Petnjica: Pišu novu istoriju

EPRIKLADNE tvrdnje Adnana Muhovića, predsednika SO Petnjica i tamošnjeg OO Bošnjačke stranke, koja je sa DPS na vlasti u ovoj opštini, kako narod u tom kraju prezire Njegoša, samo su deo "čudnih" stvari po kojima se u poslednje vreme čuje za Petnjicu. Dve godine od formiranja opštine Muhović i kolege nisu ništa učinili za svoj kraj, osim što ga i dalje brane "od četnika".

Nedavno je Muhović veličao ratnog zločinca, seoskog imama iz Obližnjih Radmanaca, Osmana Rastodera, čije ime je "ponela" jedna ulica u mestu, ali u "režiji" lokalnih dokondžija.

Čovek bi možda mogao i da shvati "izlete" Muhovića, da nije bilo istupa na lokalnom radiju istoričara i potpredsednika Građanskog pokreta URA Šerba Rastodera. On je na izuzetno lep način govorio o zločincu koji se pročuo kao komandant muslimanske policije tokom Drugog svetskog rata, pre svega zločinima nad pravoslavnim življem.

- Za mene je zločin nešto što se ne može pravdati, ali ga mogu razumeti i pokušavam da ga razumem - besedio je Rastoder o svom prezimenjku koji je ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima 1946. godine.

Muslimanska milicija, objašnjava Rastoder, nije pokret niti vojska, već skupina ljudi koji su branili svoj prag:

- U haosu ljudi se organizuju da brane svoju zemlju, decu, porodicu. Osman Rastoder je bio na čelu te grupacije - kazao je istoričar Rastider, naglašavajući da je Osmanu pripisan napad na selo Lješnicu septembar 1941. godine.

Napadnuto je, priča dalje Rastoder, selo Azane:

- Ljudi su se predavali Italijanima, oni su ih streljali, a sve to je pripisano Osmanu. Ono što me raduje jeste da u tim selima i dan-danas ima ljudi pravoslavne vere - deo je izlaganja Rastodera koji je istakao da je Gornji Bihor sačuvan zahvaljujući tome što je postojala neka naoružana organizovana sila koja je branila te ljude.

To je, kaže Rastoder, bila muslimanska milicija na čelu sa Osmanom:

- Ona je kasnije i raspuštena, onda kada je kapitulirala Italija. Suština ove moje priče je u sledećem. Ako je neki od muslimana 1941. godine ukrao kokošku, 1945. godine je platio za to. Niko ko je počinio bilo kakvo zlo delo prema nekom drugom nije prošao nekažnjen - ustvrdio je Rastoder.

On se, međutim nije osvrnuo na "učinak" Osmana Rastodera koji je sa svojom "milicijom" 28. jula 1944. i sa pripadnicima nemačkih divizija "Princ Eugen" i "Skenderbeg", koji su sačinjavali muslimani i Albanci, ali i uz veliku pomoć pripadnika ta dva naroda iz Plava i Gusinja, za svega par sati na bestijalan način zatro život u selu Velika pod Čakorom. Nečuvenim zverstvima ubili su 841 ljudi - decu, žene i starce. U selu tada nije bilo sposobnog čoveka, a kamoli četnika ili partizana.

- Poručujemo Šerbu Rastoderu da prestane da se ruga žrtvama genocida i provocira njihove potomke - poručili su istoričaru iz NVO Klub "Velika".

Oni nude fotografiju Osmana Rastodera sa nacistima na Čakoru, ali i sa nevericom primaju njegove tvrdnje o tome da je svaki musliman platio 1945. čak i ako je ukrao kokošku:

- Ti zločinici su decenijama šetali slobnodno po Plavu, Gusinju i Beranama. Zahvljaujući komunističkim vlastima. Zna to i Šerbo. Ako ne zna, neka prelista dokumenta koja smo nedavno objavili - poručuju iz NVO "Velika".