postala članica NATO - upozorava Bulajić.

ČIJA JE VOJSKA?

- SVI vojnici koji su bili angažovani pod ugovorom, a nacionalno se izjašnjavali kao Srbi ili opozicionari, ostali su bez posla u VCG. Misle li nadležni da će se iko od Srba prijaviti da dobrovoljno služi vojni rok? To neće biti više Vojska Crne Gore, nego crnogorska vojska - smatra Bulajić.