SPOMENIK NAD PRAZNIM GROBOM: Pre dve decenije u ratnom paklu na Košarama nestao vojnik Saša Ivanković

U PAKLU bitke na Košarama, 16. aprila 1999. godine, zauvek je nestao tada dvadesetogodišnjak, redovni vojnik, Saša Ivanković iz Vreoca, kod Lazarevca. Zvaničnog dokumenta kako je nastradao ni danas, posle dve decenije, nema. Na groblju u Lazarevcu, sahranjen je prazan kovčeg, a njegovi roditelji umrli su u nadi da će se njihov jedinac, možda, nekim čudom, pojaviti na kućnom pragu.

Saša, po propisima, nije morao da ide u vojsku, jer je bio staratelj majci Gordani i ocu Milomiru, koji su bili invalidi. Međutim, bio je čvrsto rešen da obuče vojničku uniformu. U armiju je otišao pred kraj 1998. godine, prvo u Valjevo na obuku, potom je prekomandovan u gardu, u Beograd. Kad je počelo bombardovanje, njegova jedinica premeštena je na Kosovo, na Košare.

- Saša nije trebalo da bude prekomandovan iz Beograda, zbog roditelja invalida, ali su njegovu jedinicu, kako nam je rekao, kad smo se jednom čuli telefonom, iznenada prebacili na Kosovo - kaže njegov stric Milosav. - Kad je počelo bombardovanje NATO, uporno smo ga zvali. Javio nam se prvi put 24. marta, potom tri dana kasnije i od tada više ništa o njemu nismo čuli. Poslednji put kad smo razgovarali, bio je veoma uzrujan. Danima smo uporno zvali kasarnu, ništa o Saši nisu hteli da kažu. Već smo počeli da slutimo najgore...

PROČITAJTE JOŠ: TAJNA VELIKOG KONVOJA: Kako je 252. oklopna brigada neopaženo prebačena na Kosovo i Metohiju

Kad je u junu 1999. godine potpisan mirovni sporazum, Sašin stric Milosav i strina Mitka uputili su se, vele, u Trstenik, gde se sa Kosova povukla njegova jedinica. Tu su saznali da se njihov sinovac vodi kao nestao...

- Od vojske do danas nismo zvanično dobili nikakav podatak o njegovoj sudbini, ni trojica vojnika, sa kojima je bio na položaju, ništa nisu htela da kažu - priča stric. - Jedan od njih, samo je rekao da je Saša te noći bio veoma uplašen, da je govorio kako jedva čeka da ponovo vidi roditelje, strica i strinu, braću od strica, ali je ujutru poginuo. Taj vojnik nam je rekao i da su ih besomučno zasipale granate zločinačke OVK, uz podršku agresorske avijacije NATO.

                                                                      Foto Privatna arhiva / Saša Ivanković

Odmah posle završene srednje građevinske škole u Beogradu, Saša je odlučio da ode na odsluženje vojnog roka, a kad skine uniformu da se doškoluje, zaposli, zasnuje porodicu. Hteo je da se što pre osamostali, stekne svoje parče hleba.

- Bio je divno dete, odrastao je sa našim sinovima, bili su kao rođena braća - kaže Sašina strina Mitka. - Čvrsto je odlučio da ide u vojsku, odvraćali smo ga, jer je bio jedinac, roditelji invalidi, ali nije se ni trenutka dvoumio. Sećam se, jednom mi je rekao: "Strina, idem u vojsku, hoću da odužim dug državi, pa makar se ne vratio." Tako je, nažalost, i bilo.

Sem spomenika na groblju, koji su podigli stric i strina, u rodnim Vreocima i Lazarevcu nema nijednog obeležja vojniku koji je jedini sa područja te beogradske opštine nastradao na Košarama, simbolu junaštva i otpora naše vojske pred krvoločnim naletima nadmoćnijeg agresora sa zemlje i neba. Doduše, na spomeniku svim borcima izginulim u ratovima devedesetih, u Lazarevcu, kad je obeležje već bilo podignuto, kao poslednje, naknadno je uklesano Sašino ime, jer se njega neko ipak setio. Saznajemo, ove godine Mesna zajednica Vreoci dostojno će obeležiti dan Sašine pogibije, a u najavi je pokretanje inicijative da jedna ulica u Lazarevcu dobije njegovo ime.

"DOĆI ĆE SAŠA"

- DEVER i jetrva toliko su bili srećni kad se Saša rodio, pa kad je rastao, stasao u lepog i dobrog mladića. Njegova majka Gordana je do kraja života verovala da će se odnekle njen jedinac ipak pojaviti - kroz suze govori Mitka. - Na samrti, Gordanine poslednje reči, očiju punih suza, bile su: "Doći će Saša, molim vas, pazite ga i čuvajte."

PROGLAŠEN MRTVIM

- KOLIKO smo uspeli da saznamo, Saša je bio teško ranjen, pa je vojnik Zlatko Acić pokušao da ga izvuče, ali je i on povređen, a kad je krenuo da im pomogne ista sudbina zadesila je i vodnika Dejana Mitića - kaže Sašin brat od strica, policijski službenik Velisav. - Iz razgovora sa nekim njegovim saborcima, sutradan naša vojska nije našla nikog od njih trojice. Velika je verovatnoća da su ih teroristi negde odneli sa tog položaja. Tako se Saši gubi svaki trag. Ivanković je, po zakonu, posle 10 godina od nestanka zvanično proglašen umrlim.