BIJELjINA i Semberija ne samo što su u poslednjih četvrt veka dobili nove bogomolje, od kojih se ne zna koja je lepša, već su postali bogatiji za svojevrsnu turističku ponudu obogaćenu verskim sadržajima.

U središtu grada, manastir Svetog Vasilija Ostroškog, i po spoljnem i unutrašnjem sadržaju, mesto je koje "mami" osim vernika, i sve one koji dolaze ili prolaze Bijeljinom. I crkva, i konaci i rezidencija episkopa, i letnji oltar, i domaćinski uređeno dvorište i prelepa skulptura Svetog Vasilija, mesto je koje valja obići, jer kao retko gde ima šta da se vidi.

NEPUNA dva kilometra dalje, prema Drini, smešten je manastir Svete Petke. Urađen u ruskom stilu, u naselju Pet jezera, koje je obogaćeno i jezerima i valjanom ugostiteljsko-turističkom ponudom i lepotom kojom se, s razlogom, ponose Semberci.

- Spoj duhovne blagodeti i lepote upotpunjen mestom za relaksaciju i odmor i mladih i starih, učinio je ovo novo naselje, "Pet jezera", koje su pretežno naselili ljudi prognani iz mnogih mesta BiH, višestruko značajnom "adresom" za mnoge ljude iz zemlje, komšiluka, Evrope i sveta - kaže ugledni Semberac Svetozar Mihajlović, član Senata RS, bivši predsedavajući Saveta ministara BiH iz reda srpskog naroda. - Već se govori da onaj ko nije bio na Pet jezera, kao da nije bio u Semberiji i Republici Srpskoj.

Manastir Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini

Samo u produžetku, ka "Pavlovića mostu" je Etno-selo "Stanišić", u okviru kog je pravoslavni manastir sjajno graditeljski uklopljen u ambijent srednje Bosne, kao parče te zemlje u ravnoj Semberiji, gde, godinama, mnogi parovi žele da izgovore ono sudbonosno "da".

Svetozar Mihajlović

AKO je, zaista, "crkva parče neba na zemlji", kako je pisao i govorio sveti otac Ava Ćelijski (Justin Popović), to je manastir Tavna, u selu Banjica, srednjovekovna zadužbina Nemanjića. Okružen prelepim brdima, ali i ravnim njivama, pašnjacima, voćem i cvećem, kraj gde se, i danas, po staroj recepturi zagasuje kreč, uz bogatu tradiciju i duhovne sadržaje, mesto je gde, kao i pre rata, rado dolaze ljudi sa svih meridijana, različitih vera i nacija i nema ko se ne divi toj lepotici, koja je spojila divote Semberije i podnožja legendarne Majevice.

Svaka crkva, uključujući pored drugih manastira i čuvenu u selu Dragaljevcu, daje Semberiji ne samo obeležja kraja gde su "žive bogomolje", već i onog gde uvek sleduju iznenađenja i radosti više.


GOSTI OSTAJU BEZ DAHA

Dragomir Drago Mirković, likovni umetnik i humanista iz Bijeljine (na slici), impresioniran je lepotom hramova.

- Svaka bogomolja, ne samo stara, već i mnoge nove, prelepo su uklopljene u prirodu ovog dela Republike Srpske, čineći našu zemlju poželjnijom za goste, još toplijom za meštane oko njih i bogougodna sastajališta ljudi. Vodilo se računa, prilikom gradnje, da ova toplina hramova bude po meri i ljudi koji su se ovde naselili iz raznih krajeva BiH, ali i sa drugih prostora nekadašnje Jugoslavije, što nas čini još ispunjenijim i zadovoljanijim, a moji gosti, koji stižu od Kine do Italije, skoro da ostaju bez daha kada posete ove lepote - kaže Mirković, inače rodom iz Banjana, iz Stare Hercegovine.