Prali novčanice u mašinama za veš, na bankomatima pare doturali na dugačkom štapu: Epidemija donela velike promene u načinu plaćanja, Evropa bez keša

Goran ČVOROVIĆ

nedelja, 14. 06. 2020. u 14:08

Прали новчанице у машинама за веш, на банкоматима паре дотурали на дугачком штапу: Епидемија донела велике промене у начину плаћања, Европа без кеша

Foto Depositphotos

Izbegavanja gotovine ostaće i posle korone
OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ

I TO se dogodilo: ljudima se novac ogadio! Za ovu nesvakidašnju pojavu pobrinuo se virus korona. Novčanice su postale njegova glavna kolateralna šteta.

Iz straha od zaraze, ljudi su prethodnih meseci prestali da zavlače ruke u džepove. Tome je doprinela i Svetska zdravstvena organizacija koja je savetovala bezgotovinska sredstva plaćanja. Ruku na srce, osim najosnovnijih potrepština, nije se bogznašta ni kupovalo u vreme karantina.

Mnogi od onih koji su ipak plaćali gotovinom, bilete su brisali dezinfekcionim lanžetama. Neki su, ih, čak, i prali! U Velikoj Britaniji, prosek nekorišćenja keša iznosio je čak 44 dana. Novac je danas prljav, čak i u jednoj Švajcarskoj, poznatoj kao zemlji gotovine.

Najžešće vreme korone predstavljalo je život bez novčanica i kovanica. Retki su bili oni koji su odlazili do bankomata. Istorijske promene i flagrantni prestanak plaćanja kešom primetili su i trgovci. I za njih je sve ovako bolje, brže, jednostavnije, bez vraćanja kusura i sa tačnom evidencijom.

Bilo je i dosta prodavaca u jeku pandemije koji su jednostavno odbijali da prime papirni novac, a iz Francuske centralne banke su podsetili da je to kažnjivo po zakonu. Globa iznosi 150 evra. Prodavci, s druge strane, imaju pravo da traže tačnu sumu, kao i da utvrde maksimalni iznos.

KVAKA OPASNIJA OD NOVCA FRANCUSKA centralna banka pokušala je ovih dana da umiri one koji ipak koriste gotovinu. U saopštenju ove inistitucije ističe se da su naučna istraživanja izvršena proteklih sedmica u evropskim laboratorijama pokazala da papirni novac ne predstavlja naročiti rizik od infekcije u odnosu na ostale podloge i da je, kao porozni materijal, čak manje podložan od glatkih plastičnih površina, a sto puta bezopasniji od kvake na vratima.

Ni sa kreditnim karticama u početku epidemije nije sve išlo glatko, s bežičnim terminalima koje su trgovci doturali do kupca na dugačkom štapu. Ali, banke su se brzo pobrinule da olakšaju kupovinu onima koji su se pribojavali da dodiruju tastaturu i ukucavaju svoju šifru, da se ne bi zarazili preko tipki. Limit plaćanja bez kontakta, koji je uveden da bi zaštitio vlasnika od eventualnih krađa i zloupotreba, u Francuskoj je na početku epidemije povećan s 30 na 50 evra. Upravo toliko iznosi 80 odsto prosečnih dnevnih plaćanja Francuza. Problemi su time, dakle, rešeni.

U poslednje tri godine, u Francuskoj je beskontaktno plaćanje poraslo s milijardu transakcija na tri milijarde. Prošle godine, plaćanje bez kontakta već je obuhvatalo 27 odsto elektronskog toka. Zbog svega, u zemlji je u poslednjih pet godina uklonjeno blizu tri hiljade bankomata.

Stručnjaci procenjuju da će ukidanje fizičkog novca da se odvija po etapama. Da gotovina polako odlazi u istoriju, potvrđuje i izveštaj nedavno predat francuskoj vladi s preporukom da se najpre počne s uklanjanjem kovanica od jednog i dva centa. To možda deluje zanemarljivo, ali u zemlji gde je nezamislivo kupiti bilo šta ukoliko vam nedostaje taj jedan cent, promena je tektonska.






Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)