Zašto se Moskva zbližava sa Hezbolahom i Hamasom?

U tekstu se podseća da je ruski ambasador u Iranu Luan Jagarjan uputio početkom avgusta lepe reči za palestinski Hamas i da to nije teroristička organizacija, već nacionalni pokret i jedan od političkih predstavnika svih Palestinaca.

Te reči bile su, u stvari, upućene arapskoj javnosti, uvek solidarnoj sa Palestincima ili njihovim islamskim predstavništvima, a tako se osvaja politički kapital, ocenjuje DW.

Kako se dodaje, i sama činjenica da se ruski ministar spoljnih poslova u avgustu 2016. sreo u Dohi sa Haledom Mašalom, najvišim liderom Hamasa, šalje jaku poruku.

„Zbližavanje Rusije i Hamasa pokazuje da Moskva, jedan od najvažnijih glavnih gradova sveta, na taj način drži na distanci užasne Sjedinjene Američke Države, ali i odvraća napade Izraela", izjavio je nakon tog sastanka diplomatski savetnik palestinske vlade u Gazi Tajsir Mohaisen i time objasnio korist ovog novog, brižljivo pripremanog jedinstva Rusije i Hamasa.

Hamas će na ovaj način popraviti svoj imidž pred nacionalnom zajednicom, a što je još važnije, nada se i konkretnoj politčkoj podršci. S druge strane, Rusija u Hamasu vidi važnog partnera koji ima uticaja na Palestince.

Rusija, za razliku od SAD, nije okarakterisala Hamas kao terorističku organizaciju, smatra Mohaisen, i zato što izgleda da predsednik Putin želi da, barem delimično, obnovi sovjetsku imperiju, pa misli da su dobri odnosi sa Paletincima i Hamasom, jedna od karata da ulazak na Bliski istok.

Studija korporacije „Rand" pokazuje da je Rusija manje uzdržana, pa samim tim i fleksibijlnija, u spoljnoj politici od Zapada, što se može okrakterišati kao „kratkoročni pragmatizam", ali i „oportunizam". Međutim, Rusiji nedostaje ekonomska i vojna snage da bi izdržala nekakve dugorocne strategije pa zato koristi svaku političku priliku.

„Ako Rusija poboljša svoje odnose s Hamasom, automatski će imati pristup i ostalim islamističkim pokretima", ocenjuje politikolog Abdul Satar Kasem sa Univerziteta Nablus za internet-portal „Al-Monitor".

Savez sa Hamasom i vojna saradnja sa Iranom - za Rusiju je šansa da višestruko poveca svoj teg na vagi političkih odnosa u regionu.

Hamas, koji se u suštini definiše kroz oružani otpor prema Izraelu, značajno će ojačati zbog dobrih odnosa sa Rusijom. S druge strane, to će povećati i snagu Rusije u odnosu na Izrael, a posredno i u odnosu na njegovu zaštitnicu - SAD.

Ono što može biti izazov kada je reč o saradnji sa Iranom, jeste njihov zajednički angažman u Siriji. Već sada je pritisak na Izrael porastao jer je Hezbolah, saveznik Teherana, praktično na izraelsko-sirijskoj granici. Na taj pritisak Izrael sve do danas reaguje diplomatskim putem. Premijer Benjamin Netanjahu prošle sedmice susreo se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pa se može očekivati da Rusija želi da preuzme posredničku ulogu.

To je bio ŠESTI po redu sastanak ta dva političara otkako je izbio rat u Siriji. Netanjahu je upozorio na posledice prisustva iranskih vojnih snaga u neposrednoj blizini Izraela. Ako se teheranske trupe stacioniraju na Golanskoj visoravni, Izrael bi bio u velikoj opasnosti. Takva situacija mogla bi čitav region da uvuče u novi rat, upozorio je Netanjahu.

Kao rezultat veoma dobrih odnosa sa Hamasom, zaključuje Dojče Vele, čini se da Rusija sada želi da posreduje u sukobu u kojem je istovremeno i učesnica. Ta uloga Rusije verovatno će biti politički plaćena, samo je još otvoreno pitanje kako.

Pročitajte još:

Pentagon: „Bastion NATO-a“ nespreman u slučaju napada Rusije

Moskva sprema revanš

Sirija preplavljena narkoticima