Pčelari u Srpskoj će dobiti finansijsku podršku

Novosti Online / D.L.

četvrtak, 13. 02. 2020. u 15:07

Пчелари у Српској ће добити финансијску подршку
Pčelarstvo i proizvodnja meda u usponu. Srpska ima oko 3.500 pčelara
Prema nezvaničnim podacima, u Republici Srpskoj ima oko 3.500 pčelara sa oko 150.000 pčelinjih zajednica, a proizvodnja meda u prosečno rodnoj godini kreće se od 3.000 do 6.000 hiljada tona.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić istakao je da proizvodnja meda i sektor pčelarstva u Srpskoj imaju perspektivu, zbog čega će u narednom periodu biti snažnije finansijski podržani.


Pašalić je rekao Srni da je podrška izvesna jer je proizvodnja meda, koja raste u Srpskoj, važna i za povećanje prinosa u poljoprivredi.


- U ovoj godini povećaćemo sredstva koja se izdvajaju za pčelarstvo, iako smo svesni da ne možemo da pratimo neke zemlje u okruženju, poput Crne Gore, gde su podsticaji i subvencije veoma visoki, naveo je Pašalić i dodao da cena meda raste na svetskom tržištu.


Uz podatak da je lani u Republici Srpskoj proizvedeno oko 1.700 tona meda, Pašalić je istakao da je napravljen registar pčelara u Srpskoj, da se prati njihov rad i radi na selekcionisanju pčelinjih matica.


Predsednik Saveza udruženja pčelara Srpske Damir Barašin rekao je da pčelarstvo na ovim prostorima ima budućnost, te da u ovoj godini od resornog ministarstva očekuju rekordan budžet za pčelare koji bi trebalo da se približi cifri od milion KM.


-To je jasan pokazatelj da Ministarstvo vodi računa o pčelarstvu ako se prisetimo da se pre nešto manje od četiri godine za pčelarstvo izdvajalo 316.000 KM, naveo je Barašin i dodao da iz godine u godinu rastu i sredstva koje za pčelare izdvaja većina lokalnih zajednica.


On je ocenio da je u BiH nedovoljna proizvodnja meda po košnici, zbog čega ovdašnji sektor pčelarstva ne može da u izvoznom smislu ozbiljnije nastupi na većim tržištima.


- Cena meda na svetskom i evropskom tržištu je relativno visoka, ali je problem to što su otkupne cijene veoma niske. Na primer, za kilogram bagremovog meda koji se najviše plaća u Evropi teško možete dobiti više od osam-osam i po KM, rekao je Barašin.


On je naglasio da je problematično i to što BiH svojom proizvodnjom meda ni približno ne može da pokrije domaće tržište.


- Istina je da je prošla godina i pčelarska sezona, kada je reč o proizvodnji, bila izuzetno loša, ali BiH nijedne godine ne uveze ispod 200 tona meda. To je med koji regularno ulazi u BiH, a gde su ogromne količine meda upitnog kvaliteta koje neregularno ulaze i sa čime imamo najviše problema, kaže Barašin.


On je najavio da će se u narednom periodu, zajedno sa predstavnicima resornog ministarstva, raditi na uspostavljanju kontinuiranog monitoringa i analize kvaliteta pčelinjih proizvoda na tržištu Srpske.


Pročitajte još: Lekoviti preparati od meda u Srpskoj (FOTO)


- Cilj je da se domaći proizvođači koji imaju vrhunske proizvode zaštite od nelojalne konkurencije. Takođe, u smislu podsticajne politike, nastojaćemo da odvojimo hobiste od profesionalnih pčelara koji žive isključivo od pčelarstva i koji mogu da povećaju ukupnu proizvodnju meda, rekao je Barašin.


VAŽNOST PČELARSTVA


Barašin je istakao da je pčelarstvo važno za kompletnu poljoprivrednu proizvodnju, jer podiže prinose, navodeći primer da oprašivanje koje obavljaju pčele omogućava da prinos malina bude veći za čak 81 odsto, jagoda za 55 odsto, jabuka od 30 do 35 odsto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije