Kineski kvart u Parizu pokušava da povrati dah: Imamo osećaj kao da smo izopšteni, da nas svi IZBEGAVAJU

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

AVENIJA Šoazi. Ko želi da pojede dobru supu s pirinčanim rezancima ili da se zasladi lakiranom patkom, zna da će tu, u blizini, pronaći puno dobrih adresa. Ali, ovih dana, glave za stolovima su proređene. Ozbiljno pogođen predrasudama usred epidemije virusa korona, kineski kvart u Parizu pokušava da povrati dah.

Biciklista s maskom preko lica umorno okreće pedale i usporeno stremi ka svom cilju. U modi su sive maske. Manje se primećuju od belih. I nekako su "in". Ko se setio, kupio ih je na vreme u sportskoj radnji. Ko nije, otključava gradski bicikl sa onom hirurškom, zelene boje.

Ljudi hodaju trotoarom. Kada se, jedni drugima, približe na korak, reklo bi se, na prvi pogled, kao da se, lagano, gotovo neprimetno, nevidljivim silama odbiju nekoliko centimetara u stranu, kao naelektrisana kugla na klatnu, da izbegnu češanje kaputa. Na delu je novi uslovni refleks.

Ogroman broj ih je golog lica. Ali, kad zađu u gomilu, neki, kao slučajno, namaknu šal na usta.

- Imamo osećaj kao da smo izopšteni, da nas svi izbegavaju. Već sam se, nažalost, navikla da, kada prolaznici vide moju fizionomiju, najednom okrenu glavu - žali se dopisniku "Novosti" studentkinja Lin. Živi u blizini, tu se hrani, a nedaleko ide i na predavanja. Ovo je njen kvart.

Virus nema nacionalnost. Ne reaguje na boju kože. Pa ipak, ima i onih koji razmišljaju da se neki Kinez baš ovih dana vratio s puta ili mu je u posetu, bežeći od virusa, stigla rodbina. Pa se sklanjaju, za svaki slučaj.

Ovih dana gosti dolaze sa maskama ili šalom preko usta

U ovom kvartu je iz straha i opreza početkom prošlog meseca otkazan i tradicionalni defile za kinesku Novu godinu.

Društvenim mrežama se šire i video-snimci, o tome šta Kinezi, navodno, jedu. Montirale ih neslane šaljivdžije. U tanjiru se koprcaju živi slepi miševi. Radi ljudska mašta.

U ovo pretprolećno vreme, cveta antiazijski rasizam. Hitnoj pomoći, tako, stižu pitanja zabrinutih ljudi koji su sreli grupu Kineza na aerodromu, pa se pitaju šta sad da rade? Neki taksisti ne zastaju kad Kinez podigne ruku. Neki tek sada primećuju svoje kosooke susede. Veliki broj je godinama, i decenijama, ovde. Mnogi su tu i rođeni. Francuzi, kao i ostali.

Pariski Kinezi su zato rezignirani, katkad tužni ili ljuti. Ukazuju na psihozu i irancionalni strah. Ovde nije utvrđeno žarište. Ali jeste u nekim drugim, "običnim" delovima Francuske.

Grupa udruženih mladih Francuza i Kineza iz Pariza je, zato, napravila "hešteg" pod nazivom "Nisam virus" kojim preko "Tvitera" šalju zajedničke fotografije iz kineskih radnji i restorana, s ciljem da se doprinese opuštanju atmosfere i prestane diskriminacija.

Ali, ambijent je i dalje siv. Iz obližnje stanice metroa Tolbijak na površinu izlazi oveća grupa Kineza. U gradskom saobraćaju, sada ih naročito izbegavaju. Putnici su nervozni, menjaju mesta. Na TV se govori samo o virusu.

Nedaleko, samoposluga. Ni tamo nije sigurno. Uznemireni imaju osećaj da između rafova svi dišu jedni drugima za vrat. Oni drugi, opet, pokušavaju da sve relativizuju i trude se da deluju opušteno. Tako je, za "utehu", i u ostalim delovima grada i zemlje.
U restoranima u aveniji Šoazi, uglavnom kosooki. Ima i lokalnih likova evropskog tipa, koji, čini se, više dolaze da bi izrazili solidarnost, nego zato što im je, zaista, u ovom trenutku, stalo do ukusne supe s bambusom i škampima. Bilo je i onih koji su ozbiljno pitali ima li opasnosti da se zaraze od hrane, pre nego što su seli za sto.
Ispred jednog lokala, naslonjen na poređane bicikle i mopede, na prinudnoj pauzi uzrokovanoj nedostatkom klijenata, kuvar zapalio cigaretu i zagledao se u ekran mobilnog telefona.

Vlasnici restorana sumnjičavo vrte glavom. Kažu, neće moći finansijski ovako još dugo da izdrže. Očekuju pomoć od vlade. I pozivaju goste da svrate na prolećne rolnice.

- Neće se ljudi baš najesti, ako počnu da rezonuju na ovaj način. Nekima su sada sumnjiva i mesta gde služe alzaške specijalitete. A šta tek reći za picerije. Čujem da ima i onih koji razmišljaju da je, sad, bolje izbegavati kontakt s Italijanima - kaže, odmahujući rukom, u žurbi, bez maske i predstavljanja, udišući vazduh punim plućima, jedan postariji kosooki gospodin, izlazeći s ručka iz vijetnamskog restorana gde je u slast pojeo bo-bun.

Ironijom sudbine, Avenija Šoazi u Parizu se završava baš na Italijanskom trgu.

VIRUS U SKUPŠTINI

BROJ obolelih od virusa korona poslednjih dana se Francuskom širi velikom brzinom. Zabeleženo je i troje obolelih u francuskoj Nacionalnoj skupštini. Oboleo je poslanik republikanaca iz Gornje Rajne Žan-Lik Rajcer (68) koji je u teškom stanju u bolnici u Miluzu, dok je njegova koleginica, poslanica Elizabet Tuti Pikar, odmah puštena iz bolnice. Treći slučaj se odnosi na zaposlenog u skupštinskom bifeu. Polovina muzičkih i kulturnih spetakala i manifestacija u Francuskoj je otkazana.