MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

KADA se govori o demografskim problemima ogromne Rusije obično se pomisli na Sibir i Daleki istok, gde se posle raspada SSSR-a rapidno smanjivao broj stanovnika. Ljudi su ostajali bez posla, pa su bežali u velike gradove, nadajući se da će tamo naći uhlebljenje. Ali, nije manjak ljudi samo tamo iza Urala, nego i u evropskom delu Rusije. Problem najveće slovenske države mogao bi se ukratko definisati: zemlje mnogo, a naroda malo.

Rusija je po površini najveća zemlja na svetu sa 17.075.400 kvadratnih kilometara, a na toj površini živi nešto više od 143 miliona stanovnika. Iako se rusko prirodno bogatstvo nalazi uglavnom u Sibiru, preko Urala živi samo 29 miliona stanovnika! Inače, Rusija ima 12 gradova koji umaju više od milion stanovnika. Geografska karta Rusije obično zavara slabo informisane, jer veliki komad severnog dela zemlje je praktično nenaseljen zbog surovih klimatskih uslova.

Ako se krene kroz Rusiju vozom ili automobilom, lako se zapaža ta slaba naseljenost i delovi koji su potpuno prazni. Po ostacima starih hangara i različitih skladišta vidi se da su nekada, u vreme SSSR-a, tamo bili kolhozi ili različite fabrike koje je divlji kapitalizam doveo do bankrota. Iako je u poslednje tri godine veći broj novorođenčadi nego umrlih, još uvek se u toj prostranoj zemlji sve više pojavljuju mesta, pa i celi regioni, koji nemaju stanovnika. To je razlog što se sve češće može čuti pitanje da li može da se dogodi da Kinezi bez ijednog metka osvoje ogromne teritorije dolazeći sve više da rade kao gastarbajteri u sela i gradove na Dalekom istoku.

Zbog nebrige za poljoprivredu i stalnog povećanja uvoza hrane u poslednjih 25 godina rapidno je rastao broj stanovnika u gradovima, a sela su ostajala prazna.

Devedesetih godina, posle raspada SSSR-a, stalno se smanjivao broj novorođenih, a rasla je smrtnost. Demografi su stalno upozoravili da ruska nacija stari. Tek kad je posle 2000. godine cena nafte počela naglo da raste pa se i budžet popunio, rukovodstvo u Kremlju se ozbiljnije pozabavilo demografijom svoje zemlje.

Doduše, postoje regioni u Rusiji u kojima visoku stopu rađanja ne mogu da smanje ni ratovi ni ekonomska situacija. U Rusiji je rekorder po natalitetu grad Argun u Čečeniji. Tamo se na 1.000 stanovnika minulih godina rađalo 46 beba. To je primera radi čak 16 puta više nego u Trubačevsku, gradiću u Brjanjskoj oblasti. U Trubačevsku, koji ima 16.000 stanovnika, godišnje se na hiljadu stanovnika rode - tri bebe! Ništa bolja stuacija nije ni u gradiću Jefremovu u Tulskoj oblasti, zatim Fokinu, takođe u Brjanjskoj oblasti, pa u Korabljinu u Rjazanjskoj oblasti... Tamo se godišnje rodi troje ili četvoro dece na hiljadu stanovnika. Apsolutni rekorder je mesto sa šest hiljada stanovnika, Fatež, u Kurskoj oblasti gde se 2011. rodilo samo petoro dece! Sada se situacija popravlja, pa je 2013. rođeno 38 beba...

RAZVODI Godina 2002. zapamćena je po rekordnom broju razvedenih brakova. Od deset parova, devet se rastalo. Inače, Rusija je po razvodu brakova na drugom mestu u svetu, odmah posle SAD. Najviše je razvoda na severu Rusije, kao i u njenom evropskom delu, a najmanje u muslimanskim republikama na Severnom Kavkazu. Na to svakako utiče jaka tradicija, kao i religija.

Suprotan primer su republike na Kavkazu, sve sami rekorderi u natalitetu. Tek na 14. mestu po broju rađanja je grad Vidno u Moskovskoj oblasti.

U proseku, Čečenka rađa troje dece, dok ruske porodice širom zemlje imaju uglavnom jedince ili jedinice. Kavkaz najbolje pokazuje da tamo gde žele decu i gde je jaka tradicija, nikakav nizak standard ne može da zaustavi rađanje.

Ali, zato čisto ruski gradovi vode po broju umrlih. Apsolutni lider te crne statistike je grad Ples u Ivanovskoj oblasti. Tamo je 2003. godine zabeležen rekord umiranja u poslednjih 30 godina. Na hiljadu stanovnika umrlo ih je u toku godine 52. Istoričari kažu da je taj grad paljen u 13. veku, posle napada Mongola i Tatara, ali kasnije je bio obnovljen. A sada opet propada, ovoga puta bez rata.

Prema jednom od novijih istraživanja, u periodu od 2011. do 2013. smrtnost u Rusiji je bila veća od nataliteta u 820 gradova, što je oko tri četvrtine od ukupnog broja gradova i mesta u Rusiji. Negativna tendencija je zaustavljena 2013. godine, pa se sada ipak više rađa nego što umire. Statistika pokazuje da se na hiljadu stanovnika rađa 12,7 stanovnika, a umire 12,3.

Najnovija ekonomska kriza i zapadna blokada mogli bi ponovo da utiču na pad nataliteta u mnogim gradovima Rusije. Doduše, ruske patriote tvrde da se iz inata, posle uvođenja zapadnih sankcija, povećao broj ženidbi.

Nedostatak posla i nizak standard nisu jedine nevolje ruske provincije. Alkoholizam takođe uzima svoj danak. Tulska, Tverska i Pskovska oblast se odlikuju i time što muškarci u njima najkraće žive u Rusiji - tek malo više od 62 godine. Primera radi, u Tulskoj oblasti od trovanja alkoholom umire 26 ljudi na sto hiljada stanovnika, dok je prosek u Ruskoj Federaciji 9 slučajeva.


SOLŽENjICIN: SAČUVATI NAROD

- Sačuvati narod u bukvalnom fizičkom smislu, kao i u moralnom, najvažniji je zadatak ruske države.To se može postići ako se preduzmu sve mere da se podigne životni nivo - od onog svakodnevnog, poboljšanja ishrane i medicinske pomoći, pa do obrazovanja i moralnih odnosa. Mora se poboljšati i odnos prema 25 miliona naših zemljaka koji su ostali odsečeni od Rusije budalastim dogovorom u Beloveškoj pušči (o raspadu SSSR-a) - rekao je nobelovac, čuveni pisac Aleksandar Solženjicin u jednom od poslednjih intervjua "Moskovskim novostima". On je dodao da ako ruski narod i dalje bude odumirao, postoji perspektiva da se na prostoru Rusije prošire druge religije i kultura, ne samo muslimani, već i Kinezi.