Trepnemo 11.500 puta na dan, vidimo milione boja: Evo još nekih zanimljivosti o oku koje sigurno niste znali

Da bismo trepnuli, potrebna nam je samo jedna desetinka sekunde, a trepćemo svakih sedam sekundi, i to 11.500 puta na dan, a oko 4,2 miliona puta za godinu. Oči se sastoje od više od dva miliona delova koji svi zajedno rade da bismo mogli gledati, a mogu procesuirati više od 36.000 bita informacija po satu.

Samo ljudi gledaju skoro čitav spektar

Mišići očiju najaktivniji su u celom telu, a spoljni mišići koji pomažu da se one pomeraju najsnažniji su s obzirom na posao koji rade - 1000 puta su jači nego što je potrebno. Vidimo milione boja, među kojima su crvena, plava i zelena, puno mešavina istih, a osim boja, ako se mozak “zaigra”, ponekad oči reagujui na zvuk.

Neki od važnijih delova oka su zenice, dužice, rožnjače, beonjače i mrežnjače. Zenice su ulaz kroz koji oči puštaju svetlo, a tamne su boje da bi ga mogle apsorbovati.Ipak, najponosniji smo na dužice jer su jednostavno najlepše. One su zapravo kružni mišić čiji je posao da regulišu veličinu zenice i tako biraju koliko će svetla propustiti kroz nas. Naučnici su utvrdili da ljudi plavih dužica potičuod jednog istog pretka kod kojeg se pre od šest do deset hiljadagodina dogodila greška mutacija. Pre te osobe kod svih ljudi su dužicebile smeđe.

Rožnjača je najproblematičniji, ali i važan deo. Ona je prozirno super sočivo koje izoštrava sliku, ali i zamućuje ako ima problema. Gotovo svi problemi koje imate s vidom posledica su lošeg rada rožnjače. Sledećaje beonjača - ona sve naše delove drži zajedno i kroz nju prolaze živci koji dalje prenose informacije koje mi prikupimo. Na kraju dolazimo do naše najvažnijeg dela- mrežnjače, na zadnjojstrani naših jabučica. Ona sadrži vidne stanice, štapiće i čunjiće, koje povezane nervnim vlaknima čine vidni živac, pa su odgovorne za raspoznavanje boja i svetla.

I plakanje mora da se nauči

Dok ste pod stresom, tužni ili jako veseli, u očima je poplava, pa moramo otpuštati suze da bismo se ispraznili. Postoji jedna stara priča da, ako prva suza padne iz desnog oka, plačete od sreće, a ako padne iz levog, onda od bola ili tuge. Međutim, nauka nijesigurna da li jeto tačno. Bebe suslepe na boje i moguplakati, ali ne puštaju suze, ali to se događa samo od prvog do trećegmeseca.

Jako su retki ljudi koji su potpuno slepi na boje - češći slučajevi su neprepoznatljivost zelene i crvene, a u najređim slučajevima dogodi se da jedno oko vidi boje, a drugo ne. Psi su, na primer, slepi na boje. Pod vodom ne možete videti jasno jer su oči prilagođene lomu svetlosti u vazduhu. U vodi je indeks loma svetlosti jednak kao i kod rožnjače pa ne ulazi ispravno dok ulazi u zenicu. Ronilačka maska ispred stavlja sloj vazduhai tako popravlja indeks loma pa opet vidimo jasno.

I dijabetes nas podmuklo uništava

Najveći neprijatelj očiju je dijabetes, čija je komplikacija dijabetička retinopatija. U zadnjoj fazi ta bolest toliko izmaltretira da potpuno oslepimo, a najveći je problem što u ranim fazama uopšte nema simptoma, sve dok ne počnemo postupno gubiti vid.

To se događa jer retinopatija utičena žile u mrežnjači pa one oteknu i iz njih tečnost curi u sredinu oka. Osim toga može podstaknutistvaranje novih krvnih žila u mrežnjačikoje nam dalje smetaju u radu. Jako su osetljive tako da bilo koje strano telo koje nas pogodi može izazvati trajna oštećenja. Za odbranu služe obrve, trepavice i kapci - oni nas mogu zaštititi od prašine ili znoja, ali jako teško od, na primer, lopte ili metka iz vazdušne puške.

Prvi fosili koji su imali oči pronađeni su pre oko 540 miliona godina, a potom su se oči razvile u mnoštvo različitih oblika. One su jako kompleksne kod mrava, oni imaju dva oka, ali se svako sastoji od mnogo malih. Na drugoj strani, oči na divovskim lignjama mogu biti promera 30 cm, velike kao lopte za plažu. Kod kameleona oči mogu raditi što nigde drugo ne mogu - gledati svako u svoju stranu istovremeno.

(24sata.hr)