U Rusiji sve spremno za testiranje cepiva koje UBIJA KORONU: Vakcinu protiv virusa prvo na sebi ispituje doktor Iljnaz

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

RUSKI instituti koji intenzivno rade na pravljenju vakcine protiv virusa korona već imaju spiskove dobrovoljaca koji su spremni da na sebi isprobaju njenu efikasnost! Pravljenjem vakcine u Rusiji se bavi nekoliko instituta, što nije bacanje novca - traži se ona najefikasnija. Najopremljeniji su i imaju najveću bazu u naučnom centru "Vektor", nedaleko od Novosibirska.

O velikom timu naučnika koji radi u "Vektoru" nedavno su opširno u svom nedeljnom broju pisale "Večernje novosti". Taj centar je već stvarao vakcine protiv opasnih bolesti, kao i testove za njihovo otkrivanje.

Svoju vakcinu naučnici centra "Vektor" oprobaće na 60 dobrovoljaca. To je potvrdio direktor "Vektora" Rinat Maksjutov. Spisak dobrovoljaca već je gotov, a među njima prvi su naučnici koji su je i pravili. Svojim ličnim primerom žele da dokažu da je efikasna i bezopasna. Na čelu spiska dobrovoljaca je dr Iljnaz Imatdinov, mladi naučnik, rukovodilac tima koji je pravio vakcinu protiv korone. Ubeđen je da ovo cepivo može samo da pomogne, a nikako da bude štetno.

Već sada se zna da će svi dobrovoljci dobiti i novčanu nagradu, ali to nije razlog velikog broja prijavljenih, već želja da se što pre napravi vakcina koja će svet osloboditi paničnog straha i spasti brojne živote. I direktor "Vektora" potvrđuje da se prijavilo mnogo više dobrovoljaca nego što je potrebno za eksperiment.

Centar virusologije "Vektor", nedaleko od Novosibirska


I drugi ruski instituti žure sa pravljenjem vakcine. Zamenik direktora za naučni rad u institutu "I. I. Mečnikova" doktor medicinskih nauka Nikolaj Filatov objasnio je kako će izgledati ispitivanje.

- Dobrovoljcima, raznih starosnih dobi, davaće se, po grupama, mala, srednja i velika doza vakcine. A zatim će se njihov zdravstveni stav pratiti dve nedelje - kaže dr Filatov. - Obično je za testiranje vakcina potrebno stotinak dobrovoljaca. Kao student i sam sam svojevremeno bio dobrovoljac za ispitivanja vakcina.


Ko može biti dobrovoljac? To su pre svega osobe koje nemaju nikakvu hroničnu bolest, kao, na primer dijabetes, ili neku vrstu karcinoma. U vreme primanja vakcine dobrovoljac ne sme da ima temperaturu. U toku eksperimenta ne sme se koristiti alkohol.

Posle vakcinacije dobrovoljci moraju biti u samoizolaciji. Kad prođu dve nedelje uzima im se krv da se vidi koliko je stvoreno antitela. Pojednostavljeno rečeno, gleda se koliko je vakcina efikasna.

Tek kad se napravi analiza rezultata i ako se pokaže da je vakcina efikasna, može se početi proizvodnja. Većina ruskih naučnika koji se bave izučavanjem virusa prognozira da će se sadašnja pandemija stišati do leta, a ako se ponovi u oktobru ili novembru neće biti tako opasna.

Biolog Kiril Šaršov

Magistar Kiril Aleksandrovič Šaršov, rukovodioc laboratorije ekologije virusa Naučno-istraživačkog centra fundamentalne medicine, ne isključuje mogućnost da sadašnji virus postane sezonski. Primera radi, opasni "svinjski grip" je 2009. takođe prestrašio svet, ali je brzo postao sezonski, dakle manje opasan. Biolog Šaršov je kategoričan da ako virus korona i mutira, neće biti opasniji za čoveka, već upravo suprotno.

Inače, Šaršov je magistrirao 2010. u Novosibirsku sa temom o virusima divljih ptica. Mnoge zanima kako je moguće da virusi sa ptica pređu na čoveka?

- Temperatura ljudskog organizma niža je nego kod ptica. I da bi ptičji virus inficirao čoveka mora da doživi mutaciju - objašnjava Šaršov.

Šaršov kaže da je sasvim moguće da se ovaj virus i ranije pojavljivao, ali ga sistemi za testiranje nisu prepoznavali, a ni on nije bio toliko rasprostranjen. Kao i mnogi drugi ruski naučnici, i Šaršov je uveren da nije tačna hipoteza da je ovaj virus napravljen u laboratoriji.

Prof. Nikolaj Filatov

ODMRZAVANjE VIRUSA IZ VEČNOG LEDA

NEDAVNA izjava biologa Šaršova da virusi iz večnog leda mogu jednog dana da predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu, preplašila je one koji ne razumeju da je to prognoza za daleku budućnost. Radi se o staroj hipotezi da se zbog globalnog otopljavanja mogu "odmrznuti" stari virusi. Ali, to niko sada ne može da dokaže.