Obeležavanje 29. novembra u Beogradu: LJudi, Tito časti! (VIDEO)

LONAC od 100 litara vojničkog pasulja, ukrčkan sa kolenicama, slaninom, rebarcima i domaćom kobasicom "pukao je" u sredu u kultnoj kafanici "SFRJ", u beogradskoj Karađorđevoj ulici, u čast velike Juge i njenog nekadašnjeg rođendana.

Tradiciju obeležavanja 29. novembra ove godine poneli su na plećima, širokim poput njihove Posavine, momci iz Bosanskog Šamca, koji ne veruju da je zlatno Jajce bilo mućak. Pridružili su im se i Potkozarci iz Bosanske Dubice, neki doputovali čak iz Švajcarske. Pripomogli su im čak i Ukrajinci, koji Rusiju i Srbiju smeštaju u isto srce. Tu se obreo i onaj Holanđanin sa petokrakom na kapi, upamćen od prošle godine. Došao čovek, opet, pamti kako je bilo lane u ovo doba.

- Lepo, brate - ponosan je Dragutin Đekić, domaćin kafanice, rodom iz Peći. - Biće uvek ovako.

Čulo se i: "Jugoslavijo pevaj, nek te čuju, ko ne sluša pesmu, slušaće oluju".

- Šteta što neki nisu naučili stihove, pa nam se dogodilo da nam razore najlepšu zemlju na svetu - govori Živan Trifković, "oduvek i doveka partizan".

Mirisao je pasulj, kuvana, ali i hladna mučenica od posavske šljive, bilo je i kuvanog vina i kajsijevače za probirljivije goste.

Ispred Kafane SFRJ u Karađorđevoj ulici

- Ajte ljudi, Tito časti - pozivali su domaćini goste do kasnih popodnevnih sati.

Od podneva, u restoranu "Korčagin" na Zvezdari, okupljali su se borci, ali i mladići i devojke iz obližnje Više poslovne škole. Borci su slušali recital Đorđa Mikosavljevića o dva brata heroja. Mladi su proslavljali položeni kolokvijum iz ekonomije i završen ispit iz matematike i pozirali uz zastavu.

- Ovoj mladosti svakog dana treba da govorimo šta je i kakva je bila Jugoslavija - poručuju Krsto (89) i njegova supruga Mara Panić.

On borac kninske brigade, Mara mu je saputnica više od pola veka.

- Dok je bilo Juge bili smo poštovani, bili zaposleni, besplatno se lečili i školovali - govori Krsto. - I sirotinjska deca su mogla na fakultete, besplatno, samo je trebalo da budu dobri đaci.

I u Kući cveća zatičemo nekoliko desetina nekadašnjih Titovih vojnika, gardista. Porodica Senada Frljaka doputovala čak iz Visokog. On, Senad, među dokumentima još čuva fotografiju kad je na Dedinju služio vojsku u elitnoj jedinici, sektor 1, odnosno u najužem krugu oko Tita. Pokazuje nam fotografiju, pažljivo ga slušaju i svaku reč i svaki pokret prate njegova supruga Fazila i ćerka Behija.

Mladi poziraju uz zastavu sa petokrakom

- Nije narod kriv što smo se u strašnom ratu rastali, krivci su neki drugi - kaže Senad. - Pitate me: možemo li opet zajedno... Možemo, ja u to verujem. Ako ne možemo kao braća, moramo kao dobre komšije.

PUTEVIMA REVOLUCIJE

- JA svoju porodicu vodim stazama revolucije - kaže nam Senad Frljak. - Nikad me srce nije povuklo mimo tih staza. Zašto? Zato što me greje ponos na Jugu. Zato što branim istinu o životu dostojnom čoveka, koji nam je pružila. To je istina. Ko želi da čuje istinu, čuće je. Ko želi da živi u laži, njegova stvar.