OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

KRAJNjI sever Pariza, tramvaj pun putnika klizi po šinama sakrivenim u travi, s druge strane tutnje kolone automobila na kružnom auto-putu oko prestonice. Između, prostire se bolničko zdanje o kome se mnogo govori ovih dana. Tu, u bolnici "Biša", leče se troje obolelih od kineskog gripa.

Dan kao i svaki drugi. Ljudi dolaze na pregled.

- Odavno sam zakazala kod specijaliste. Razmišljam o svom problemu, ne podležem psihozi – kaže devojka mlađih godina, koja se predstavlja kao Selin, ulazeći žurno u kompleks.

Bolnica, čije ime u punom nazivu glasi "Biša - Klod Bernar", poznata je po svom vrhunskom kvalitetu u domenu tropskih i infektivnih bolesti, ali, na primer, i po kardiološkom odeljenju, a pruža i sve druge usluge. Ovih dana najnormalnije je otvorena za ostale pacijente.

- Naravno da uobičajeno radimo, ovo je javna ustanova – kažu nam u službi koja je zadužena za odnose s javnošću.

Sobe s obolelima se nalaze u odvojenom delu, do kog ostali pacijenti nemaju pristup. To su komore s negativnim pritiskom, što omogućuje da vazduh ne izlazi napolje, čime se sprečava da se virus dalje širi. Do bolesnika dolazi medicinsko osoblje u skafanderima, zaštićeno od glave do pete. Oblačenje i svlačenje za ulazak u sobu traju i po petnaestak minuta, po tačno utvrđenoj proceduri i redosledu. Slično je bilo i kada se pre nekoliko godina u Parizu lečio oboleli od ebole.

PROČITAJTE JOŠ - Evo zašto će Kina pobediti korona virus: Policajci SALUTIRALI kada su videli šta je doneo NEPOZNATI DOBROTVOR (VIDEO)

Mladom bračnom paru koji se od korona virusa ovde oporavlja već nekoliko dana, baš u trenutku dok razgovaramo, ispostaviće se kasnije, pridružuje se do sada najteži slučaj osamdesetogodišnjeg pacijenta koji je smešten na odeljenju reanimacije. Prolaze bolnička kola pod sirenom. Možda je baš on unutra?

- Da, čula sam da ih ovde leče. Stanujem u komšiluku. Nikakve posebne mere nisam preduzela. Idem baš da uzmem veš sa pranja – kaže Fatumata, poreklom iz Malija.

Ni ona, niti bilo ko drugi, na licu nema masku.

- Nemamo razloga za brigu. I mi smo budući medicinski radnici – kažu Alban i Žilijet, koji žure na nastavu. Odmah uz bolnički komples, nalazi se jedan od najvećih medicinskih fakulteta u Parizu.

Aleksandar šeta psa.

- Nije me strah. Dobro, u šetnju, iz predostrožnosti, ne idem baš ispred samih bolničkih vrata, ali sve je u redu – kaže nam ovaj mladi Parižanin.

Majka se mirno šeta s detetom.

- Znam da se virus neće preneti iz bolnice. Živim normalno – poručuje Mari u hodu, s nasmejanim sinom Ismaelom.

- Zašto bih se brinula? Pa ja radim u bolnici – dodaje Samara, koja prolazi sa dvoje dece.

Ispred obližnje pekare, na nekoliko koraka od bolnice, Sofijan i Žijen lagano, za stolom, ispijaju kafu.

PROČITAJTE JOŠ - Epidemija ne jenjava: U Nemačkoj potvrđen prvi slučaj korona virusa, broj žrtava u Kini porastao na 106

- Nije baš došlo do straha. Zabrinuti smo pomalo, kao i svi. Stanujemo u blizini, ionako nemamo izbora. Nećemo baš sad da idemo u drugi kvart da bismo pili kafu – ističe Sofijan.

Kafić prekoputa bolnice pun gostiju.

- Sve je kao i pre. Ako hoće, virus može da nas stigne bilo gde u gradu – kaže Dijana za šankom.

Radnja s afričkim specijalitetima, laboratorija, apoteka, prodavnica boje i lakova, supermarket. Prolaze ljudi na mopedima, biciklima, peške. Hladan, sumoran, januarski dan. Ali, tu sumornost ne pojačava briga oko virusa. Svi gledaju svoja posla. Studenti kupuju užinu, grupa ljudi prolazi ispred bolničke kapije. Uz samu ogradu, parkiran autobus splitskih registarskih tablica. Na ćošku, tramvajska stanica. Prolaznici čekaju strpljivo na pešačkom prelazu. Pored njih, šarena skulptura, da razbije sivilo.

Od ilegalnog uličnog prodavca voća, Abdulaj kupuje kivi i kaki.

- Opraću ga pre nego što ga pojedem – sleže ramenima, plaća, i mirno odlazi u svoj stan, prekoputa ulice.

Pored njega prolazi Kineskinja.

- Ne bojim se. Ali, izgleda da se boje mene! Imam utisak da me ljudi, u prolazu, izbegavaju – kaže ova devojka i, ne predstavljajući, ode dalje svojim putem.