ČIKA VLADA PO 139 PUT NA POLUMARATONU: Trči i sa pejsmejkerom!

APRILSKI Beogradski maraton biće prilika da Vlada Stevanović, opštepoznat u trkačkom svetu kao čika Vlada, geolog u penziji, po 139 put istrči polumaraton. Ovaj osamdesetpetogodišnjak slavi ravno tri decenije trčanja i veruje da će na stazi ostati još najmanje pet-šest godina.

I dalje istrči po nekoliko kilometara svakog drugog dana, a dnevno po nekoliko puta pređe tačno sto stepenika do svog stana, koliko ima njegova stara zgrada bez lifta, na beogradskom Vračaru. Uz sve to, od 2014. čika Vlada ima pejsmejker i spondilozu.

- IMAO sam 55 godina kada se održavao Drugi beogradski maraton. Sedeo sam sa suprugom i gledao uključenje sa lica mesta, oko 9.30, kada se na ekranu pojavila takmičarka stara 76 godina. Reporter je pita: “Hoćete li moći da istrčite?”, a ona kaže: “Idem, pa makar me nosili!” Pomislio sam - kad može ona, što ne bih mogao i ja?! Skočio sam, uzeo patike i pošao da istrčim Trku zadovoljstva. Nikada se pre toga nisam bavio nikakvim sportom. Tad sam potrčao sa masom, dopalo mi se i, eto, tako to traje već 30 godina - priča čika Vlada.

U početku je trenirao sam, da bi se tek posle dve-tri godine priključio klubu “Veteran”. Trčao je po Hajd parku, Tašmajdanu, Kalemegdanu, na Partizanovom stadionu... Upoznao je mnoge trkače, i amatere i profesionalce. Za Balkanske igre i trku veterana na 1.500 metara savete mu je davao čuveni Franjo Mihalić, kog je sreo na stadionu.

PRVI polumaraton trčao je u Somboru, samo godinu dana pošto je počeo sportsku amatersku karijeru. Prethodnog dana vratio se sa Zlatibora. U Vojvodini je tog jutra padala kiša, bila je velika zapara. Visinska razlika, vreme, staza od 25 umesto 21 kilometra - sve je to uticalo na to da se čika Vlada onesvesti na dvadesetom kilometru.

- Čuo sam oko sebe glasove: “Ovaj je gotov!”... Pomislio sam: “E pa nisam!” U meni se probudio inat i nekako sam se naterao da počnem dublje da dišem. Ubrzo je stigla Hitna pomoć. To me nije pokolebalo i nastavio sam da trčim - priča ovaj veteran.

U životu se onesvestio još samo jednom - prošle godine na Kostolačkom polumaratonu, na petnaestom kilometru.

- Jurio sam što bolji rezultat. Na uzbrdici mi se malo zavrtelo u glavi. Pošto su blizu bila ambulantna kola, rukom sam mahnuo da priđu. Hteo sam da se oslonim o njih i tako izguram uzbrdicu. Međutim, kako su prišla, samo sam pao pored. Dobio sam medalju i pehar, iako nisam završio trku, i sigurno ću i dogodine ići u Kostolac - priznaje naš sagovornik.

Stevanović redovni učesnik Beogradskog maratona

ZA ove tri decenije istrčao je 422 trke do 15 kilometara, 37 triatlona, 15 maratona, 29 ultramaratona do 100 kilometara, 14 trka uz stepenice... Prvi neoficijelni maraton trčao je 1993. godine na Košutnjaku, a prvi zvanični naredne godine u Novom Sadu. Sa maratonima je prestao pre 15 godina. Te 1993. je istrčao i svoj prvi ultramaraton od 12 sati, u Subotici. Za to vreme prešao je 100 kilometara. Trčao je i brdsko-planinske trke, a kad su ih zabranili za starije od 80, prešao je na planinske pohode. Kao posebno teška ostala mu je u sećanju Slejv trka, koju su Česi organizovali kod nas, na Avali, s preprekama (konopcima, uzbrdicama, nizbrdicama).

PROČITAJTE I: POLUMARATON U KRUŠEVCU: Ove godine trči i gradonačelnica

Ipak, najznačajnija nadmetanja bila su mu Svetsko prvenstvo za planinska trčanja u Zagrebu, 2009. godine, kada je osvojio treće mesto u kategoriji, i Evropsko prvenstvo u Italiji, 2002. godine, u stipl čezu (trka s preprekama), gde je takođe bio treći u Evropi, u svojoj kategoriji.

- Nikada mi na trci nije palo na pamet da odustanem, ma kako bilo teško. Dešavalo se da tokom maratona moram da hodam, ali nikad nisam koračao na trkama ispod 42 kilometra. Nekada sam polumaraton trčao za sat i 43 minuta, danas mi treba tri sata i 15 minuta. Na većini trka je limit tri sata, pa i ne registruju da sam prošao kroz cilj, ali ja sebi te trke beležim i idem dalje - kaže čika Vlada.

OSIM njega, nijedan drugi trkač-veteran ne trči raznovrsna takmičenja. Pitamo ga da li je najstariji. Kaže da ima kolegu od 90, ali on više ne ide na staze duže od 10 kilometara. Na polumaratonu, u Istanbulu, pre nekog vremena, trčala je i jedna Slovenka starija od 80, a na Balkanskim igrama nađe se i poneki njegov ispisnik.

- Ljudi me na ulici, kada vežbam, pozdravljaju, bodre, smeškaju se. Posebno me raduje kad me hrabre trkači: “Hajde, napred!” Tokom trke u Apatinu, takmičarka iz Požarevca mi je prišla i u prolazu me poljubila. U Splitu su me nedavno dočekali oduševljeno. Bio sam ubedljivo najstariji. Intervjuisali su me za “Slobodnu Dalmaciju”, a novinari su me čekali i na cilju. Teška trka, jak vetar, baš sam se umorio. Morao sam da sednem da bih mogao da im dam izjavu. Ipak, najlepši doček doživeo sam prošle godine u Banjaluci. Izabrali su me za promotera tog polumaratona.

U 81. GODINI NA OLIMP

KADA su mu ugradili pejsmejker, jedna sestra je pitala doktora koji ga je operisao: “Jel’ sme ovaj da trči?” “Ma, može i na Mont Everest da se penje,” uzvratio je hirurg. Već sledeće godine, čika Vlada je odlučio da posluša savet i osvoji jedan planinski vrh. Nije, doduše, išao na Mont Everest, ali se, u svojoj 81. godini, popeo na Olimp!