Žan Kristof Bison: EU se raspala, samo što to još ne zna, iz ove krize izaći će mnogo civilizacijskih promena

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron je iz ideoloških pobuda odbio zatvaranje granica, da ne bi ispalo kako smo popustili pred nacionalizmom! Ispostavilo se tako da je privremeno zatvaranje granica zbog epidemije i izbegavanja opasnosti - nacionalistički potez. Zato mislim da će nam, možda, ova kriza pomoći da u budućnosti prestanemo da unapred imamo izgrađeno mišljenje i ideološke ideje o svemu.

U intervjuu za "Novosti" Žan Kristof Bison, novinar i urednik, zamenik direktora francuskog "Figaro magazina" i prijatelj Srbije, ističe i da nam 30 godina pune uši da EU predstavlja mir, solidarnost i jedinstvo. Ta EU ne postoji već dva meseca. Eksplodirala je.

- Samo jedna osoba za to nije čula, a to je Ursula fon der Lajen, koja se raduje otvaranju pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom! Usred ovakve sanitarne krize, u kojoj se svaka zemlja snalazi kako zna i ume, kada je Italija primorana da traži pomoć od Kube, Kine i Rusije, a Evropa nesposobna da govori jednim glasom solidarnosti. To je prava ilustracija o potpunoj isključenosti onih koji upravljaju - dodaje naš sagovornik.

* Kina je pomogla i Srbiji.

- Kao i Francuskoj, Italiji i drugim zemljama. Srbija je s pravom tražila pomoć od Kine. Neće, valjda, da je traži od EU, kad je i njoj samoj potrebna. Logika bi trebalo da bude da postoji uzajamna pomoć unutar EU, a da Unija pomaže i zemljama koje joj ne pripadaju, kao što je Srbija. Ova kriza nam je pokazala da je nacionalni refleks jači od supranacionalnog.

* Kako ocenjujete borbu protiv virusa korona u našoj zemlji?

- Prvih dana, dok još nije bilo žrtava u Srbiji, pomislio sam da vas štiti Sveti Sava i da ćete možda izbeći epidemiju! Ali, virus je, nažalost, napao i vas. Savetujem vam da ne pravite iste greške kao Francuska, da ne čekate previše, pre nego što se preduzmu drastične mere. I čini mi se da su vlasti u Srbiji, posle kratkog promišljanja na početku, reagovale ispravno. Predsednik Vučić je reagovao brzo, što i jeste uloga državnika, za razliku od Makrona koji je bio dosta tvrdoglav, insistirajući na održavanju prvog kruga izbora usred epidemije.

* Gde je nestala solidarnost u EU?

- Francuzi su bili oduševljeni kada su čuli orkestar Srpskog narodnog pozorišta kako izvodi melodiju "Bela ćao" u znak podrške Italijanima. To je solidarnost koja ne proizlazi iz struktura EU, već iz naroda koji se obraća drugom narodu, iznad administracije, privrede i politike. Ovaj snimak Francuzi su izuzetno mnogo širili društvenim mrežama. Slične inicijative ovde ne postoje. Ne mislimo na našeg suseda koji pati. Čak ni kada je reč o spontanom gestu koji ništa ne košta.

* Jer besplatni gest u liberalnom kapitalizmu ne postoji?

- Ekonomija se u mondijalizaciji stavila iznad politike. Iznad duha - da i ne govorimo. Nadam se da će nam ova kriza omogućiti da zaustavimo taj primat ekonomije. Najveći simbol EU je zajednički ekonomski prostor. Govori se samo o bankama i novcu. Sve ostale probleme smo zapostavili, uključujući i humanizam i solidarnost. EU je u stanju da se bavi samo ekonomijom.

* Šta se, ovo, događa sa svetom?

- Nije lako oceniti, jer nemamo potrebnu vremensku distancu da bismo čitavu situaciju realno sagledali. Ali, veoma sam zabrinut za ono što će se posle desiti. Privreda će biti na kolenima. Zanimljivo je posmatrati kroz ovaj događaj i kako smo postali potpuno zavisni od informacija. Kada bismo uporedili sa drugim velikim pandemijama, kao što je crna kuga, kolera ili španski grip koji je odneo između 50 i 100 miliona života za nešto više od godinu dana, proporcionalna razlika s onim što nam se danas događa je astronomska. Ali, tada nismo imali direktne informacije i društvene mreže.

* Zašto nas sve ovo toliko opseda?

- Jer imamo informacije u realnom vremenu i na globalnom nivou. Zatim, jer ne znamo da se u savremenom svetu odnosimo prema smrti. Imali smo islamističke atentate koji su nas podsetili da istorija može da bude tragična i da nije sačinjena samo od ekonomskih faktora i srećne mondijalizacije. Sada je predsednik Makron više puta pomenuo reč "rat". Shvatili smo da sada svakoga od nas može da pogodi taj nevidljivi neprijatelj. Zato je generalni medijski uticaj ogroman, možda i predimenzioniran, u odnosu na ono šta su naša društva preživela prethodnih vekova. Naravno, ne govorim to da bih relativizovao trenutnu situaciju, već da bih istakao koliko živimo u ultramedijatizovanom svetu, okruženi kamerama i mikrofonima koji mere svake sekunde broj mrtvih u Njujorku, Indiji i Španiji.

* Ali, to istovremeno i čuva živote?

- Medijsko praćenje ima i pozitivnu i negativnu stranu. Nekada je taj nedostatak informacija doprinosio širenju pandemija. Nedostatak današnjeg sveta je što smo preplavljeni svakojakim informacijama i slikama apokalipse, što ponekad može da bude i preterano u odnosu na realno stanje, ali u isto vreme baš zato znamo kako da se zaštitimo, a to je da pre svega ostanemo kod kuće.

* U medijima se vodi i velika debata o francuskom leku hlorokinu?

- Postoji nešto čudno u toj aferi. Normalno je da se proba sve što može da pomogne. A, izgleda da se pokazalo da ovaj tretman ima pozitivne rezultate na određene slučajeve. I tu se vidi ideološka blokada. Potrebno je mnogo testova i vremena da bi se u jednom trenutku reklo da je tretman dobar. Pitanje je da li smo danas u situaciji i da li imamo vremena da sačekamo sve te testove. Uostalom, u Francuskoj smo imali toliko loših iskustava i sa lekovima koji su ranije odobreni, a za koje smo godinama kasnije saznali da su imali katastrofalne posledice po zdravlje ljudi.

* To nam pokazuje svu komplikovanost administracije kojom smo okruženi?

- Ljudi danas traže efikasnu državu, sa manje birokratije. U Francuskoj smo se otarasili maski za koje smo smatrali da nam nisu potrebne! Sve ovo će promeniti svet. Iz ove krize izaći će mnogo civilizacijskih i antropoloških promena, novih načina ponašanja i konzumacije. Ljudi sada otkrivaju da im nije potrebno sve ono što su do sada koristili.

* Ima li zavere?

- Ako je ima, dolazi odozgo. Ovo je nebeska kazna za čoveka koji je previše verovao u napredak. Virus se uvukao kao zrnce peska u dobro nauljeni mehanizam. Dovoljan je bio jedan zalogaj da nam kao signal na filozofskoj i metafizičkoj ravni pokaže da idemo predaleko, u ekonomskom, finansijskom, ekološkom i političkom domenu. Sada se budimo i u vreme bolesti vraćamo zdravijim vrednostima i refleksima. To je lekcija koju treba da izvučemo iz svega ovoga.