DRŽAVNI UDAR U TURSKOJ: Parlament odobrio vanredno stanje, Erdogan nastavlja sa hapšenjima

Turske vlasti uhapsile su još 32 sudija i dva vojna oficira u okviru istrage navodnih saučesnika neuspelog vojnog puča, javila je danas državna agencija Anadolija.

U Turskoj je od pokušaja državnog udara u petak uhapšeno gotovo 10.000 ljudi, oko 60.000 državnih službenika je otpušteno i više stotina škola zatvoreno.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u sredu veče proglasio tromesečno vanredno stanje u zemlji koje je potrebno, kako je rekao, da bi se "što pre uklonila pretnja".

BERLIN UPOZORAVA TURSKU DA NE KRENE U LOV NA VEŠTICE

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer pozvao je danas Tursku da ne krene u lov na veštice protiv političkih protivnika posle uvođenja vanrednog stanja, koje je sinoć objavio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Važno je da "vanredno stanje bude ograničeno na neophodno vreme" na kraju koga treba "odmah da bude ukinuto", navodi u saopštenju nemački šef diplomatije.

Štajnmajer je pozvao Ankaru da poštuje princip pravne države i da održava meru u primeni vanrednog stanja.

"Pokušaj puča ostavio je duboke tragove u turskoj politici i društvu", rekao je Štajnmajer i dodao da samo umešanost u krivično kažnjiva dela treba da budu predmet državnih mera, a ne "pretpostavljeno političko mišljenje", i rekao da je to i u interesu Turske.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan objavio je sinoć uvođenje tromesečnog vanrednog stanja u Turskoj posle neuspelog puča prošle nedelje.

Erdogan je rekao da je uvođenje vanrednog stanja bilo potrebno da bi se iskorenili svi elementi terorističke organizacije umešane u pokušaj državnog udara, misleći na mrežu propovednika Fetulaha Gulena.

Turska vlada optužila je turskog muslimanskog propovednika koji živi u samoizgnanstvu u SAD, Fatulaha Gulena za organizovanje puča. Gulen je demantovao svaku umešanost u puč, ali Turska traži njegovo izručenje.

Erdogan je na konferenciji za štampu sinoć rekao da uvođenje vanrednog stanja nije protiv demokratije, vladavine prava i slobode. Po njegovim rečima, demokratija u Turskoj neće biti ugrožena. Prema poslednjem zvaničnom bilansu u pokušaju puča poginulo je 312 ljudi, među kojima 145 civila, 60 policiajaca i tri vojnika. Takođe je ubijeno 104 pobunjenika.

Posle puča uhapšeno je oko 10.000 ljudi, a oko 55.000 je suspendovano s posla ili otpušteno, navodi agencija Frans pres prema svom proračunu na osnovu izveštaja medija.

NAROD NA ULICI ČUVA DRŽAVU I ERDOGANA

Reporter „Novosti u Istanbulu u kome još tinja žar neuspelog vojnog prevrata: Niko ne zna šta donosi jutro, ali svi veruju da će do ponedeljka svanuti s novom nadom u potpuni mir. Opširnije pročitajte OVDE.

POGLEDAJTE: VOJNI HELIKOPTER RAZNEO POLICIJSKU STANICU U ANKARI

Snimak kako vojni helikopter diže u vazduh policijsku stanicu u Ankari u noći između petka i subote tokom neuspelog puča, pojavio se na internetu. Opširnije pročitajte OVDE.

UHAPŠENO JOŠ SUDIJA I VOJNIH OFICIRA U TURSKOJ

Turske vlasti uhapsile su još 32 sudija i dva vojna oficira u okviru istrage navodnih saučesnika neuspelog vojnog puča, javila je danas državna agencija Anadolija.

U Turskoj je od pokušaja državnog udara u petak uhapšeno gotovo 10.000 ljudi, oko 60.000 državnih službenika je otpušteno i više stotina škola zatvoreno.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u sredu veče proglasio tromesečno vanredno stanje u zemlji koje je potrebno, kako je rekao, da bi se "što pre uklonila pretnja".

Turski parlament danas treba da potvrdi odluku o uvođenju vanrednog stanja.

Ankara je za pripremanje puča okrivila muslimanskog sveštenika Fetulaha Gulena, koji već dugo živi u SAD.

AFP: GULENOVE PRISTALICE - TERORISTI ILI ŽRTVENA JAGNjAD

Pristalice muslimanskog propovednika Fetulaha Gulena koga Ankara smatra odgovornim za neuspeli puč, čine pre pokret nego centralizovanu organizaciju, piše agencija Frans pres dodajući da je pitanje da li su Gulenove pristalice formirale paralelnu državu, kako ih optužuju vlasti, ili su žrtvena jagnjad.

Gulen živi u izgnanstvu u SAD od 1999. kada je protiv njega pokrenuta istraga u Turskoj. On sam nikad nije dao zvanično ime svom pokretu, koji se predstavlja kao zastupnik otvorenog i tolerantnog islama. Članovi tog pokreta nazivaju ga Hizmet, ili "služba", koja radi za opšte dobro. Njihov objavljen cilj je da transformišu društvo kroz obrazovanje, građanske akcije ili medije. Protivnici pokreta, počev od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, nazvali su ga po turskoj skraćenici FETO/PDY što znači "teroristička organizacija/paralelna državna struktura", što objašnjava zašto se češće pristalice pokreta nazivaju po imenu njegovog vođe.

Jedan neimenovani turski analitičar kaže da Gulen i Erdogan nisu politički nekompatibilni, obojica su protivnici takozvanog kemalizma, laičke države koju je uspostavio turski predsednik Mustafa Kemal Ataturk, i zalažu se za umereni islam i program konzervativnog društva.

Oni su dugo bili saveznici i Erdogan, tada premijer, oslanjao se na Gulenove mreže da učvrsti svoju vlast naspram uticaja kemalista i sekularnih struja u državnoj upravi. Posle višemesečnih tenzija konačni raskid između Erdogana i Gulena nastao je krajem 2014. kada su pokrenute sudske istrage protiv ljudi bliskih turskoj vlasti.

Erdogan je smatrao da to rade sudije verne Gulenu, kao i što je smatrao da je Gulen umešan u objavljivanje prisluškivanih telefonskih razgovora neprijatnih za vlasti. Turski mediji juče su objavili priznanje jednog učesnika u puču, bivšeg ađutanta načelnika generalštaba turske vojske Hulusija Akara.

Potpukovnik Levent Turkan ispričao je da je ušao u vojsku 1989. zahvaljujući Gulenovim pristalicama. Rekao je da je za račun Gulenovih pristalica počeo da prisluškuje Akara, kao i njegovog prethodnika na čelu generalštaba.

Koautor biografije o Erdoganu i istraživač u francuskom institutu za istraživanja o Anadoliji u Istanbulu Žan-Fransoa Peruz smatra da je priznanje ađutanta verodostojno, i rekao je da je propovednik Gulen imao hiljade svojih pristalica u administraciji. Međutim, ostaje da se sazna u kojoj meri su ti ljudi imali zadat jasan politički cilj, navodi francuski istraživač. Optužba protiv Fetulaha Gulena da ima ćelije u državnom aparatu je stara, i na osnovu toga je pokrenut i sudski proces koji se završio 2008. oslobađanjem Gulena.

Gulenove pristalice među poslovnim ljudima i industrijalcima imali su svoju organizaciju zvanu Tuskon, i ta mreža, prema procenama vodi najmanje 300 obrazovnih ustanova na osnovnom i višem nivou.

Dok država nije preuzela u martu više medija, posebno dnevnik Zeman, jedan od listova sa najvećim tiražom u zemlji, pripadalo je tom pokretu. U policiji su takođe izvršene čistke od kraja 2013.

Posle neuspelog državnog udara uhapšeno je 10.000 ljudi a 55.000 je otpušteno ili suspendovano. Ni jedna državna uprava nije pošteđena, od tužilaštva, vojske, obrazovanja, ministarstva sporta. Ova jako visoka cifra može da se objasni time da su pomešani neaktivni simpatizeri i oni koji pohađaju škole Gulenovog pokreta, na primer sa ljudima koji su u centru pokreta, smatra francuski naučnik. Jedan turski analitičar koji nije želeo da mu se navede ime kaže da su "spiskovi već bili pripremljeni".

Francuski naučnik Peruz kaže da su posle medija i policije bile predviđene čistke u vojsci za početak avgusta, i da je neuspeli puč to samo ubrzao.

Peruz ukazuje na vrlo raznoliku "tipologiju pučista", sem oficira simpatizera Fetulaha Gulena, puču su se pridružili i oficiri sa sekularnim stavom i žestoki protivnici vlade ili drugi koji su ušli u ovu avanturu iz računice, zbog svoje lične vojne karijere.

Politolog Ahmet Insel smatra da uglavnom vlasti znaju gde udaraju, ali u slučaju pravosuđa na primer postoji takođe i volja da se ide i šire od uklanjanja samo Gulenovih pristalica, da se sklone i i osobe koje bi "mogle da donesu neprijatne odluke prema vlasti".

MINISTARSTVO ZA KULTURU I TURIZAM TURSKE: VANREDNO STANjE NEĆE UTICATI NA TURISTE

Ministarstvo za kulturu i turizam Turske saopštilo je danas da uvođenje vanrednog stanja neće uticati na turiste koji budu posećivali tu zemlju."Ne postoji prepreka za bezbedan boravak i odmor turista u svim destinacijama i letovalištima Turske", navodi se u saopštenju.

Kako se precizira, vanredno stanje koje je proglašeno u Turskoj, predstavlja paket mera koje će se sprovesti u okviru ustavnih zakona radi povećanja bezbednosti s ciljem da se država izbori sa pretnjama po ljudska prava i slobodu naroda.

Te mere, kako navode, ne sadrže bilo kakva ograničenja osnovnih ljudskih prava i slobode.

"Mere bezbednosti koje će se primeniti neće ni na koji način uticati na turiste koji budu posećivali Tursku niti na svakodnevicu turskih državljana, a takođe neće predstavljati prepreku ni za normalno funkcionisanje vazdušnog saobraćaja i međunarodna putovanja kroz Republiku Tursku", piše u saopštenju.

PARLAMNT TURSKE ODOBRIO TROMESEČNO VANREDNO STANjE

Parlament Turske odobrio je danas tromesečno vanredno stanje i sveobuhvatna ovlašćenja predsedniku Redžepu Tajipu Eroganu posle neuspelog pokušaja vojnog puča. Od 550 poslanika Parlamenta Turske, 356 je glasalo za odobrenje tromeečnog vanrednog stanja širom Turske, dok je 115 bio protiv.

Erdogan je saopštio odluku kabineta da traži dodatna ovlašćenja, navodeći da će vanredno stanje omogućiti vladi da oslobodi vojsku od "virusa" subverzije.

DRŽAVNI APARAT RADI NORMALNO

Potpredsednik turske vlade Mehmet Šimšek izjavio je danas da rad državnog aparata neće biti pogođen otpuštanjem i suspenzijom hiljada službenika posle pokušaja vojnog puča. Šimšek je rekao novinarima da to neće "ograničiti kapacitet države", jer Turska ima više od tri miliona državnih službenika, četiri miliona zaposlenih u javnom sektoru i oko milion prosvetnih radnika.

Od 15. jula, 59.000 državnh službenika otpušteno, suspendovano, prisiljeno da podnesu ostavke ili su im oduzete radne dozvole, navodi AP.