NA kapiji svadbeni venac, u fijakeru mladenci u narodnoj nošnji, dever, kumovi, prati ih muzika "na uvce", pucaju prangije... Na prvi pogled, tipična srpska svadba po narodnim običajima, ali jedinstvena, jer su svi odreda - Kinezi!

To može da se doživi jedino u gazdinstvu "Gostoljublje", u selu Mionici, na južnoj strani Divčibara, na obroncima Maljena, dragulja u vencu znamenitih Valjevskih planina. U tradicionalnoj seoskoj svadbi do sada je tokom 2019. godine učestvovalo više od 30 grupa turista iz Kine, kojima je, saznajemo, omiljeno da glume mladence na selu.

- Nestankom starijeg seoskog stanovništva, polako se gube običaji, zato smo odlučili da u turističku ponudu uvrstimo i svadbu, jer ona sadrži sve segmente nematerijalne baštine - objašnjavaju Marija i Željko Sredić, vlasnici "Gostoljublja". - Svadbeni običaji prikazuju oblačenje, hranu, pesmu, igru, govorno nasleđe srpskog sela, a to je, pokazalo se, turistima iz inostranstva veoma interesantno. Na ovaj način ponovo smo oživeli srpske običaje, koji su bili na rubu nestanka.

Pročitajte još - Ovo nije Holivud, već srpska svadba: Novi hit među kineskim turistima oduševio strane novinare (FOTO/VIDEO)

Marija i Željko oživeli su i staru školu u Subjelu, sedam kilometara od "Gostoljublja". Tako je više od 1.000 dece imalo čas u "Kraljevskoj osnovnoj školi Dositej Obradović", u autentičnom ambijentu iz 1932. godine, sa učiteljem koji je imao i sistem kažnjavanja iz tog vremena - klečanjem na kukuruzu! U te svrhe, Osnovna škola "Mito Igumanović" opremila je učionicu u starom duhu, sa skamijama, a deca na jednodnevnom izletu mogu bezbedno da hrane životinje, učestvuju u čobanskim igrama, voze se kočijama, posete vodopad, jezero...

- Supruga je tada studirala, ja sam živeo u Užicu, imao stabilan posao, ali smo 2004. godine počeli da razmišljamo o životu na selu, jer smo želeli da nešto više uradimo zajedno - kaže Željko. - Stari vajat u dvorištu pretvorili smo u komforan trokrevetni apartman. Tog leta, "Dedin vajat", kako smo ga nazvali, imao je 180 noćenja i praktično nam bio putokaz, nizale su se ideje, projekti, poslovi. Ključ uspeha, nesumnjivo, leži u porodičnom poslu, ovde su angažovane tri generacije. Baba Milika, deda Mileta, odnosno Marijini roditelji, naša deca Vukašin i Nevena, te supruga i ja.

Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, u dvorištu je 2006. godine niklo pet novih vajata. Danas "Gostoljublje" ima 12 smeštajnih jedinica u vajatima i apartmanima, restoran, bazen, kamp, farmu... Postavili su standarde u seoskom turizmu Srbije i primer da postoji recept po kome se može uspeti.

- Krediti su nas pratili čitavu deceniju, ali ih sada izbegavamo - kaže Marija. - Savremeni turista postao je veoma zahtevan, traži odlične uslove, često bolje nego što ih ima kod kuće. Tako je nekadašnji seoski turizam, uz šporet "smederevac", poslove na imanju, zajedničke obroke za trpezom, potpuno iščezao. Brz život, pun stresa, uslovljava potrebu za čestim, kratkim odmorima, pa je seoski turizam, u novom obliku, dobio šansu. Zato, imamo ponude za mnogo ciljnih grupa turista, pre svega porodice s malom decom, seminare, planinare, škole u prirodi, firme na popularnom tim-bildingu, vegani, vegetarijanci, ljudi na posebnim dijetama... Uslužiti ih, zadovoljstvo je i izazov.

Najveću atrakciju gostima predstavlja "Dedin vajat", prenet iz sela Bogdanica, kod Čačka, a napravljen je u periodu od 1865. do 1870. godine. Preuređen je u luksuzni trokrevetni apartman. Vajati, inače, imaju površinu od 35 kvadratnih metara, raspolažu sa tri, ili četiri kreveta. Najveći ima 75 kvadrata, podeljen je na tri nezavisne jedinice, raspolaže sa 10 ležajeva. Na prvi pogled starinska građevina, ali svaki vajat ima kupatilo, trem, TV, bežični internet...

Pročitajte još - Studirali u Srbiji i ostali vezani za našu zemlju

- Turisti iz Kine listom se oduševe kad učestvuju u seoskoj svadbi, neumorno fotografišu sve detalje, prave selfije, raduju se, igraju kolo, to je za njih izuzetna zabava, odličan provod - kažu Sredići. - Znaju da je u pitanju svadba, ali ne mogu da shvate šta znači izraz "kume, izgore ti kesa!". Oduševljeni su i prirodom, okruženjem. Za narednu godinu već imamo najave brojnih grupa iz Kine, jer su naši gosti odlične utiske iz "Gostoljublja" predstavili na društvenim mrežama, a očekujemo i turiste iz Evrope. To je najbolji dokaz da kulturne i prirodne lepote ne poznaju granice. Život na selu, uz malo ideja i kreativnosti, može biti kvalitetan i zanimljiv, a to se u našem slučaju već dokazalo...

OD KAJMAKA DO PRŠUTE

- GOSTI uživaju u jelima srpske kuhinje - kaže Željko. - Na trpezi su i kačamak, projara, proja, gibanica, cicvara, kajmak, sir, domaća ljuta, pršuta... Uz odmor, turisti mogu da učestvuju u svakodnevnim seoskim sezonskim poslovima, poput pravljenja zimnice, sakupljanja sena, branja šljiva, malina, lekovitog bilja, šumskih plodova. Ako žele, mogu da posete nadaleko znamenitu vazdušnu banju Divčibare, ili prelepe Skakavačke vodopade. Pripremamo i 15 kilometara dug spust biciklima sa Divčibara do "Gostoljublja".

OČUVANjE BAŠTINE

- TRUDIMO se da u posao uključimo sve više ljudi iz okruženja, u selu kupujemo većinu svežih domaćih proizvoda - kaže Marija. - Naša proizvodnja zadovoljava jedva petinu potreba "Gostoljublja", iako imamo i voćnjak, šljive, maline. Željko priprema projekte, ima ih više od 30, o očuvanju kulturne baštine, ekonomskom osnaživanju seoskog stanovništva. Već sedam godina radimo na temu ženskog preduzetništva na selu. Pokrenuli smo ideju elektronske zadruge, umrežavanja malih poljoprivrednih gazdinstava koji svoje viškove proizvoda već nude na portalu www.kooperativakosjeric.rs.