Na Kajlaš se niko nije popeo, oko svete planine pešači se 54 kilometra, hod pročišćava dušu od grehova: Tronedeljno hodočašće Cvijete Radović (FOTO)

Samo za odvažne, zdrave i mentalno jake osobe - hodočašće do Tibeta i svete planine Kajlaš nije za svakoga.

U to se uverila i Cvijeta Radović koje je sa grupom planinara krenula na putovanje života. Hodočašće je trajalo tri nedelje, a putovali su avionom, vozom, na konjima, pa i pešice. Videli su Lasu, Himalaje i Dolinu smrti, koja je poslednja "stanica" na hodočašću oko svete planine.

- Prelepi prizori peščanih dina, nestvarno tirkiznih jezera, ogromnih proplanaka, a u daljini veličanstveni beli Himalaji - kaže Cvijeta Radović. - Danima nismo videli drvo, žbun, ni travu. Jedino živo biće bilo je tibetansko goveče koje ne može da živi na visini ispod 3.000 metara. Bila sam umorna, a oči su mi bile ogromne, da upijem tu lepotu i sačuvam ushićenje u grudima.

Putovanje počinje u Pekingu, odakle se kreće tibetanskom železnicom ka Lasi. Vožnja vozom traje 48 časova, a tokom ta dva dana počinje prva aklimatizacija. U modernom vozu su prozori blindirani, svuda su maske sa kiseonikom, a putnici uživaju sav luksuz kineske ekonomije u usponu. Toaleti su uredni, stanice nove, restoran besprekorno čist. Sama Lasa ima fantastično očuvan stari grad i Džokang manastir, dok su u čitavom jednom delu izgrađene nove zgrade sa svim udobnostima savremenog života.

NESNOSNA GLAVOBOLjA

Najveći izazov na ovom putovanju je klima i nadmorska visina, a borba traje već od Lase, koja se nalazi na visini od 3.600 metara. Jedini način da se pređu prostranstva i pobede Himalaji je odlazak na veću visinu, pa povratak naniže i sutra ponovo. Prve glavobolje pojavile su se u Lasi, a kada su stigli shvatili su da su im lica naduvena, kao i kesice sa grickalicama.

- Naš cilj je bio hodočašće oko planine Kajlaš, koja je sveta za četiri religije: judaizam, hinduizam, budizam i đainizam - ističe Cvijeta. - Oko planine se pešači 54 kilometara, a onda se vraća na mesto odakle se kreće. Na samu planinu se niko nije popeo. Tačnije, popela se jedna ekspedicija i svima su u roku od godinu dana tela oronula i umrli su. Kada se tri puta napravi krug oko Kajlaša, može da se sledeći put krene naviše, ali ne i do samog vrha.

Put je strašno naporan, jer su prostranstva ogromna, a nadmorska visina velika. Posle Lase sledeća tačka aklimatizacije je bazni kamp za alpiniste koji idu na Mont Everest. Spava se u betonskom objektu na 5.200 metara bez vrata, a hodočasnici su pokriveni sa tri jorgana i obučeni u jakne sa kapama i rukavicama.


Glavni prevoz na Himalajima

- Meni je počela da curi krv iz nosa i dobila sam nesnosnu glavobolju, pa su mi odmah dali kiseonik - seća se Cvijeta. - Sutradan smo svi osećali nemoć i mogli smo samo lagano da hodamo, bez naglih pokreta ili okretanja glave.

Put se nastavlja ka mestu Šigace, drugom gradu posle Lase, a grad je čuven po starom običaju da žena može da se uda za obojicu braće, a deca starijeg muža zovu ocem. Čitav gradić je pun šatora u kojima se nalaze kafane namenjene hodočasnicima. U ovim jurtama se služi čaj "campa" od jakovog masla i pšeničnog brašna koji daje snagu i Tibetanci ga piju po ceo dan. Kombijem se putovanje nastavlja pored svetih tirkiznih jezera do Darčena na 4.600 metara, odakle počinje hodočašće.

Ručak u vozu

Prvog dana se prelazi 20, drugog 22 i trećeg dana 12 kilometara pešice. Stariji ljudi iznajmljuju konja koji dnevno, sa šerpasom, košta 100 dolara. Pravi hodočasnici ovaj put prelaze prostirući se - padaju na zemlju, čelom dodiruju pod, zatim rašire ruke i usprave se. Kada naprave dva koraka - ponovo se prostru. Prostiranjem se ovaj prostor prelazi za 15 dana.

- Mi smo ga prešli za tri dana, a najteži je prevoj koji se nalazi na 5.600 metara, kada pomažu samo snaga i molitva - ističe Cvijeta. - To je duhovni centar sveta, a hod oko planine pročišćava dušu od svih grehova. Ne hodaju svi, mnogi iznajme konja, jer je izuzetno naporno. Jakovi nose stvari, a mi rančeve sa vodom. I na mestima gde nije veliki uspon sve vreme je čovek sam, sa svojim mislima. Sati se provode u razmišljanju o raznim događajima iz prošlosti, o pogrešnim odlukama, o odnosima sa drugim ljudima, unutrašnjim problemima. Sva tri dana čovek ima mističan osećaj, utisak da ga planina posmatra. Na trenutke sam imala utisak da se nalazim na zemlji, jer Kajlaš kao da magnetom privlači čoveka. Hodali smo dolinama, po uzbrdicama, kroz kamenjar, pored litica.


Tri nedelje ovako je izgledao ručak hodočasnika

Prolazak kroz Dolinu smrti je poseban doživljaj, jer su svuda komadi odeće umrlih koje, kako su nam rekli, ostavljaju njihovi najmiliji. Ovde ljudi često doživljavaju halucinacije, a mnogi se ne vrate živi sa ovog hodočašća. Naime, desetak ljudi godišnje umre na Kajlaš planini, jer ne mogu da izdrže napor. Oni često teško bolesni krenu na hodočašće, svesni da će umreti, jer veruju da će otići pravo u raj. Kada sam stigla do prevoja počele su da mi teku suze, jer je to poseban osećaj. Ko prođe ovu koru iskupio je svoje grehe.

UTISAK KOJI SE NE BRIŠE

Posle hodočašća put se nastavlja ka nepalskoj granici i to putovanje traje dva dana. Posle savršenih kineskih puteva prelazi se na blatnjave drumove koji su poseban izazov, jer često putnici moraju da uz "slepe putnike" guraju kombi iz rupa, ubacuju daske pod točkove, prolaze ispod vodopada i zatvaraju oči kada prolaze pored klizavih klisura. Put od 130 kilometara, od granice do Katmandua, prelazi se osam sati.

Uslovi i smeštaj su više nego skromni

Cvijeta kaže da se na Tibet ide samo uz poziv, jer je to jedini način da se "otvore putevi".

- Putovanje je izuzetno teško i skupo - kaže Cvijeta. Ukoliko čovek dobije "poziv" naći će se novac i krenuće čistog srca. Mislim da sam dobila poziv još 2014. godine kada sam slušala predavanje o Tibetu i počela sam da kupujem knjige i da se interesujem. Vratiću se na Kajlaš sigurno. Osećanja koja sam tamo dobila nikada ništa ne može da izbriše. Sama Lasa je posebno mesto u kojem su ljudi divni i sami prilaze strancima. Lasa se nezaustavljivo menja, ali nije u redu da u 21. veku ljudi žive bez struje i vodu piju topeći glečere. Stari deo je fantastično sačuvan i njihov duh je i dalje čist.

U kombiju za Katmandu

PIRAMIDA

Planina Kajlaš je u obliku piramide, a nalazi se na istom meridijanu kao egipatske i meksičke piramide.

Nalazi se na severnom obronku Himalaja, a najviši vrh je 6.714 metara. Gotovo da nema nikakve vegetacije, a jedino se mogu videti tirkizna jezerca. Iz ove planine izviru tri svete reke: Indus, Sutlej i Bramaputra. Pošto su stene crne, a ona ima oblik dragulja, Tibetanci je nazivaju Snežni dragulj ili Kang rimpoče. Na vrhu obitava Šiva, jedno od tri glavna božanstva u hinduizmu, a to je i razlog zašto niko ne može da preživi penjanje na sam vrh.

Cvijeta na Svetom jezeru

ZASTAVICE

Tokom čitavog putovanja Cvijeta je videla zastavice koje vernici kače kao pozdrav Nebu i molbu za blagostanje.

Crvena zastavica predstavlja sunce, žuta zemlju, plava nebo, zelena vodu i bela oblake. Uz zastavice u hramovima se nalaze valjci koji se po tri puta okreću rukom i izgovara molitva: „Om Mani Padme Hum“.

Lokalno stanovništvo je predusretljivo i veoma ljubazno prema strancima

PUTEVI

Kina je premrežena fantastičnim putevima kojima se brzo stiže do željenog odredišta, a česti policijski punktovi omogućavaju da se niko ne izgubi.

Čitav Tibet je pokriven beskrajnim poljima solarnih ploča, zahvaljujući kojima konačno imaju struju. Uz staru Lasu postoji i moderna, prepuna nebodera u kojima je život lagodan. Onog trenutka kada se pređe granica sa Nepalom počinju blatnjave bogaze kojima se stiže do Katmandua u kojem ima struje samo dva sata dnevno.

VODA I TOALETI

Hodočasnici dnevno moraju da popiju po tri litara vode, jer je to jedini način da čoveku ne bude muka. Toaleti su izuzetno skromni, uvek čučavci, udaljeni desetak metara od sobe u kojoj se spava.

PRIPREME U SOLITERU

Ljudi sa visokim pritiskom, vodom u plućima, ali i bez ozbiljne fizičke spreme ne bi smeli da krenu ka Tibetu.

Pripreme podrazumevaju dosta čitanja, ali i fizičke vežbe. Cvijeta se sa desetak saputnika penjala na Rtanj i vikendom prelazila 22 sprata sa rancem u kojem je nosila šest kilograma peska.

BROJKE

*48 h se putuje od Pekinga do Lase

*54 km se pešači oko planine Kajlaš

*5,200 m se nalazi bazni kamp alpinista

*28 policijskih punktova se prolazi do Nepala

*3 l vode dnevno mora da se pije

*21 dan traje putovanje

*4.000 evra je potrebno za avanturu