Od života ostalo zgarište

SNEŽANA Lončar i njena ćerka Milica nisu stigle da raskite novogodišnju jelku. Izgorela je u požaru. Zajedno sa svim pokućastvom, zidovima, krovom. U dvadesetak minuta januarske zore, izgorelo im je sve do temelja. Prve komšije, Savići, sačuvali su bar gole zidove. I gole živote. Zahvaljuju Bogu na tome, iako im ni do života nije.

- U pola četiri ujutru 14. januara probudio me je dim u tatinoj sobi. On je već počeo da se guši. Istrčali smo napolje, u pidžamama, bosi, probudila sam komšije. Dok smo se okrenuli, sve je izgorelo. Do temelja - priča uplakana Snežana Lončar.

Njen otac nemo, nepomirljivo, na zgarištu svega što je u žovotu stekao, sleže ramenima.

- Uništeni smo. Sve što sam skućio ne postoji više. Letos smo krov popravili, počeli da stavljamo izolaciju. Da nam bude toplije... - tu mu misao i reč zastaju.

Novca nemaju, nema ni ko da im pomogne da krenu od temelja. Ne mogu na zgarištu da poprave ništa. Pomoći nema, kažu, samo bager pomaže.

PROČITAJTE JOŠ - VELIKA NEVOLjA: Vatra im sve odnela

Utočište su zasad pronašli kod druge ćerke, odnosno sestre, i zeta, koji s dvoje dece žive u garsonjeri.

Zid do zida, nekada, sa Lončarima je bila i šestočlanna porodica Savić. Osim zidova, podelili su i kob. Vatra im je progutala gotovo sve.

- Od kreveta, bele tehnike, garderobe, do zadnje kašike. Tanjir nije ostao - kaže Vesna Savić, pokazujući u dvorištu gomilu pokrivenu snegom i ciradom, deponiju dosadašnjih života.

Srećom, ostao im je sobičak sazidan ovog leta, za sina koji se oženio. Tu su sada svi. Bez struje i vode. Kupaju se kod komšija, a imaju jednu sijalicu na akumulator.

- Stariji sin prespava kod druga, ćerka je ovde, a mlađi je sa suprugom još pre požara otišao u Makedoniju, u tazbinu - kaže Vesna.

PROČITAJTE JOŠ - ZA TREN OSTALI BEZ DOMA: Porodici sa šestoro dece potrebna pomoć (VIDEO)

Savići su 1999. godine izbegli sa Kosova, iz Vitine. Nisu mogli da biraju, kuća im je i tamo izgorela.

- Došli smo ovde sa dva kofera. Jedva se skućili. Sada, moramo sve iz početka - kaže Radisav, koji je radio na građevini dok pre nekoliko godina nije pao i polomio obe noge. Sada žive od kosovskog dodatka od 8.500 dinara i sezonskih poslova.

Vesna Savić pored uništenih stvari nakon požara

Obe porodice dobile su jednokratnu pomoć Centra za socijalni rad, od 10.000 odnosno 20.000 dinara, a od Crvenog krsta paket za higijenu, ćebad i dušeke.

PROČITAJTE JOŠ - Od doma ostali zidovi

- Hvala im, zaista. Ali gde da stavimo dušeke? U dvorište na sneg, u park? Ponudili su nam u Opštini prihvatilište za beskućnike u Maloj Krsni, ali šta posle - kaže nezaposlena samohrana majka Snežana Lončar koja sa ocem i detetom živi od njegove skromne penzije.

Obe porodice ostavljamo zajedno u jedinom sačuvanom sobičku u Čapajevoj ulici, u prigradskom naselju Papazovac, da se jadaju jedni drugima, nadajući se da će pomoć odnekud stići, da ima nade.

Držite se, kažemo im na odlasku.

- Hoćemo, ali za šta kad ni zidove nemamo - očajan je penzioner Lončar.

- Jedni za druge, i za ljude - kažemo.

MOLE ZA POMOĆ

PORODICE su obišli nadležni iz lokalne samouprave da procene štetu. Savići očekuju makar pomoć u građevinskom materijalu, dok je porodici Lončar potreban novi dom. Pojedini građani organizuju prikupljanje pomoći, humanitarne žurke.

Svi koji žele da pomognu o načinima kako to da učine mogu da se raspitaju na brojeve telefona: Mlađen Lončar 061/3105633 i Radislav Savić 063/1241615.