Rakovi došli preko Mađarske, pojedoše srpsku ribu: Godišnje šteta više miliona evra, ima ih u Dunavu, Savi, Tisi!

AMERIČKI rakovi, koji su u evropske reke ubačeni pre više od jednog veka, kako bi nadomestili ubrzano nestajanje domaće vrste, godišnje pojedu 150 tona ikre i naprave štetu veću od 50 miliona evra. U našim rekama ribe je sve manje, i jedino rešenje je potpuno izlovljavanje i fizičko odstranjivanje rakova. Mnogobrojni ribari žale se na sve slabiji ulov u Dunavu, Savi i Tisi, i ističu da je hitno potrebno preduzeti nešto.

Veličina orconectes limosus-a, kako glasi latinski naziv za ovu vrstu raka, jeste od 10 do 15 centimetara, a primerci mogu biti teški i do 300 grama. Oni su iz ekonomskih razloga unošeni u evropske reke, ali se na kraju ispostavilo da je reč o agresivnoj i zaraženoj vrsti.

- Oni pretežno nastanjuju istočni deo Severne Amerike, a prvih sto primeraka pojavilo se u Evropi, tačnije u mestu Debno u Poljskoj, davne 1890. godine. Nemci su ih doneli da bi nadomestili brzo nestajanje domaćeg raka, koji je bio pogođen kugom. Zatim je 1959. godine 9.500 američkih rakova ubačeno na tri lokaliteta u blizini Budimpešte, i od tada počinje njihovo širenje po rekama u okruženju - priča, za "Novosti", Ivo Karaman, biolog i profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

PROČITAJTE JOŠ - Pecaroši spasli vode i riblji fond

PRVI primerci ove vrste kod nas su se pojavili 2002. godine, u blizini Apatina, i 2003, u Dunavu kod Novog Sada.

PROČITAJTE JOŠ - MREST SKOBALjA: „Proključala“ reka Ribnica u Kraljevu (FOTO)

- Tada su nam kolege donele nekoliko američkih rakova, a jedan biolog iz Japana i ja smo objavili prve radove o ovoj vrsti, 2004. godine. Danas je ova vodena životinja gotovo dovela do istrebljenja domaćih vrsta, plemenitog i dunavskog raka - objašnjava naš sagovornik.

Nenad Pešut

Kako kaže Karaman, rak koji je stigao sa severnoameričkog kontinenta svojom veličinom ne odgovara ovdašnjim vrstama, a uz to pravi veliku štetu:

- On je otporan na bolest rakova, dok naši zglavkari nisu. To je gljivično oboljenje koje oni prenose na plemenite i dunavske rakove. Hrane se raznim biljkama, ali jedu i sve vrste ribe. Ukoliko bi se proširili i u potoke, to bi bila još veća katastrofa.

PREDSEDNIK Udruženja "Rečni rakovi" Nenad Pešut, za naš list, pojašnjava da su dobili pisma podrške od nekoliko najvećih institucija u Evropi koje se bave proučavanjem i zaštitom reka, kao što su austrijski ICPDR i italijanski ISPRA.

- Prema njihovim podacima, šteta koju američki rakovi nanesu dunavskom slivu u Evropi procenjuje se na više od 50 miliona evra godišnje, dok je u Srbiji ona nekoliko miliona evra. Bavimo se ovim problemom nepune dve godine, i nadam se da će država stati iza ovog projekta - ističe Pešut.

Iako imaju načelnu podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i nadležnih institucija, konkretni koraci još nisu napravljeni. U Srbiji ne postoji pravna regulativa koja se odnosi na ovaj problem, iako je sve zemlje okruženja imaju.

- Jedan od naših zahteva je da se donese regulativa na osnovu koje bismo mi uzgajali domaće rečne rakove i kasnije ih puštali u reke umesto američkih, koji bi trebalo da budu istrebljeni. To je jedino rešenje - naglašava Pešut.

Ribolovci se angažuju da smanje broj agresivnih rakova

IHTIOLOG Aleksandar Hegediš, sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, misli suprotno, i kaže da je šteta koja se pominje - nerealna.

- Radimo svake godine istraživanja o ulovima ribolovaca u Tisi, Dunavu i Savi. Kako su svi listom istakli, ova godina je, što se ulova tiče, bila dobra. Prema mom mišljenju, brojke koje se pominju su nerealne, mada je moguće da postoji problem. Mi ovde nismo radili nikakva istraživanja na tu temu i ne baratamo relevantnim podacima - tvrdi Hegediš.

DUNAV BOGAT

U Dunavu trenutno postoji 60 različitih vrsta riba, dok ih je u srpskim rekama blizu 100. Od toga je 20 vrsta belih, koje love sportski ribolovci. Ostale, koje se koriste za ishranu, love se mrežama, a to su smuđ, som, šaran, tolstolobik, babuška...

MAĐARSKA

ZA 24 sata moguće je u jednom kavezu uhvatiti i do sto američkih rakova, čime su se ribolovci u Srbiji bavili više od šest meseci. Ovi rakovi u toku dana pojedu i do 30 grama ribe, a posebno su rasprostranjeni u Mađarskoj, čije institucije godinama pokušavaju da reše taj problem.