AUTOR Sretenjskog ustava Dimitrije Davidović na mnogo načina ušao je u srpsku istoriju. Pored ostalog, smatraju ga prvim srpskim novinarom. Davidović je kao talentovan mladić studirao filozofiju, a zatim medicinsku školu u Pešti, da bi se potom prebacio u Beč. Nikada nije završio studije medicine, jer je bio silno motivisan da u tom gradu pokrene "Novine Serbske" što mu je 1813. godine pošlo za rukom. Stoga ga osnovano smatraju prvim srpskim novinarom.

Posao izdavanja prvog srpskog časopisa obavio je u saradnji sa Dimitrijem Frušićem, koji je ipak završio medicinu i posvetio se lekarskom poslu, dok je Davidović ostao u Beču i posle sloma Prvog srpskog ustanka, dočekao Vuka Karadžića i protu Mateju Nenadovića. Zajedno su radili za srpsku stvar, da bi Davidović uskoro počeo da uči štamparski zanat i kupio štampariju.

Diplomatski deo Davidovićeve karijere uobličen je njegovim prelaskom u Srbiju, od 1821. godine, kada je postao knežev sekretar. Od 1829. do 1831. bio je član kneževe delegacije za pregovore sa Turcima u Carigradu, gde je pokazao vrhunsku diplomatsku i pregovaračku veštinu. Mnogi uspesi pre hatišerifa pripisani su upravo njemu. U drugoj polovini karijere nije bio u velikoj kneževoj milosti, naprotiv.

PROČITAJTE JOŠ - Narod još ne zna šta za nas znači Sretenje


Iako je bio tvorac Sretenjskog ustava, nastavio je da piše u svojim "Serbskim novinama", pa se odvažio da kritikuje britansku imperiju i Francusku koje su se u Carigradu ponašale na štetu Rusije. To se knezu nikako nije dopalo, pa je smenjen sa mesta urednika, morao je da ostane u Kragujevcu i da bude sekretar gospodar Jevrema, kneževog brata.

Do kraja je ostao u nemilosti kneževoj, i posle pada Ustava, tako je bilo do Davidovićeve smrti. Na kraju se povukao u Smederevo, gde je umro 1838. godine. Sahranjen je u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice.