PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

POVODOM 75. godišnjice oslobođenja logora Aušvic, francuski predsednik Emanuel Makron posetio je u ponedeljak u Memorijalu holokausta u Parizu renovirani 3id imena, na kome se nalaze podaci o 75.568 deportovanih Jevreja iz Francuske, među kojima 11.400 dece. Najveći broj ih je stradao upravo u Aušvicu. Vratilo ih se svega oko 2.500.

Reč je o Francuzima i strancima, Jevrejima, koje su nacisti, uz kolaboraciju Višijevskog režima, deportovali iz Francuske između marta 1942. i leta 1944. godine. Zid su 2005. godine otvorili tadašnji predsednik Žak Širak i političarka Simon Vej, velika borkinja za ljudska prava i ravnopravnost, koja je preživela Aušvic.

Posle renoviranja, na spomeniku su unete izmene na 6.200 imena i datuma, a dopisani su oni koji su nedostajali, na osnovu dodatnih istraživanja istoričara. Na ceremoniji u Parizu prisustvovalo je 50 preživelih iz koncentracionih logora.

Francuski predsednik je istakao važnost stalnog podsećanja na strahote holokausta i osudio neprihvatljivi porast antisemitizma u Evropi.


PROČITAJTE JOŠ: Ambasador Rusije u Aušvicu: Poljska nam se nikad ne može odužiti, da nije bilo nas ne bi bilo ni Poljaka

Dan pre njegovog govora u Francuskoj su saopšteni podaci o značajnom porastu napada na Jevreje, od 27 odsto u odnosu na 2018. godinu, sa 541 na 687. Među ovim aktima, registrovano je 151 fizičkih napada na ličnosti ili njihovu imovinu i 536 pretnji. Na grobljima je primećeno i ispisivanje kukastih krstova.

Čak trećina francuskih Jevreja se oseća redovno napadnutim zbog svog religioznog opredeljenja. Pod pojačanim bezbednosnim nadgledanjem je 868 jevrejskih verskih objekata.

Dok je predsednik Makron inaugurisao Zid imena u Parizu, Francusku je na centralnoj ceremoniji u Aušvicu predstavljao premijer Eduar Filip.


RASIZAM U OGROMNOM PORASTU

BROJ rasističkih i ksenofobnih napada u Francuskoj za godinu dana porastao je čak 130 odsto! U prošloj godini bilo ih je 1142, a godinu dana ranije 496. Od toga, najviše je reč o pretnjama, kojih je bilo 977. Istovremeno, uz rasizam i antisemitizam, zabeleženi su i napadi na muslimane i hrišćane. Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, bilo je 154 antimuslimanskih akata od čega 63 fizička napada i 91 pretnja. Prošle godine ih je bilo ukupno 100. Napada na hrišćane je bilo 1052, dok je 2018. zabeleženo 1063. Od toga, bilo je 996 direktnih napada i 56 pretnji.