Elen Karer Dankos, sekretar Francuske akademije, poručuje: Vreme je za novu Evropu, sa Rusijom!

OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ

SRBI su prijatelji Francuske. Istoričarka sam i znam o čemu govorim. Bili smo saveznici, imamo dugu istoriju zajedničkih odnosa. Ni Francuska nije indiferentna prema Srbiji, iako je bilo događaja koji su pomalo razdvojili naše sudbine. Savezništvo iz Prvog svetskog rata je od suštinskog značaja.

To, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", ističe sekretar Francuske akademije Elen Karer Dankos.

* U te sudbinske događaje ubrajate i bombardovanje 1999?

- Ta odluka je u potpunosti bila za žaljenje. Sve je urađeno bez konsultacija sa UN, zbog političkih razloga, da bi se sprečila Rusija da stavi veto. Izuzetno mi je žao što se to dogodilo vašoj zemlji sa kojom imamo veoma bliske veze. Srbija je deo Evrope i čini evropski kulturni pejzaž.

*Srbija je prijatelj Francuske, ali i Rusije. Mogla bi da bude most između Zapada i Istoka?

- Mnoge mostove smo zaboravili. Srbija je most između istočne i zapadne Evrope, Rusija je most između evropskog i azijskog sveta. Ne vodimo dovoljno računa o tome. Ne negujemo te specifične situacije. Globalno nam nedostaje istinska geopolitička vizija, da bismo, istovremeno, izgradili Evropu i sagledali svet.

* Zbog čega EU doživljava pad?

- Nije baš reč o padu. Ali, u svakom slučaju, nema snagu uticaja koju bi mogla da ima i koju bi trebalo da ima. U to nema sumnje. Prilično je podeljena. Došlo je do sukcesivnih proširenja, ishitreno, bez razmišljanja o suštinskim pitanjima o tome šta ujedinjuje narode i o zajedničkoj spoljnoj politici. Uvek sam bila pristalica proširenja, ali onog koje polazi od produbljivanja i preciziranja evropskog cilja i koncepcije. Mislim da se svi slažu u tome da to nije urađeno razumno. Potrebno je da se Evropa drugačije osmisli.

*Srbiji baš i ne izgleda da se proširenje odvija prebrzo. Isuviše dugo čekamo na to.

- Upravo zato jer u EU nije urađeno ono što je trebalo. Nije izvršena analiza, nismo razmišljali pre dvadeset ili trideset godina na pravi način o uslovima proširenja. Nismo pokušali da saznamo kako ćemo donositi odluke i kako će ona funkcionisati. Jasno je da je nešto propušteno. Evropa treba, umesto da se osipa, da sedne, razmisli i krene dalje na novim osnovama.

* Koje je mesto Srbije u toj osmišljenoj Evropi?

- Srbija je njen sastavni deo. Ima svoje puno mesto unutra, kao što ga, na primer, ima i Rumunija. To se podrazumeva. Srbija je stara evropska zemlja. Ne vidim gde je u tome problem.

*Neke zemlje su, s druge strane, počele da napuštaju evropski brod.

- Kada jedna od značajnih država i stubova EU kao što je Velika Britanija okrene leđa, to je apsolutna ilustracija toga da se EU nalazi u fazi oklevanja. EU zaslužuje da postoji, to je genijalan projekat, ali vreme je da se stane s trčanjem. Pomislila sam da je "bregzit", u stvari, prilika za Evropu, da će biti opomena da shvati da je nešto promašila. Jer kada postanemo svesni toga da smo nešto promašili, zastanemo, razmislimo, preispitamo se i ne nastavljamo kao da se ništa nije dogodilo. Nažalost, to se trenutno dešava. Ne treba čekati da nam se dogodi serija ovakvih iskušenja da bismo se konačno probudili.

*Na kojim osnovama stvoriti novi evropski koncept?

- Treba osmisliti akcije oko onoga što nas ujedinjuje, što bi omogućilo da se ne delimo i ne obreshrabrujemo. EU se previše usredsredila na male, administrativne probleme, a ne na suštinu. Evropi je nedostajala, i još joj nedostaje, kulturna osnova. Nismo mislili na kulturu. Ovo je Evropa administratora, trgovaca i materijalnih interesa.

* Šta nas najviše vezuje?

- Upravo zbog toga treba da se sedne i razmisli. I onda ćemo zaista znati oko čega ćemo formirati tu moralnu i duhovnu zajednicu. I onda će ona biti stabilna.

* Kad kažete duhovnu, mislite i na religiju?

- Da. Evropa je, kada je pogledate kroz dugu istoriju, zasnovana na supstratu hrišćanske istorije, istočne i zapadne. To naravno ne znači da danas treba da bude religijska, ali to je u srcu evropske kulture. Opet se vraćamo na to da EU nedostaje kultura. I zbog toga ima naroda od kojih svaki gleda na svoju stranu.

* I to pravi dve Evrope?

- Ima ih tri. I gde je onda tu evropsko jedinstvo? Postoji Zapadna Evropa, sa zemljama koje govore glasnije od drugih, francusko-nemačka osovina koja se smatra evropskim motorom i nova Evropa, sa zemljama istočne i centralne Evrope, koja je moralno veoma solidna, ali s kojom je savez komplikovan i koja je potpuno zakačena za nemački voz. Nemačka se nalazi u sve tri Evrope. To je pokazatelj njene snage. Nema razloga srditi se zbog toga, to je, jednostavno, činjenica. Reč je o velikoj zemlji, istinskoj sili, sa ogromnom evropskom kulturom. Vidimo to sada i tokom pandemije.

*Gde je mesto Rusije u svemu tome?

- Rusija pripada evropskoj kulturi i civilizaciji. Nije reč o tome da se priključuje institucijama EU. Ona to, uostalom, i ne traži. Nema nikakvog interesa u tome, došlo bi do disproporcije s tako ogromnom zemljom. Ali ona je element zajednice naroda koji čine Evropu.

* Kakve bi trebalo da budu veze između Rusije i EU?

- Morala bi da se organizuje stalna saradnja s Rusijom koja bi bila sastavni deo evropskog pejzaža. Ništa ne ometa EU da sklopi naročite sporazume s Moskvom koji će je uvesti u evropsku orbitu. Tako će evropski kontinent postati jači. I imaće most ka Aziji. Ako se Rusija smatra egzotičnom zemljom koju Evropa ne poznaje, po prirodi stvari će, umesto da bude most između Evrope i Azije, biti put ulaska Azije u Evropu. Evropa, takva kakva je, bez Rusije, samo je deo kontinenta. Ovo je Evropa koja ostavlja Rusiju da se okrene ka Aziji i kineskom putu.

* Šta mislite o novom putu svile?

- Kina je ogromna civilizacija koja pronalazi svoje mesto u svetu. Novi put svile je izuzetan projekat koji će Kini omogućiti veoma značajno mesto u svetskoj geopolitici. A Rusija bi trebalo da bude evropski sagovornik s Kinom.

* Da li je mondijalizacija izgubila smisao, u aktuelnoj pandemiji virusa korona i šta nam je ona pokazala?

- Da nismo bili spremni da se s njom suočimo. U jednom delu sveta smo izgubili kulturne i duhovne repere. Mislili smo da nikada nećemo umreti. Odjednom smo toga postali svesni. Biće i drugih virusa. I mogu da dođu dosta brzo. Reći će vam to bilo koji naučnik. Pitanje je zašto smo morali da se suočimo s pandemijom u strahu i nerazumevanju. Zašto smo toliko zapanjeni, kada je epidemija bilo i ranije? U pamćenju sveta to je potpuno normalno. Crna kuga je čak sledila isti geografski put. Zašto smo toliko razoružani pred nečim što je imalo mnogo manje dimenzije od mnogobrojnih prethodnih epidemija? Moraćemo znati da se suočimo s takvim stvarima. Ljudi su i ranije sahranjivali svoje mrtve i išli dalje.