Boka Kotorska: Deponija na dnu mora

BOKOKOTORSKI zaliv, jedan je od najlepših fjordova Evrope i, nažalost, velika deponija. Njegovo dno u priobalnom pojasu prekriveno je građevinskim materijalom, ali i drugim otpadom.

Da je stanje zaista alarmantno, potvrdila je i ovonedeljna akcija čišćenja otpada s morskog dna ispred Zelenike koju su zajednički izveli pripadnici NVO „Plavi Crne Gore“ i ronioci mesnog kluba „Galeb“. S morskog dna izvađeno je više od deset tona otpada: olupine automobila, armaturne mreže i drugo gvožđe, bela tehnika, nebrojeni predmeti od plastike.

Nešto ranije, u akciji Instituta za biologiju mora iz Kotora, Javnog preduzeća „Morsko dobro“ iz Budve, ronilaca kotorskog kluba i specijalizovane firme „Ju briv“, očišćeno je „nalazište“ ispred Perasta. U podmorju - sve i svašta: „uskladištene“ karoserije starih automobila, šporeti, vešmašine, frižideri i drugi kućni aparati koje su vlasnici, pošto više nisu bili za upotrebu, „odložili“ u more. Otpad je odnet na za to predviđene deponije.

- Puno je još lokacija na kojima je situacija identična ili veoma slična, ističu u kotorskom institutu. - Ugrožena su posebna staništa, zaštićene vrste živog sveta u moru, na širem prostoru. Zaliv je pod zaštitom Unesko i zaista je krajnji trenutak da prestane atakovanje na ovaj prirodni dragulj.

Akcije, poput ovih biće sprovedene na još nekoliko lokacija duž zaliva.

- Čišćenje dna je dobro, nužno, ali bi najvažnije bilo da prestane ovaj necivilizovani odnos prema našem moru od koga se živi i za koje treba da živimo - kažu u JP „Morsko dobro“. - Svoj doprinos će dati i lučke kapetanije koje će delovati preventivno.

Na morsko dno, ne samo u zalivu, „skladišti“ se i otpadni materijal s brojnih građevina od Igala do Ulcinja. Najčešće se radi o šutu s porušenih starih objekata koji ustupaju mesto novima, ali i zemlji i kamenu koji stiže iz temelja novih zgrada i hotela koji niču. Drastični primeri zabeleženi su baš u Boki, gde je zemlja istovarana u more i u Buljarici kod Petrovca, gde su uz samu plažu „kipovane“ stotine kubika zemlje sa novootvorenih gradilišta. More je postalo najbliža deponija građevinarima.

Turistički poslenici s crnogorskog primorja, najčešće na promocijama obale i sličnim skupovima, govore o lepotama južne obale. No, njihov glas se nedovoljno čuje kada je u pitanju haos u podmorju, onom koji se ne vidi golim okom. Stiče se utisak da su češće na strani graditelja, koji, istina je, investiraju u važne i potrebne objekte. No, šta vrede i skupi hoteli i lepi apartmani uz obalu, kada je ispod njih more puno otpada koji uništava i floru i faunu podmorja, nanoseći tako dugoročno ogromne štete.