Pored gradilišta na auto-putu oko Beograda pojavili se tragovi života iz praistorije: Kelti prikočili obilaznicu kod Batajnice!

Zoran Nikolić

28. 05. 2020. u 13:00

Arheolog dr Miloš Spasić: Nalazište, najverovatnije, potiče iz drugog veka pre nove ere

Поред градилишта на ауто-путу око Београда појавили се трагови живота из праисторије: Келти прикочили обилазницу код Батајнице!

Arheološko iskopavanje kod Batajnice Foto V. Danilov

Pored gradilišta u blizini Batajničke petlje ovih dana su se "pojavile senke" starih Kelta. Buldožeri koji su trasirali put okrznuli su deo od žute gline iz kojeg je izronio tamniji deo, prepun ostataka posuđa starog oko 22 veka!

Batajničanin Dragan Vučak išao je prema svojoj njivi putem kojim često prolazi. Među žutim slojevima video je jedan znatno tamniji deo, dugačak više od deset metara. Pažljivo je pogledao šta se krije ispod i video velike delove razlomljenih posuda.
Marljivo je prikupio rasturenu grnčariju i javio se našoj redakciji, ali i nadležnim službama. Stari preci su imali još nešto da nam kažu...

Uz ivicu buduće saobraćajnice reporteri "Novosti" našli su se sa dr Milošem Spasićem, višim kustosom Zbirke za praistoriju Muzeja grada Beograda.

- Na prvi pogled, ovo je lokalitet iz mlađeg gvozdenog doba - kaže dr Spasić. - To je period iz drugog veka pre nove ere. Podseća na naseobine keltskih zajednica koje su živele na prostorima Južne Panonije. Na to nas upućuje karakteristična keltska keramika rađena na vitlu. Pronađen je i brus, koji je služio za oštrenje sečiva.

Arheolog dr Miloš Spasić


Prvo na šta nam je arheolog skrenuo pažnju jeste da se retko događa da se tokom građevinskih radova naiđe na ovako dobro očuvanu keramiku. Tome su sigurno zaslužni Dragan Vučak i njegova ćerka Bojana koji su brižljivo prikupili sve veće komade, da ih točkovi kamiona ne bi smrvili. Veliki kiperi nasipaju trasu budućeg puta i vredno odrađuju svoj posao.

Iskusni arheolog nas podseća da su Kelti na ovom prostoru pravili male farme od nekoliko kućica na kojima je bilo nastanjeno nekoliko porodica. Kelti su se na ovom prostoru bavili poljoprivredom, a bili su dobre zanatlije i, po porebi - ratnici.
- Na teritoriju današnje Srbije Kelti su prvi doneli tehniku pravljenja keramike na vitlu, dakle na podlozi koja se okretala - podseća dr Spasić. - Do tada su posude od gline bile izrađivane slobodnim rukama.

Dragan Vučak , vlasnik parcele


Na terenu se zasada jasno vidi da je objekat na lokaciji bio dugačak između 10 i 15 metara, a crna oblast koja se izdvaja u žutoj, glinenoj podlozi nagoveštava da je možda reč o većoj farmi ili omanjem naselju.

- Nad geološkom podlogom postoji trag gorenja - Spasić pažljivo tumači prve jasne znakove. - Moguće je da ovaj nalaz nije bio stambeni, već prostor tumule, dakle humke.
Budući da je najavljeno za jesen otvaranje Zavičajnog muzeja u Zemunu, stručnjake već unapred raduje da predmeti koje su pronašli ovih dana budu izloženi na stalnoj postavci. To znači da će ovi nalazi vrlo brzo biti pred očima stanovnika glavnog grada.



Kelti i Karaburma

Najpoznatija keltska nekropola kod nas nalazi se na prostoru Karaburme i Rospi ćuprije.
Kako objašnjava dr Miloš Spasić, Kelti su spaljivali pokojnike, da bi skupljen pepeo i ostatke stavljali u urne koje bi potom zakopavali.

Timski rad

Radove na izgradnji obilaznice oko Batajnice izvodi "Štrabag", a investitor su "Koridori Srbije".

Čim su arheolozi locirali ovo dragoceno nalazište, stupili su u kontakt sa izvođačima i brzo je pronađen način da nalazište bude ispitano.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Tv

28.05.2020. 13:16

Гдје год такнеш Србија пуна археолошкиш налазишта а има онх који се стиде Србије......

Банаћанин

29.05.2020. 13:31

Кажу да нисмо божански народ, нек се сада увере, Србија до Токија!