LJudskost nežnim dletom sačuvana, dok radi pazi da drvo i kamen ne povredi: Dragan Jovićević Macola stvara neobične, vredne skulpture

KO bi rekao da ovdašnja i svetska slava, nebrojena priznanja, počasti što se retko dožive, i skulpture kakve Srbi dosad nisu imali sreće da imaju u tradiciji, mogu stati u jednu običnu, skromnu seosku kućicu u Prijanovićima, sve sa ovolikim čovekom iza njih. Na izmaku još jedne maglovite požeške zime Dragan Jovićević Macola, poput mrkog dobroćudnog medveda, izviruje na sunce, tražeći toplinu drveta ružinog, oraha, bresta, jasena ili stare kruške.

U Macolino dvorište poštar navraća često. Nekad noseći Veliku nagradu ULUS-a, dodeljenu povodom veka postojanja "krovne" likovne institucije, a ima i poziva iz Francuske za izlaganje u četiri grada kao lane, povodom "Godine francuske kulture" i toga je napretek. Sve prati i "čestitka" iz EPS-a uz podsećanje "korisniku usluga" da jedna skulptura troši mnogo evra struje. Ne zna čovek više, ni o poštaru šta da misli.

- Ne volim skulpturu uopšte. Vajanje je destruktivno. Zato gledam da se bavim životom i da drvo ne povredim. Pogledaj tu kod praga onaj trupac sa Tare. Stoji tako godinama, umetničko je delo samo po sebi pa ga ne diram, neću da ga upropastim. Krenem tako, pokucam neki kamen ili drvo, ako "kaže" ne, ne, ne, ja ne diram - kaže Macola, dok posmatramo desetak radova započetih u drvetu i kamenu. - Evo je i jedna fotografija s početka karijere. Pogledaj kakav sam bio, suprotnost ovom današnjem: mršav, dve leve noge, cvikeraš, kao kilavi pesnik. Na početku sam čitao i pomalo pisao, ali sam shvatio da svakog dana moram da se trošim i fizički. Od 1987. do danas, samo uzmem i uradim stvari.

Dok otvara atelje, sobe i šupe, dok šparta po dvorištu, pojavljuju se iz svakog ugla prepoznatljive skulpture: ljudski likovi na međi karikature i tvrde stvarnosti. Kao Munkov "Krik", samo bolje, u hiljadama stvarnih, životnih stanja.

"Ćutanje", foto N.Janković

Zato je priprema za dugo odlaganu posetu Macoli morala početi davno, u Drvengradu. Emir Kusturica je svoju galeriju "Anika" još 2006. godine prekrstio u "Macola". Dragan Jovićević zato zna da kaže, da se ovim sticajem okolnosti, jednom davno zvao - Anika.

- Ne znam da li me je na ovim prostorima bilo šta više obradovalo i više radosti dalo, od Draganovih skulptura. One su nešto što u našoj tradiciji dosad nismo imali - rekao je Kusturica. - Imamo veliku literaturu, ali nismo imali skulpturu sa humorističkim pristupom stvaranju, a da ta duhovitost naknadno ne iščezava, već nekim neobjašnjivim čudom izbija u prvi plan. To Macolu čini velikim umetnikom u svetskim razmerama.

Za razliku od svetskih, u razmerama Prijanovića i Beograda, nije bila retkost da kupci "zaborave" da skulpturu plate. Ni da, kada brojne nagrade i pozivi za izlaganje stignu, Macola svoja remek-dela spusti u šarenu švercersku "krmaču". Pa na put, putničkim u 6.45, sa požeškog perona. Kao da je Srbija najbolje što ima, ukradeno od jalovine, ono što će za večnost ostati - ogromnim Macolinim šakama u buduće vekove prošvercovala.

- Takvo je ovo podneblje. Čak su moj atelje i kuća, smešteni na rubu stravičnog klizišta, tu priroda stalno pravi prorez, ali sve još nekako opstaje - osmehuje se Macola. - Moj rad i moja veština imaju svoje mesto u takvom podneblju. Najčešće se ne slažu dobro sa drugim životnim poslovima, jer traže celog čoveka. Sloboda nije poklon s neba. Ona je vrlo skupa.

" Dizelaš ", foto N,Janković

Izvajani nežnim dletom, iz ateljea nas pogledom prate Macolini ljudi: žrtve, iskušenici, prosvetljeni, zadovoljni, generali, progledali, zatečeni u intimi, oni pri gozbi, grabljivice i gracije, kontrolori... Mnogi njima slični rasuti su po svetskim muzejima i privatnim kolekcijama, pa se Macola ovdašnji, osim u Prijanovićima, može sresti na raznim tačkama sveta.

TOPLINA DRVETA

DRAGAN Jovićević Macola rođen je 1964. godine u Prijanovićima kod Požege, od oca Obrada i majke Vere. Ima dvojicu sinova, Obrada i Strahinju. Do sada je priredio desetine samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a izlagao je na više od 200 kolektivnih izložbi. Dobitnik je više prestižnih priznanja. Skulpturom je počeo da se bavi u očevoj stolarskoj radionici jer ga je, kako kaže, privukla toplina drveta.

VREME ZA ČUĐENjE

JEDNA čuvena Macolina skulptura nazvana "Promene" (na slici), gde se okretanjem svrdla na drvenom čelu smenjuju simboli civilizacija i kultura: krst, Davidova zvezda, polumesec, ali i zloglasna svastika.

Ona se nalazi ispred Kusturičinog doma u Drvengradu. Nebrojeno puta, poznati svetski umetnici na službenom putu u Mokroj Gori, stajali su pred ovim delom, u čuđenju.Ovo samo Srbin može da smisli - bila je reakcija Tomasa Kenelija, dobitnika "Bukera", pisca "Šindlerove barke", po kojoj je snimljen film "Šindlerova lista".