Tajne naših vampira u bečkoj arhivi

"NAKON izveštaja iz sela Medveđa, u kom se tvrdilo da su vampiri ubili neke ljude ispijajući im krv, dekretom lokalne vrhovne komande poslat sam da temeljno ispitam slučaj sa ostalim dole potpisanim oficirima i sa dva medicinska oficira".

Ovim rečima počinje svoj obdukcioni izveštaj 26. januara,1732. godine komesar - hirurg dr Johanes Flikinger, a kao svedoke navodi oficire Isaka Zigela i J. F. Baumgertnera, potpukovnika Butnera i J. H. fon Lindefelsa.

Dokument o ekshumaciji čiji se original čuva u bečkoj arhivi Krigsarhiv nosi ime Visium et reprtum, štampan je u Nirnbergu u časopisu "Komercijum litererijum" i u listu "Merkur de Frans" iz Grenobla, a izazvao je revoluciju u Habzburškoj monarhiji, ali i šire. Odnosi se na dramatična dešavanja na tadašnjoj tursko-srpskoj granici, u selu Medveđa, na oko devet kilometara od Trstenika i 26 kilometara od Kruševca.

Tragom te priče o tajnovitoj misiji medicinara koji su germanski precizno beležili rezultate ekshumacije 17 tela u selu i zaključili da ih je 13 u takozvanom vampirskom stanju, ekipa "Novosti" se u dubokim čizmama i s krstićem oko vrata, uputila na brdovit lokalitet Vampirlija za koji se veruje da je u 18. veku bio staro groblje i gde su sahranjivane i žrtve misteriozne pošasti. Meštani Medveđe danas, naravno, ne veruju u vampire, već žele da neobičnom pričom privuku turiste.

Foto arhiv I.Nešić

- Sve počinje 1731. godine epidemijom čudne bolesti, za koju noviji stručnjaci pretpostavljaju da je bila "crni prišt" (antraks), ali je narod, bez sumnje, to doživljavao kao napad vampira - otkriva za "Novosti" profesor Ivan Nešić, koji od 1999. godine predaje istoriju u rodnoj Medveđi. - U toj epidemiji su od oktobra do decembra pod neobičnim okolnostima preminule dve žene (izvesne Milica i Stana, navodni izazivači zaraze) i još 15 meštana. Selo se za pomoć obratilo dr Martinu Glaseru, austrijskom epidemiologu iz karantinske stanice u Paraćinu.

PROČITAJTE I:UKLETA ZEMLjA NA GOLIJI: Kada padne kiša ona nestanu, ko upadne u njih gubi razum

Dr Glaser je iz Medveđe poneo grozničave utiske, koje unosi u urgentni izveštaj (original je u arhivu Hofhamerarhiv, u Beču). Nakon pregleda preminulih navodi da se na njima vidi uticaj posta i zapisuje da su tela pokojnice Milice (60) i Stane (20) "u neraspadnutom stanju", iako je od njihove smrti proteklo više nedelja. Budući da nije imao ingerencije da dozvoli Srbima da se sa vampirskim stanjima obračunaju na tradicionalan način, komandi savetuje slanje stručne komisije.

- Pokojnici su se žalili na probadanje u stomaku, nelagodu u grudima i groznicu, verujući u prisustvo vampira - svedočio je dr Glaser.

Ubrzo u trstenički kraj stiže grupa lekara, koja u svom izveštaju Visum et repertum zapisuje da su saznali da je pet godina ranije, seljake zadesila još jedna epidemija sa ukupno pet žrtava. Tu se kao "nulti pacijent" spominje Arnaut Pavle, hajduk koji je pričao da će se povampiriti po smrti, jer je da bi se zaštitio od demona, na Kosovu u osmanskoj Srbiji, jeo zemlju iz vampirovog groba.

- Dvadeset ili trideset dana nakon njegove smrti, neki ljudi su se žalili da ih progoni taj isti Arnaut Pavle, i da je zapravo kriv za smrt četvoro ljudi - stoji u izveštaju Visum et repertum u koji su "Novosti" imale uvid. - Da bi iskorenili zlo, oni su 40 dana od njegove smrti ekshumirali Pavla i otkrili da je on bio čitav i neraspadnut, i da mu je sveža krv curila iz očiju, nosa, usta i ušiju; da su mu nokti na rukama i nogama, i koža sa njih potpuno otpali i da ponovo rastu. Kako su na osnovu toga zaključili da je pravi vampir, srce su mu probili kocem, kao što je običaj, spalili su mu telo i pepeo bacili u grob.

PROČITAJTE I:Pupin verovao da ga čuva Sveti Sava

Austrijski obducenti su ekshumirali tela 17 ljudi i potanko opisali vampirsko stanje kod izvesne Ruže, Joanikija, Miloja, Stančeta, Stanojke i drugih. Sa takvim bizarnim elementima, izveštaj Visum et repertum (u prevodu "Viđeno i otkriveno"), već 11. marta, 1732. godine postaje predmet zasedanja Kraljevskog učenog društva u Berlinu.

- Čak 40 doktorskih disertacija odbranjeno je na temu vampira, Oksfordski rečnik 1734. uvrštava reč vampir sa značenjem "živi mrtvac" i to je bio početak fascinacije srpskim mitološkim bićem koje nije potrajalo kao "naše", jer već romantičar Bajron u predgovoru za jednu poemu Medveđu spominje kao "Medrijegu", a Arnauta Pavla kao Arnolda Paola - predočava nam Ivan Nešić, dodajući da je Opština Trstenik jedan reprint izveštaja poklonila Johanesu Ajgneru koji je kao ambasador Austrije posetio i Medveđu u februaru 2017. godine. - Na kraju, Brem Stoker krajem 19. veka prateći trag prethodnika, radnju romana "Drakula" iz Srbije izmešta u Transilvaniju i uzima za junaka surovog vlaškog kneza Vlada Tepeša.

Neposrednih dokaza o sujeverju na ovim prostorima ima i u knjigama Stanoja Mijatovića i Todora Bušetića, etnologa Levče i Temnića krajem 19. i početkom 20. veka. Nažalost, kolektivno sećanje na vampire ne postoji, budući da je selo dva puta teško postradalo tokom 18. veka, pa tako potomaka autentičnih stanovnika i nema. Iznad Medveđe, međutim, Mijajlovca i Rujišnika, čvrsto stoji brdo Karaula, gde je Arnaut Pavle stražareći mogao da vidi Moravu od Trstenika skoro do Kruševca. Nedaleko je i brdo Vampirlija gde su seljaci prethodnih godina obrađujući zemlju nailazili na ostatke ljudskih kostiju.

Na pola puta od Vampirlije ka Medveđi zaustavljamo se kod novog groblja, gde su izgleda pokojnici "mirnije" odlazili na onaj svet. Već se tu mogu čuti zvona Crkve Svetog Nikole, izgrađene početkom 1827. u centru sela pored Osnovne škole "Ljubivoje Bajić" koja je u novoj zgradi tri decenije, i svešteničke kuće Bradića, sa posebnom istorijom. A prošlost u selu ozbiljno shvataju: nedavno su osnovali Udruženje "Stara škola Medveđa" čiji je cilj da rekonstruiše staru školsku zgradu iz 1828. i od nje napravi muzej sa stalnom postavkom o mitološkim bićima iz srpske tradicije.

A uz vampire, veruju naši domaćini, turisti mogu da upoznaju i prave lepote Trstenika, manastire, arheološke lokalitete, muzeje, književne svetkovine, kojih ima i u obližnjoj Beloj Vodi, Kukljinu, Jasici, sve do Kruševca, svuda u ovom delu Srbije gde živi pobožan svet koji samo povremeno "popljucka" preko ramena i kucne tri puta u prvo drvo koje vidi.

ARNAUT PAVLE U KLETVI

EKSHUMACIJU tela u Medveđi iskoristio je kao književne motive popularni autor Aleksandar Tešić, koji je u knjizi "Kletva Kainova" prvi put objavio prevedene izveštaje dr Martina Glasera i Visum et reprtum grupe austrijskih mediciinara.

- Suočena sa izbijanjem nove epidemije kuge sa teritorije Osmanskog carstva, Habzburška monarhija je početkom 18. veka podigla sanitarni kordon u dužini od 1.900 kilometara - navodi Aleksandar Tešić u uzbudljivoj literarnoj avanturi, dodajući da je zvaničan naziv za vampirizam bio "magija posthuma" po istoimenoj studiji Karla Ferdinanda de Šerca iz 1706. godine.

"REKORDERI" U KRAGUJEVCU!

"TITULU" najstarijeg vampira u Srbiji drži Petar Blagojević iz sela Kiseljevo kod Velikog Gradišta i o njemu govori izveštaj austrijskog službenika Frombalda, objavljen u junu 1725. godine u "Bečkom dnevniku". Nije, međutim, isključeno da su još stariji, vampiri iz Kragujevca!

- U vezi s tim svetskim otkrićem obavestio me je španski vampirolog Alvaro Marin koji je došao do preštampanog izveštaja o događaju od aprila 1725. kada je hajdučki ober-kapetan Staniša Marković Mlatišuma prijavio dva vampirska slučaja: muškarci preminuli pre 72, odnosno 54 dana, koji su udavili 42 osobe - otkriva nam profesor Ivan Nešić.