Nije bilo lako svešteniku Miodragu Todoroviću da se ovih dana vere po nepristupačnom terenu Štirnog dola nedaleko od Nikšića i dođe do pećine na oko dve hiljade metara visine. Ipak, veli, nije bilo ni teško da ispuni želju Pauna Mujovića, meštanina, da osvešta dragulj koji je po predanju bio isposnički, hajdučki i čobanski dom. Paun, naime, namerava da pećinu pretvori u pravoslavnu bogomolju i pokloni Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori.

Doneo je otac Miodrag blagoslov episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i dobro utabao stazu kojom će uskoro proći preosvećeni vladika.

Bog je ovde bio široke ruke i dao je da nebu pod oblake “druguju” suri orlovi i pčele. Žive skupa na ljutim stenama. Malo poviše pećinskog otvora procvetale su ljubičice čiji cvetovi šire miris pomešan sa mirisom planinskog sena kog vredni domaćini plaste u podnožju planine.

U pauzi teških poslova, od kada znaju za sebe, ljuti gorštaci se okreću pećini i u pomoć prizivaju Gospoda, krsteći se sa tri prsta. Tako je vekovima.

- Osveštali smo jednu gorsku kuću koja je bila molitveni stan za kaluđere podvižnike, ali i utočište braniteljima vere i slobode. Ona se nalazi visoko u planini - kaže za “Novosti” prota Miodrag Todorović. - Pećina se nalazi na imanju Pauna Mujovića, koji je tražio od vladike Joanikija da neko od sveštenika izađe da osvešta, okadi i blagoslovi stari hram i Bog je bio milostiv, pa je mene odredio da to učinim. I na tom malom prostoru buja život mnogo više negoli na nekim gradskim trgovima po Crnoj Gori.

Otac Miodrag podseća da bi današnje generacije morale da se ugledaju na velika dela svojih predaka, posebno kada su u pitanju odbrana vere i slobode.

- Čuvali su ih čak i tamo gde su orlovska gnezda. Ako mislimo da smo dostojni svojih predaka, onda se moramo ugledati na njih bez obzira na to u kakvim okolnostima danas živimo - naglašava sveštenik Todorović.

* Paun Mujović sa ocem Miloradom na ulazu u pećinu, budući hram


A Paun Mujović, sestrić čuvenog epskog barda hadži Radovana Bećirovića Trebješkog, isijavao je sreću posle osvećenja pećine.

- Zablistao je krst, naše sveto znamenje u rukama prote Miodraga, a miris tamjana razigrao je orlove i pčele, ovce i konje, goru i vodu, neimare na ovoj međi Drobnjaka i Morače - besedio je Paun. A onda nam je recitovao stihove ujaka:

“Mili Bože, šta se ovo zbiva

Jel’ istina ili čovjek sniva?

Bogom, sestro, sa planine vilo daj mi kaži šta je ovo bilo

Il’ su zmaju ukradena krila,

il’ se neđe svetinja prisnila...?


Potom je Paun svečano obećao: - Daće Bog da jednog dana iz ove pećine odjeknu zvona koja će se nadaleko čuti. Ovde sam se rodio, rastao, pevao uz gusle, učio istoriju, shvatao ko je vera, a ko nevera. Pećina je život, a ja sam iz nje izašao kao čovek.


VERNOST TRADICIJI

PEĆINA, budući hram, dužine je 11,4 metra, dok visina premašuje četiri metra. U njoj bi na liturgiji bilo mesta za oko 50 ljudi, a ispred ulaza, na takozvanim kamenim balkonima i do dvesta!

- Moj ujak Radovan Bećirović išao je po pećinama i u njima provodio dane, nalazio smiraj. I ja sledim njegove staze, a pod ovim kamenim svodom razgovaram sa orlovima i pčelama. Oni su mi verni prijatelji, bolji čak i od nekih ljudi - dodaje Paun Mujović. - Kada se u pećini “useli” podići ću iznad njenog ulaza veliki krst koji će moći danju i noću da se vidi do “mora sinjega”.