Da li će Flojdova smrt osvestiti Ameriku: Rasno pitanje ponovo potresa SAD

BITI crnac u Americi ne bi trebalo istovremeno da znači i smrtnu presudu.

Gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej nameravao je da ovim rečima smiri afroameričku zajednicu, razjarenu otkako je beli policajac usmrtio nenaoružanog, tamnoputog Džordža Flojda. A zapravo je izrekao istinu o najvećoj rasnoj manjini u SAD.

Koleno belog policajca uprto osumnjičenom crncu u vrat, dok ovaj upozorava da ne može da diše, više je od statistike da su tamnoputi Amerikancii žrtve u 40 odsto slučajeva policijske intervencije na nenaoružane ljude. Više je i od zloslutnog predviđanja da su tri puta veće šanse da američki policijski metak stigne crnca, nego belca.

Istina je da se potomci robova koji su 1619. godine stupili u Džejmstaunu na tlo Amerike, iako formalno ravnopravni, i posle 400 godina bore u pokretu "Životi crnaca su važni". Ostavljeni da robuju i po osnivanju SAD, oslobođeni su tek posle građanskog rata 1865. godine, ali bez prava glasa narednih 100 godina.

Glavni pobornik za građanska prava Martin Luter King ovenčan je Nobelovom nagradom. Ubijen je nedugo pošto su Afroamerikanci 1965. godine dobili pravo glasa.

Četiri godine pre ulaska prvog tamnoputog predsednika Baraka Obame u Belu kuću, čak četvrtina Afroamerikanaca živela je ispod linije siromaštva. Nezaposleniji su od beloputih sugrađana, ali su i 40 odsto zatvorenika u SAD Afroamerikanci.

Bela kuća tvrdi da će pravda u Mineapolisu biti zadovoljena, ali aktuelni stanar Donald Tramp naziva demonstrante "razbojnicima" koji ne poštuju Flojdovu smrt i poziva Nacionalnu gardu da zavede red. Dok se protesti, uprkos pandemiji virusa korona, šire na Čikago, Los Anđeles, Memfis... čini se da je čas da baklja njujorške statue "Sloboda osvetljava svet" osvetli američko tle.