Vojnička čizma će uvek morati da stupi na lice mesta da biste osvojili teren, ali je jasno da će postepeno, sa novom revolucijom u tehnologijama, primat u ratovanju dobiti neka nova, besposadna borbena sredstva, odnosno dronovi, borbeni avioni, podmornice bez posade, kaže za Sputnjik vojni analitičar Aleksandar Radić.

Komentarišući ubrzani tehnološki razvoj u gotovo svim sferama, pa i u vojnoj industriji, Radić kaže da je do sada borac na ratištu morao da izloži svoje telo neprijateljskoj vatri i rizikuje život, ali da to ne znači da će tako izgledati i ratovi budućnosti. Naprotiv, ako pogledamo gde se nalazi vojno sredstvo u odnosu na operatera, vidimo da nas tehnološka revolucija, koja je pred nama, verovatno vodi u neko novo ratovanje, koje se realizuje na daljinu.

Pročitajte još: RUSKI GENERAL: Evo kako će izgledati rat u budućnosti

- Za jedan dosta kratki vremenski period bespilotne letelice su jako napredovale. To je bila kategorija naprava koja je od koristi pre svega za izviđanje i koja se koristi već decenijama, ali je na njima od vremena ratova na našem prostoru devedesetih godina počelo da se radi intenzivnije. Sada već imamo borbene bespilotne letelice i vrlo ozbiljno se rade projekti i za besposadna sredstva na zemlji i u moru. Jasno je gde vodi taj trend, jer kada pošaljete daljinski upravljano sredstvo mnogo je lakše doneti odluku gde ćete i šta uraditi jer rizikujete mašinu, a ne čoveka. Pritom, imate priliku i da maksimalno iskoristite njenu tehnologiju, robusnost i izdržljivost, da preciznije pronađete ciljeve - objašnjava Radić.

To je, kako dodaje, jako veliki i interesantan zalogaj za razne tehnologije, pa u ovom trenutku uopšte nema spora kako će izgledati budućnost. Sve više vojski će ići ka besposadnim sredstvima kada je reč o tome čime će raspolagati u vazduhu, na kopnu i u moru.
Dronovi, borbeni avioni i podmornice bez posade

Mi za to još nemamo odgovarajući naziv, pa su ljudi uslovno prihvatili popularni naziv „dron“, iz engleskog govornog područja.

- Međutim, ovde nije reč samo o sredstvima koja se nalaze u sastavu vazduhoplovnih snaga, jer je trend da besposadne postanu i podmornice i površinska plovna sredstva. Na zemlji ćemo pak videti nešto što sve više liči na robote iz filmova naučne fantastike, pa je u tom smislu jasno gde se ulaže novac i u kom pravcu se ide. U ovom trenutku su prisutna neka prelazna tehnološka rešenja. Recimo, da se napravi više sličnih sredstva od kojih bi jedno bilo vodeće i sa posadom, dok bi više drugih komada bilo bez posade. To su neki prelazni trendovi ka stvaranju vojske u kojoj bi ljudi koji rukuju sredstvima bili daleko od poprišta bitke - kaže Radić.

Pročitajte još: S-500, Su-57, T-90M: Koje sve naoružanje Rusija priprema za 2020. godinu

Da li će ratovi lakše da se vode?

Besposadna borbena sredstva nisu jeftina, dodaje naš sagovornik, pa je jasno da tako nešto u naoružanje mogu da uvedu samo bogatije zemlje.

- Niko u ovom trenutku, na sadašnjem tehnološkom nivou, ne može da predvidi koja će biti dinamika zamene čoveka na terenu mašinom, ali će to u svakom slučaju biti jako skupo i dovešće možda u jednom trenutku do raskoraka između zemalja koje mogu to da plate i onih drugih. Do tehnološkog raskoraka, poput onog u kolonijalnim ratovima krajem devetnaestog veka, kada je snaga koja ima mitraljez gospodarila nad protivničkim kopljima. Međutim, tu se sada postavlja možda i najveće pitanje – da li će onda ratovi lakše da se vode, kada nemate pred sobom moralnu odgovornost za sopstvene gubitke? - ukazuje Radić.

To je, kako kaže, druga strana medalje ove priče i predstavlja veliku moralnu dilemu.

- Nažalost, devedesetih godina se pokazalo na našem primeru, na prostoru bivše Jugoslavije, da kada usmerite pažnju na visoke tehnologije, možete lakše da dođete do ideje da ratujete. Mnogo toga u istoriografiji, a što je temeljeno na nekim relevantnim izvorima, pokazuje da je Vašington, koristeći pre svega medije i informatičke tehnologije, donosio neke odluke, uključujući i one vezane za rat na Balkanu, pretpostavljajući da je moguće realizovati neke zadatke i uspehe na terenu bez sopstvenih gubitaka. Tako su vođena dejstva recimo 1999. godine i stvorila su kod političara lažnu sliku da rat može olako da se vodi, a onda su usledili šokovi - žrtve među civilima, počinjeni su zločini… To zapravo pokazuje kako je lako da političari pred slikom visoke tehnologije pokleknu i kažu: Pa da, ovo je pravo sredstvo za nas, neće poginuti niko sa naše strane. Međutim, to ne znači da političke i moralne posledice neće biti jako duboke, jer će besposadna sredstva ubijati protivnike - kategoričan je Radić.

Prema njegovim rečima, još uvek nije poznato kako će izgledati rat budućnosti i koliko bi civila moglo da strada pri upotrebi takvih sredstava.

- Iako za sada imamo trend da se govori o smanjenju kolateralne štete, u praksi su besposadna sredstva, i to primarno bespilotne borbene letelice, ipak ubile mnogo više civila nego ljudi koji su bili direktna meta u nekim akcijama, recimo u borbi protiv terorizma - zaključuje Radić za Sputnjik.

(rs.sputniknews.com)